Većina građana Srbije do danas je zaboravila na strašne majske poplave koje su stotine ljudi ostavile bez doma u maju 2014. godine. Taj luksuz sebi mnogo ljudi ne može da priušti, jer je veliki broj oštećenih u tim katastrofalnim danima od tada na ulici. Donosimo vam stravičnu priču žene koja ne samo da je ostala bez kuće, već je država primorava da plaća račune za stan u kome je nekada živela!
Malo se nas danas seća stravične tragedije koja je zadesila Srbiju u toku maja prošle godine, kada je usled poplava bez domova ostalo na stotine ljudi. Međutim, to što su tragediju zaboravili „obični“ ljudi i nije toliko strašno – strašno je to što je i država zaboravila na sve koje su tog maja ostali na ulici.
Naš portal je još sredinom decembra prošle godine pisao o samo jednoj u moru tragičnih sudbina koje su neopaženo prolazile kraj medija, ljudi i države.
Zorica Miletić je svoj stan u Zabrežju bila primorana da napusti 17. maja. Nije ni slutila da tada iz svoje kuće izlazi zauvek.
Živela sam u stanu od 43 kvadrata koji je moj otac 1956. godine dobio od fabrike „Špiritus“ u kojoj je radio. Fabrika ne radi od sredine osamdesetih godina prošlog veka, a mi smo ostali u stanu iako nismo mogli da ga otkupimo – ispričala nam je tada Zorica, i objasnila da su otkup stana kočili nerešeni imovinsko – pravni odnosi između firme i države. Zbog svega toga, Zorica je u tom stanu sa svojim suprugom i dvojicom sinova živela kao podstanar.
Budući da je stan bio u izuzetno lošem stanju, Zorica je sa svojom porodicom 2000. godine podnela zahtev da ga sredi. Dozvolu opštine su dobili, ali su i utvrdili da, budući da stan porodice Miletić deli zid sa jednim opštinskim stanom, nema svrhe obnavljati ga. Budući da novac za obnovu dva stana nisu imali, od cele ideje su silom prilika odustali. Inače, cela ta zgrada je u lošem stanju jer je prenamenjena iz mlina u stambenu jedinicu, te je cela oronula i puna vlage.
Nakon poplave, kada je pokušala da se vrati u svoj stan, zatekla je potpuno ruiniran prostor, u kome je nemoguće živeti. I pored toga, njihova kuća je ocenjena kao treća kategorija, i odobrena im je pomoć od svega 72.000 dinara.
Zorica od tada sa suprugom živi kod prijatelja iz Mislođina, čija kuća takođe nije u dobrom stanju. Od svoje kuće je, pod okolnostima u kojima smo naveli, digla ruke, ali i pored toga što se iselila iz stana, njoj redovno pristižu računi koje nema odakle da plati!
Kako Zorica priča, nakon što je naš portal prvi put pisao o njenoj situaciji, nju je kontaktirao predsednik opštine Obrenovac, Miroslav Čučković. Prema njenim rečima, savetovao joj je da fotografiše kuću i da se prijavi na konkurs za obnovu koji je finansirala EU. To je i uradila, i komisija je Zoricu posetila početkom avgusta, međutim, njeno ime nije bilo na spisku ljudi kojima je odobrena pomoć. Od tada više nije uspela da dođe do predesdnika opštine.
Pokušavala je Zorica da pomoć pronađe na svim stranama, ali svuda je koči to što nema vlasnički list. S druge strane, iako nema vlasnički list, primorana je da plaća račune za stan u kome ne može da živi, budući da ne može da odjavi te račune.
To što nisam vlasnik stana u kome živim od svog rođenja ne znači i da je moja nesreća manja od onih koji imaju papire za svoju imovinu. Užasan je osećaj kada vam kažu da pravno ne postojite i da nemate prava ni na šta – rezignirano kaže Zorica.
Zorica nema načina da plati te račune koji nemilosrdno pristižu, jer je nezaposlena, a njen muž kao zanatlija zaradi tek toliko da prehrani porodicu.
Kad god pomislim da smo dotakli dno, uvek se ispostavi da može i dublje! Sve što mogu da kažem jeste da sam državi dala dva akademska građanina, a da nisu ni za dinar „oštetili“ budžet. Svi smo doprinosili državi, a kada nam je jednom zatrebala njena pomoć, okrenula nam je leđa – zaključak je Zorice Miletić, žene koja je od maja protekle godine postala beskućnik koji ipak mora da plaća račune!
Ž.K. Foto: Dnevno.rs
Dnevno.rs
