PROTESTNI talas u Srbiji imao je najavljivanu vikend-kulminaciju.
Oni koji u protestima učestvuju, naročito oni koji su najglasniji – uporno tvrde da je sve spontanog. A i da je sve u okvirima Srbije: da u pozadini nema ni CIA, ni Soroša. Da se ne radi o početnoj fazi nikakve srpske „šarene revolucije“.
Bilo šta da je u pozadini, otvoreno je pitanje: kako će se stvari dalje razvijati?
Hoće li protesti – pogotovo u Beogradu, Novom Sadu i Nišu – postati još masovniji ili će se „vodostaj“ postepeno smanjivati?
Hoće li sve biti dalje mirno, kao do sada, ili može uslediti radikalizacija?
Mene ne brinu protesti već Mekejn i pokušaji Zapada da izvrši dodatni pritisak na Srbiju
Dragomir ANĐELKOVIĆ, politički analitičar
• Vlast u Srbiji jedino može da se suoči sa ozbiljnim problemom i da sebi trasira put za urušavanje ako bi krenula putem koji bi vodio udaljavanju od Rusije
TEŠKO je reći kakvu će budućnost imati protesti, ali mislim da ne treba očekivati veliki domet. Jer, ako su i bili autentični u početku, sada su već u dovoljnoj meri iskorišćeni od strane Saše Jankovića i nekih drugih opozicionih predsedničkih kandidata koji su poraženi na izborima.
U meri u kojoj se protesti pretvaraju u čisto političke, gubiće polet koji bi mogli da imaju. Jer, oni koji nisu na izborima dobili preveliki broj glasova – neće moći ni da animiraju preveliki broj ljudi.
Jedna stvar su internet i populacija koja je generalno nezadovoljna, i s pravom i kao deo neke političke grupacije. Kako god bilo, postoji jedno autentično nezadovoljstvo kod mladih i postoji jedno instrumentalizovano od strane različitih političkih faktora. Ali, sve to kada se sabere, ne može biti neka prevelika opasnost za vlast.
Vlast jedino može da se u Srbiji suoči sa ozbiljnim problemom i da sebi trasira put za urušavanje ako bi krenula putem koji bi vodio udaljavanju od Rusije, kada bi – u ovim vrlo teškim geopolitičkim okolnostima kad se sukob zaoštrava – krenula putem podleganja pritisku Zapada u smislu distanciranja od Rusije.
Mene ne brinu protesti, mene brinu poseta DŽona Mekejna i pokušaji Zapada, koji će verovatno biti intenzivni u narednim nedeljama, da se izvrši dodatni pritisak na Srbiju.
Tu bi vlast – ako popusti – sebi iskopala grob.
A što se tiče protesta – van tog konteksta, oni ne mogu da ugroze vlast.
Da je ovo Soroš – to je lupetanje, ali to ne znači da se razni neće ubacivati
Đorđe VUKADINOVIĆ, narodni poslanik i glavni urednik NSPM
• Ovo je uzdrmalo… ili barem pokvarilo radost Vučiću, a možda i nešto više
SVAKO ko u ovom času kaže da zna kako će se ovo završiti – taj obmanjuje.
Verujem da je ovo spontano krenulo, ali da svakodnevno neki drugi pokušavaju da se ubace i preuzmu. Razne grupice, levičari, anarhisti, nacionalisti, avanturisti – pokušavaju. Kao i službe.
Za sada je spontano, a videćemo gde će krenuti.
Ovo je reakcija na stanje u društvu i Vučićevu svevladu. U kom pravcu će dalje ići i ko će se ubaciti – to ćemo da vidimo.
Da je ovo Soroš – to je lupetanje, ali to ne znači da se razni neće ubacivati.
Ovo je uzdrmalo… ili barem pokvarilo radost Vučiću, a možda i nešto više.
Deo patriotske javnosti je omanuo jer je još jednom podlegao režimskoj propagandi i pokušava da opravda svoju nesposobnost i inerciju, unapred nasedajući na režimsku patku da je svaki protest iniciran spolja, iz nekih mračnih centara moći.
Nacionalne grupice i grupe svoje nečinjenje pravdaju ovako „nećemo mi, jer je to inicirao neko zao sa Zapada“.
Nadam se da mladi neće odustati od svojih principa
Feđa DIMOVIĆ, Beogradski sindikat
• U subotu su bile desetine hiljada, jako pristojnih ljudi. Očekujem da će protesti biti sve masovniji
NE ZNAM koliko će protesti dugo trajati. To zavisi od toga koliko dugo će vlast da ignoriše opravdane zahteve studenata ili će ti zahtevi biti uslišeni.
Ono što je dobro jeste što se omladina probudila, ne samo u Beogradu, nego u celoj Srbiji, jer smo bili potonuli u apatiju.
To je najveća vrednost: da vlastodršci u Srbiji shvate da ne mogu da rade sve što hoće i da postoji neko ko je spreman da ih kritikuje i da zbog toga izađe na ulicu da se bori za svoja prava.
Nadam se da mladi neće odustati od svojih principa.
Ako povučemo paralelu sa studentskim protestima 1996, onda možemo da zaključimo da mladi mogu da budu itekako istrajni u svojoj borbi. Stvar je i u tome kako će takozvana međunarodna zajednica gledati na proteste. Sećamo se da su studentski protesti 1996-97. bili prodati od strane zapadnih faktora koji su – iako je već tada bilo vreme da on ode – podržali Miloševića, zarad Dejtonskog sporazuma i nazivali ga mirotvorcem.
U subotu su bile desetine hiljada, jako pristojnih ljudi. Očekujem da će protesti biti sve masovniji.
Ili će zahtevi biti ispunjeni do leta, ili ćemo imati u veliku krizu na jesen
Mila ALEČKOVIĆ, psiholog, profesor Beogradskog univerziteta
• Ne postoji pokret koji nema organizatore, ali njihovi lideri nemaju šta da pričaju u intervjuima jer sve što imaju govore na ulici
GOVORIM u svojstvu profesora i ne želim da svojatam studente – oni imaju svoje lidere, ali mogu da kažem da ovo nije nikakva narandžasta revolucija, već takozvani pokret bez glave.
Studenti su naučili šta su psihološki rat i manipulacija, imaju desetak lidera koji se smenjuju tako da nije moguće „odrubiti glavu“. To je nova strategija ratovanja koju su oni shvatili i niko im ne treba da ih vodi, mi profesori ih samo podržavamo.
Član 196. Ustava Republike Srbije je pogažen i oni traže poništavanje izbora kao legitiman cilj. Ustavni sud ćuti, mada mislim da neće još dugo ćutati. Traže i izmenu izbornog zakona.
Od 1968. i 1996. pa do danas – svaki pokret ide i na masovnost i na vreme. Treba izdržati do reakcije Ustavnog suda koji treba da reaguje i poništi izbore. Koliko to može da traje: po modelu Severne Koreje i do 50 godina, a ako gledamo srpsku istoriju – to može biti vrlo brzo.
Studenti su u srpskoj istoriji bili oslobodioci, a koliko vidim – ni ovi se neće se povući kada dođe ispitni rok. Mislim da će ovo biti kao maj 1968, kad se čulo: zatvarajte fakultete, nema rokova dok nam se ne ostvari ovo što tražimo.
Ako bude pameti činovnika ove države, zahtevi mogu biti ispunjeni do leta ili se proširiti u veliku krizu na jesen.
Ne postoji pokret koji nema organizatore, ali njihovi lideri nemaju šta da pričaju u intervjuima jer sve što imaju govore na ulici.
Oni koji su mislili da je ovo šačica huligana, teško su se prevarili, jer je ovo studentski pokret koji se širi na celo društvo. Imaju sve šanse da im ovo uspe.
Cela stvar je ušla u fazu broj dva jer su im se juče priključili policija i vojska.
Inače, izgleda da ne pretenduju da postanu politički pokret, već se samo bore protiv diktature. Oni su samo pokretačka snaga koja može biti iz različitih partija sa ciljem da se desi oslobađanje od straha. Zato ne žele da ih vode politički lideri, čak su na početku napisali da ni jedan kandidat nije njihov jer su svi pogazili Ustav u prvom krugu. Oni nisu provincijalci koji žele da se domognu skupštinske menze, nego imaju za cilj da pokažu da su oni ogromna snaga i da u Srbiji ima normalnih ljudi.
Diana Milošević
www.fakti.org
