Kupi, kupi Srbinu najjači BMW

Za Srbe se govorilo da više vole da se slikaju sa svojim lepim i snažnim kolima, nego da se u njima voze. Sada ispada da od slikanja više vole da se samoubijaju i da usput dokače i nekog putnika namernika

U Srbiji opet poplave sa katastrofalnim posledicama. Poplave BMW-a i drugih brzih i jakih automobila svakodnevno odnesu po nekoliko žrtava. Uglavnom mladih ljudi.

Hrvatska džabe troši velike pare na naoružanje uglavnom okrenuto Srbiji. Mnogo bi im jeftinije i plodotvornije bilo da zamole Nemačku da svakom Srbinu, mlađem od 25 godina, pokloni po jedan BMW.

Nekada se znalo da „Svi putevi vode u Rim“. Danas se vidi da to za srpske puteve ne važi. Srpski putevi uglavnom vode u smrt.

Nekada smo na radnim akcijama pevali „Mi gradimo puteve, putevi grade nas“! Danas šapućemo „Mi gradimo puteve, putevi ubijaju nas“!

Ibarska magistrala je ponela slavno ime „magistrala smrti“. Ne zato što ide od Čačka do Beograda i što se na njoj desio i 5. Oktobar, nego što je na njoj, od otvaranja do danas, više ljudi izgubilo život nego što ih je stradalo za dva svetska rata.

Za Srbe se govorilo da više vole da se slikaju sa svojim lepim i snažnim kolima, nego da se u njima voze. Sada ispada da od slikanja više vole da se samoubijaju i da usput dokače i nekog putnika namernika koji im se zadesio na putu.

„Ubi, ubi Srbina“ je anahrona i potpuno deplasirana parola. Sada se peva „Kupi, kupi Srbinu najjači BMW“!

Za to vreme institucije, koje se bave sigurnošću u saobraćaju, predano rade na poboljšanju zakonskih propisa. Tako se vozilo ne može registrovati ako se na fotografiji sa tehničkog pregleda vidi da je negde ulubljeno ili mu je spala farba. Kuka mora biti atestirana, dok se za motiku još uvek traži odgovarajuća formulacija propisa.

Tvorac najubojitije puške, Kalašnjikov, jednom prilikom je rekao da nema ni trunku griže savesti zbog stvaranja tako ubojitog oružja. „Sama puška, govorio je njen stvaralac, sama po sebi nikoga ne bi ubila niti bi sama na nekog zapucala. Ubija onaj ko iz nje puca pa griža savesti, ako je ima, njemu i pripada“.

Nisu, ako bi se držali Kalašnjikova, krivi ni putevi, ni propisi, ni jaka kola. Krivi su pijani, maloumni, iskompleksirani vozači koji nedostatak snage sopstvenog uma žele da nadomeste snagom motora i brzinama koje ih najkraćim putem vode pravo u smrt.

Iz Zapadne Srbije u Beograd se ne dolazi preko Umke, nego preko humke.

Kada su vojvođanskim šorovima išle šajke, a Dunavom čeze, vozilo se i bez dozvole, ali udesa nije bilo i pored toga što su mnogi bećari znali da se ponašaju kao vesela braća.

Kada gledačice u šolju klijentu proriču neku nesreću samo kažu: stoji ti neki put. I ovaj odmah zna na čemu je.

Ako slučajno zastaneš na putu da baciš kamen na kuče koje na tebe besno laje, čuvaj se, može te nešto pregaziti.

Odgovorni za bezbednost u državi nose se mišlju da subotnjim šetačima, nezadovoljnim učincima vlasti, izdaju naređenje da se ubuduće mogu šetati samo u beemveima poslednje izvedbe.

Dragoslav Pakić
Izvor: stanjestvari.com