Poštovani prijatelju,
Približavaju se izbori na Kosovu i vidim da se atmosfera usijava. Poslanički kandidati televizijske duele nastavljaju po hodnicima – pesnicama. „Preletači“ menjaju stranke da bi oprali biografije. Ovo je njihovo vreme. Vreme bez logike. Vreme slepila, laži, praznih obećanja. „Pakt protiv korupcije“ predlažu nosioci korupcije. Ovom, kako su sami rekli, „sjajnom idejom“, su dodirnuli vrhove besmisla i praktično najavili borbu protiv sebe. Predizborne kampanje su na ovim našim prostorima postale vašari laži i gluposti. Sve je podređeno borbi za vlast. Eto, i „Oliver“ se posthumno našao na Srpskoj listi. Ogroman novac se ulaže u kampanje, pronalaze se novi načini za izbornu krađu. Dobitna formula glasi: pritisni žive, upotrebi mrtve.
Počinje se od biračkih spiskova. U Srbiji je, recimo, pre dve godine na biračkim spiskovima bilo 800 hiljada glasača više nego što ima punoletnih stanovnika. Birački spiskovi su puni „mrtvih duša“. Iste godine na Kosovu je na biračkim spiskovima bilo 32.542 imena ljudi koji su umrli, kao i skoro 20 hiljada onih koji su se odrekli kosovskog državljanstva. Izborni materijali i tu liče na matične knjige umrlih. I u Hrvatskoj je godinama broj birača bio veći od broja stanovnika.
Kada se obezbede „glasovi“ mrtvih, a oni su najsigurniji, kreće se u pohod na sigurne glasove živih. Na balkanskim prostorima izbori su pitanje života i smrti. Borba za vlast svađa za braću, kumove, supružnike. Stvoreni su timovi ljudi koji vrše pritisak na birače. U preduzećima otvoreno prete otkazima svima koji budu glasali protiv, čak i ako su članovi njihovih porodica na „drugoj strani“ otkaz je neminovan. Strah od gubitka posla ne može da zaplaši nezaposlene. Njima strah u kosti uteruju crni džipovi zatamnjenih stakala, koji zloslutno kruže gradovima, iz kojih povremeno izađu istetovirani ili maskirani nabildovani momci da bi pretukli nekog glasnijeg opozicionog aktivistu. Armije huligana, kriminalnih bandi, raznih nacionalističkih skupina… uključene su u ovaj posao. Mnogi to rade profesionalno. Manji broj iz ubeđenja ili zbog obećanja da će biti zaposleni ako uspešno odrade posao. Korumpirani mediji to ne vide ili ih nazivaju incidentima. To, zapravo, nisu incidenti – to je sistem koji je uspostavljan godinama.
Tako je u svim hibrid državama u kojima se državni sistem krije iza centara političke moći… u kojima imamo laži, umesto vesti, strah umesto radosti, rijaliti umesto dostojanstvenog života. Sistem je uništen, zakoni obesmišljeni, institucije „statiraju“. Na ruševinama, uz stepenice korupcije se podiže nova klasa – beskompromisnih prevaranata čiji su vojnici – korumpirani delovi sistema, podzemlje, radikalne navijačke grupe, ekstremisti… Sve je u funkciji bogaćenja. Stigla nas je kazna što su na lustraciju pozivali oni koji su „stekli“ desetine stanova, što su se iza poštenja krili najgori prevaranti, što su ratni huškači i zločinci najviše govorili o miru, a demokratiju uvodili oni koji su nam prodavali skromnost – kao poštenje. Dante je, izgleda, živeo u pogrešno vreme.
Pročitah da je izvesni direktor nekog instituta za strateške studije izjavio da Kosovo treba podeliti tako što će Srbiji pripasti – Skadar. Kakva ironična sahrana ideje o podeli! Pohvala ludosti. Naslovne strane novina liče na psihografske zapise iz duševnih bolnica. Svet postaje kula od karata. Smisao svake politike je osvajanje moći i velike koristi.
„Sada je istorijska šansa da Srbija i Kosovo postignu sporazum. Bilo bi dobro da to bude pre američkih izbora. U sadašnjem političkom kalendaru postoji mogućnost za to“. Ovu uvredu saopštavaju „mudraci“ sa raznih instituta stavljajući nam do znanja da su važni samo američki izbori i da ih je baš briga šta se kuva u balkanskom karakazanu. A mi? Gušimo se u svojim Olujama, Batajnicama, Klečkama, Srebrenicama, Kravicama, ispisujući istoriju srama i beščašća Balkana, zarobljeni u grehu i neznanju. To su toponimi otvorenih rana, besmislenih klanica, hipocentara kriza, smotre izgubljenih duša, izvora mržnje i kompleksa. I to nam je malo, pa pred svake izbore čistimo puške, stavljamo ljutu travu na ljutu ranu…
To je „balkanska situacija“ i ona je idealna za eksperimente u modernom pristupu izbornim kampanjama. „Rešio sam balkansku krizu“ – to bi bila poželjna parola predsedničkog kandidata u SAD. „Sačuvali smo interes Rusije na Balkanu“ – bio bi adekvatan izborni odgovor sa Istoka. Ali, imamo i mi izbore i borbu za vlast. Doduše, nije toliko sofisticirana kao u razvijenim zemljama. Izborna bitka se svodi na propagandu, a najvažniji su timovi specijalista za manipulisanje javnošću. U svetu velike kompanije, za veliki novac, obezbeđuju izbornu pobedu i dolazak na vlast. Šta je cilj? Cilj je upotrebiti javnost kako bi se osvojila ili sačuvala vlast, a u osnovi – ostvario profit. Izbori su projekat. Najveći diktatori su došli na vlast sa „željom“ da unaprede demokratiju. Oni zapravo žele da se lično obogate. Zbog toga su za njih izbori investicija. Ako imaju plan da ukradu milijardu, neće žaliti novac da angažuju firme koje će im pomoći da se dohvate vlasti. Političke partije su samo instrument interesnih grupa.
Ključ izbora su istraživanja raspoloženja birača. Do nedavno se to utvrđivalo klasičnim metodama – anketama, fokus grupama, ispitivanjem određenog uzorka stanovništva. Internet, a posebno društvene mreže dovele su do revolucionarnih promena u izbornim kampanjama. San o povezanom svetu je postao noćna mora u kojoj svako pravilo o poštovanju privatnosti na internetu zapravo znači – čitaju tvoje poruke, vide tvoje navike, želje i namere… U mreži si … Ti si predmet interesovanja. Zašto ih zanimaš? Nameravaju da ti uzmu nešto – privatnost, pažnju, novac, slobodu.
Tragovi koje ostavljamo na internetu vredni su milijarde dolara jer se upotrebljavaju u ispitivanjima tržišta, oglašavanju, marketingu, a posebno u utvrđivanju biračke volje. Jedna američko – britanska firma je saopštila da je posedovala po pet hiljada podataka za svakog američkog birača i da je posebnim metodama utvrđivala načine na koje će najbolje menjati mišljenje ljudi i ishod glasanja. Stvar je jednostavna – čovek kreira svoj profil na društvenoj mreži… svi podaci koje unese se čuvaju u storidžima globalnih mreža Googla, Fejsbuka, Instagrama, Tvitera. Milijarde informacija se, uz pomoć tehnoloških alata selektuju, analiziraju i pouzdano pokazuju raspoloženje socijalne, nacionalne, verske ili bilo koje druge zajednice na koju teba izvršiti uticaj. Tako se sprovodi proces „reciklaže svesti“. To su psihološke operacije koje su u domenu vojne politike. Tako startuje snažna i jeziva propagandna mašina, rat za promenu svesti kod ljudi da bi se ponašali onako kako želi neko ko ima moć, cilj i novac da to plati.
Prvi korak u ovom procesu je – zbunjivanje javnosti. On se postiže lažnim vestima, spinovima, degradacijom protivnika, kroz uticaj na vlasnike medija i novinare i zatvaranje izvora informacija. Sledeći korak je – uvođenje zajednice u apatiju, kroz rijaliti serijale, prenose sednica parlamenata, fingirane debate, mitinge na kojima se logika izgubi u šumi parola i besmislica. Cilj je da se mediji ispune pornografijom, crnim hronikama… da se stvori navika da su strah, bezizlaz i apatija prirodni. Najcrnje strane ljudske prirode – nasilje, nemoral, prevara… postaju normalni i čak poželjni.
Treći korak je nametanje željenog stava kao jedinog izlaza, pod geslom: „Mi znamo šta je najbolje za vas, razmišljamo umesto vas“. U „Dolini slepih“ – Jednooki Džek je šerif. Građani koji su godinama bombardovani ovakvim informacijama žive u virtuelnom svetu u kojem se upravlja njihovim emocijama, strahovima, navikama… To je proces takozvanog oblikovanja svesti koji se u bogatim zemljama obavlja strpljivo, u „belim rukavicama“, a u diktatorskim režimima agresivno i nemilosrdno. Nama su ovakve kule od karata poznate. Živimo u njima iako znamo da će da se sruše.
