Kusturica za RT

0
630

Dok Brisel obnavlja pritisak da privuče više zemalja pod svoje okrilje, podele između naroda se ustvari produbljuju. Poziv za evropske integracije odzvanja kijevskim trgovima, neki strahuju da će se pretvoriti u evropsku ekspanziju. Ko zna šta je najbolje ? Danas posmatramo ne očima eksperta ili političara, pitamo velikog umetnika o promenama koje se osećaju u vazduhu: Emira Kusturicu – režisera, glumca, pisca i muzičara – u emisiji SophieCo.

Sofi Ševardnadze: Emir Kusturica – režiser, glumac, pisac, muzičar – šta god hoćete, sve. Lepo je što ste danas u našoj emisiji. Dakle, Ukrajina je u poslednje vreme na vestima, svi pričaju o tome, vi ste rekli da Ukrajinci idu ka jugoslovenskom scenariju – koje biste paralele povukli između Ukrajine i Jugoslavije ? Da li mislite da je tamo moguć građanski rat ?

Emir Kusturica: Ne mislim da će biti građanskog rata jer je pitanje Ukrajine više pitanje “ko će dati više”, zato što imam osećaj da su ti ljudi koji su prozvani od evropskih kolega mnogo radiji da prihvate neku dobru ponudu.. Dakle, taj veštački naziv onoga što danas nazivamo NATO-om je u stvari širenje…ili ono što su govorili u Prvom svetskom ratu – “Drang nach Osten”. A sada je veoma vidljivo da Evropska unija formalno ne znači NATO, ali je to suštinki veoma povezano. Zašto ovo kažem ? Imam na umu primer, kada su, iz strateških razloga, Bugarska i Rumunija pre postale Evropa od Srbije i Hrvatske. Šta je Evropa za mene ?

Evropa je stari sistem koji nam je dao renesansu što nam je donelo najveća dostignuća judeo-hrišćanske civilizacije i ja to podržavam. Ali svaki put, a tu i tamo u jednom veku dolazi do krize, onda je tu formalni put da pođe po dobra koja su na drugoj strani. Moj problem, problemčić, u razumevanju ovoga jeste to, ako je sadašnja administracija sa predsednikom stopostotno odlučila da ne ide u Evropu, kao što rekoše, ja ne znam da li je to iskren čin gospodina Janukoviča ili je ustvari pregovaranje, pokušaj da se dobije više od Evrope. Ali poenta je u tome što oni novac od Evrope nikad neće dobiti, jer im Evropa ništa ne može dati.

SŠ: Nemaju novca.

EK: Oni para nemaju i sada je pitanje – ko para ima? I oni svi znaju da Rusija ima novca, zato što Rusija ima izvore u Sibiru, koje nemaju kome – Napoleon je dolazio pokušavajući da ih dobije, Hitler je pokušao da ih dobije, čak je i Madlen Olbrajt rekla da je nepravedno da tako mali broj ljudi živi na tako velikoj teritoriji. Ona je, u stvari, mislila na vaš gas, vašu naftu i sve minerale i sve te stvari koje tamo imate – da je nepravedno ne deliti ih sa njima.

SŠ: Ali šta mislite o ljudima koji su na Trgu Majdan ? Šta mislite o njima ?

EK: Izgledaju prilično smrznuto, oni kao i mnogi drugi…ali mislim…

SŠ: Ali da li verujete da iskreno žele da budu integrisani u Evropu ?

Kusturica

EK: Neki od njih, da. Gledao sam Pankoviča, čoveka koji je bio nacista, koji je slavio, u stvari, obeležio godišnjicu smrti čoveka koji je bio nacista. Tako da bi mogao biti širok spektar različitih ljudi tamo, imate ljude koji ozbiljno veruju, da će, kad uđu u Evropu, svakog meseca imati 1000 evra, a imate i ljude koji su instrumentalizovani, koji su obučeni – ali kada pogledate Siriju, vrlo je očigledno da Sirija nije imala ustanak koji je došao sam po sebi. Bio sam u Siriji – divni ljudi, blagi, fantastično čisti, kao što nikada nisam video u celom arapskom i persijskom svetu – ono što je tamo izbilo je sigurno bilo organizovano. Ko to radi ?

SŠ: To je izvoz fundamentalističkog islama u Siriju…

EK: Čujte, ja sam žrtva fundamentalista u Bosni. Ja sam etnički očišćen iz Bosne zajedno sa nekih 150 000 – 200 000 Srba. Ja znam šta je to. Ovaj rat je uvek privlačio ljude koji nisu hteli da se bore.

SŠ: Kako to mislite, ” privlači ljude koji nisu hteli da se bore” ?

EK: Svi vole da žive u dobrom društvu, u kojem možete da se sretnete s prijateljem, popijete kafu s muslimanom, govorite o teologiji s pravoslavnima, da pričate o struji, o Nikoli Tesli i mnogo čemu drugom. Kada je u pitanju jedan narod, to je uvek manje privlačno. Dakle, Sarajevo je bilo multietnično…Danas, iako sam se borio da Jugoslavija ostane zajedno, deo u kome sam aktivan – koji se zove Republika Srpska – mislim da je vreme da pokuša da živi sama, da koristi i izbere samodefinisanje kao pitanje samoodbrane, jer ako delite mesto sa nekim ko vam kaže da će muslimanska ideologija na kraju pobediti, između katolika i pravoslavaca – budućnost države nije zagarantovana.

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

SŠ: Da se malo vratimo u Sarajevo, pošto ste ga već spomenuli. Govorite o njemu sve vreme – u Vašim je filmovima, pišete o njemu, čak kažete da ga sanjate. Nikad se tamo niste vratili. Šta bi se desilo ako biste se vratili u Sarajevo ?

EK: Problem je u tome što sam emotivno blokiran, veći deo onoga što sam voleo je prirodno umrlo u ratu…Sarajevo je etnički očišćen grad u kojem je 95 odsto muslimana. Sarajevo je činilo najmanje 150 000 – 200 000 Srba, koji su proterani. Zvuči paradoksalno – grad je bio zatvoren od srpskih vojnika na brdima okolo, ali većina ljudi koji su bili civili, kao što rekosmo, Evropljani, kao ja, smatram sebe Evropljaninom – oni su isterani. Prema tome, kada mislim o odlasku…

Jednom sam sanjao kako se skrivam u kolima, prvo zbog činjenice da sam tamo odrastao, tamo napravio dva filma i tamo počeo da živim – ”počeo da živim” u značenju početka duhovnog i drugih procesa. Dakle, može se reći, “kako to da ovaj čovek neće da ode tamo ?”, ali sam potpuno uplašen da bi se moje razočarenje završilo u nekoj vrsti egzistencijalne Sartrove priče u kojoj sam, kada bih tamo otišao. Išao bih, niko me ne bi šutnuo u dupe, verovatno bih ga napustio bez ijedne emocije. Grad je ono ko je u njemu – kada izađete u noćni provod u Moskvi, odete tamo gde ćete sresti ljude, zato što nije gomila ono što vas interesuje, a ta se gomila promenila – društveno, verski, intelektualno – i za poslednjih 20 godina je izgradila drugačiji sistem vrednosti u koji se ja ne uklapam.

SŠ: Vaša je priča kao tipična priča pripadnika izgubljene generacije – raspada Sovjetskog Saveza…

EK: Dal’ Vam ja ličim na pripadnika izgubljene generacije ?

SŠ: Ne, ne, izgubljena generacija hemingvejevskog stila. No, znate, ljudi iz vremena raspada SSSR-a su prošli tako…ja sam malo mlađa ali takođe osećam da je izgubljen, nemam tako jak osećaj pripadnosti jednoj ili drugoj zemlji zato što sam Gruzijka a sada živim u Rusiji i rođena sam u Sovjetskom Savezu. Da li Vi osećate jaku povezanost sa jednom zemljom ili imate osećaj pripadnosti jednom mestu ? Da li se osećate stopostotnim Srbinom, ako je to ono što ste ?

EK: Kao neko ko zna šta je identitet – da, 100 odsto. Ali, s druge strane, ja svuda radim, sviram u Latinskoj Americi, u Južnoj Koreji, u Severnoj Americi. Kada pravim film idem po celom svetu. Imam i francusko državljanstvo zato što sam vrlo posvećen francuskoj viziji umetnosti. Ne znam koliko će potrajati, ali se zaista osećam dobro sa Francuzima, ne svim. Dakle, to nije generalno, ali raskid sa ovakvim vrstama velikih zemalja, a čak je i Jugoslavija bila velika, stvara, rekao bih, posledice sa kojima je se apsolutno teško nositi. Jer kad ste odrasli uz rukometnu reprezentaciju koja pobeđuje na prvenstvima, sa Hrvatima, Makedoncima i svima oko vas, a koji su očigledno sada ustvari vaši neprijatelji – to je ono što ne staje u jedan ljudski život.

SŠ: Šta mislite o neizbežnom članstvu Srbije u EU, jer za razliku od Ukrajine, Beogradu se ne nudi alternativa ?

EK: Ja bih rekao da se Srbija nalazi u jugoistočnoj Evropi i postati članica EU znači mnogo ograničenja u proizvodnji, čini da ste razvijeni koliko oni hoće, daje vam se prilika da pristupite fondovima velikih. Pitanje je koliko dobijate a koliko gubite. Mislim da je članstvo u EU veoma skupo po Srbiju i mislim, da sam nešto predsednik, da ja ne bih pošao tim putem. Oni idu.

SŠ: Ali koji drugi izbor ima Srbija ? Da li mislite da može opstati kao samostalna ?

EK: Što da ne ? Uvek se može opstati. Kako je Kastro mogao da preživi pored Amerike i da mu i dalje ide dobro, još je živ ? Što da ne ? Drugo je pitanje da li kada postanete član EU to znači – što oni ne govore – postajete i NATO. Mislim da to ide jedno s drugim i da je to velika petljancija. Ja bih ostao neutralan: igrao bih se zemlje koja vojno i ekonomski može da kombinuje dva sveta. Kad pogledam Mađarsku, kad pogledam Češku – osim što imaju sve te stare kuće – ne mislim da je život pojedinaca mnogo bolji nego ranije, osim što mogu da putuju, da rade, i da čine mnoge druge stvari. Ali, šta mi znamo sa 20 godina života u krizi, koja je očigledna: šta će Evropa biti za 20 godina ?

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

SŠ: Valjda niko ne može da kaže šta će biti za 20 godina, ali ako pogledamo sada sigurno ima dosta problema i uglavnom velike zemlje diktiraju šta treba da rade male članice. Ali, sve u svemu, ima raznovrsnosti …

EK: Srbi će imati veliki problem jer neće moći da prodaju sopstvenu rakiju. Mislim, da kada bi dobili dve prilike da odu u Evropu i da izgube rakiju, oni bi uvek izabrali da prave rakiju i da u Evropu ne odu.

SŠ: Dakle, onda postoji šansa da Srbija ne postane deo EU ?

EK: Ne znam…

SŠ: Ono što hoću da kažem je da, ako pogledate Evropu sada, ona ima jedinstvo i raznolikost, a to su osobine koje ste cenili u bivšoj Jugoslaviji, zar ne ?

EK: Molim Vas, dajte odmorite malo sa tim idealističkim pogledima. Evropa je Nemačka. Sva moć i sva reproduktivna moć i najviša politička moć je Nemačka. Šta Nemačka kaže, tako ima da bude. Neće vam pričati Rumunija ili Mađarska. Mi govorimo o celom regionu koji prolazi kroz veliku krizu.

SŠ: Pa zašto Nemačkoj treba Ukrajina ako ima Grčku i Španiju i Italiju i toliko drugih ?

EK: Na svaki komadić zemlje na koji mogu dovešće Simens, dovešće svoje banke, proširiće svoju vlast. Da imaju milion ljudi u državi – i to je tržište.

SŠ: Vi vrlo dobro poznajete Rusiju, stalno ovde dolazite, govorite ruski, snimate novi film koji se zasniva na pogledima Dostojevskog i mnogo puta ste rekli da je Putin ono što Rusiji treba: podržavate ga, kažete da je odličan za Rusiju. Zašto mislite da je konzervativizam i antizapadnjaštvo dobar stav za Rusiju, po Vašem mišljenju ?

EK: Ja mislim da svaka zemlja na svetu, uključujući Englesku koja je za to parametar, treba da ima konzervativce, jer ono što eksperimenti donose ljudima je prebrzo, a upravljanje zemljom se sastoji od mnogo slojeva i mnogo neočekivanih nevolja. Dakle, treba vam neko ko će kontrolisati teritoriju svim sredstvima i sa vrlo čvrstom rukom, a ja mislim da Putin i nije tako čvrst kao što kažu. Između Putina i nekih drugih imate ili anarhiju ili staljinizam. Stoga ja mislim da je Putin veoma dobra sredina, u kojoj bar dobro koje dolazi se još razvija.I ja se nadam, jednog dana, da će uskoro početi da više razvija pitanje društvene svesti, pitanje naroda, boljeg života učitelja, srednje klase.

NJegov je problem što svetska kriza čini da srednja klasa čak i u Americi ne živi onako dobro kao što je navikla. Ceo svet ulazi u faraonska vremena u kojima je 3 odsto milijardera i ništa, i kada će biti još manje-više siromašnih ljudi. Takav sistem treba izbegavati, i moja podrška Putinu je u suštini, rekao bih, vrlo fer, jer kad su bili izbori pitali su me, “Šta bi glasali, kome bi dali glas?”. Odgovarao sam, da sam Englez, bio bih protiv njega, jer znam šta Engleska hoće od Rusije. Engleska istorija u poslednjih 200 godina bila je “kako zaustaviti Rusiju na njenom putu ka Evropi”.

Da sam Amerikanac, a Vi znate šta Amerikanci rade po svetu, svi znaju; neko kaže naglas, drugi nisu hrabri da to kažu. Mi znamo da je NATO, očigledno vojno jedinstveni zapadni svet, postojao da ubije Varšavski pakt – a postoji i dalje. Zašto ? Zbog terorista ? Nije baš ubedljivo. Dakle, kada imate momka koji je došao posle Jeljcina, cupkajućeg predsednika, koji je dozvoljavao svakoj agenciji da uđe u njegovu kancelariju, nekoga ko pokušava da vam zaštiti dostojanstvo, da sami odlučujete kojim ćete putem – kažem da bih uvek glasao za Putina.

SŠ: Interesantno je kako pričate o politici u Evropi, u Rusiji, u Americi – kao, ako pogledate na vaš umetnički stil, recimo u filmu i muzici, kao da uvek kršite pravila, u svemu što radite. A onda kada govorite o politici…

Da Vas podsetimo:  Medijska koalicija “jednog ministra” u zgradi “Novosti”?

EK: Skoro mi je 60 godina…

SŠ: Daaa, ali kada govorimo o politici, za prosečnog gledaoca, Vi ste prilično konzervativni. Kako to ide zajedno ?

EK: Razvija se. Ako se sećate Skorsezeovog filma “Taksista”, on prvo nema posao, onda dobija taksi, onda vozeći taksi upoznaje mnogo ljudi, zaljubljuje se… U sred toga, seče kosu i počinje da liči na propalicu, onda je svedok nasilja nad devojkom, žena koju voli ga napušta, sam je i u vrlo krvavim scenama ubija ljude koji čine loše stvari. Onda anarhija ostaje za njim, preživljava, devojka mu se vratila i on je opet normalan čovek.

Dakle, govorim konzervativno jer ne želim da ponovo vidim boljševičku revoluciju u kojoj se uništava tako jak i tako dobar car, ubijaju i car i sva njegova porodica. Ja ne verujem da je to način kako se rade stvari, danas sam uvek više za evoluciju nego revoluciju, ali još uvek mogu biti revolucionar – zato, nemojte mi reći da ljudi na Majdanu donose dobra Ukrajini, jer danas u razbijenoj Jugoslaviji, u svakoj republici, dobro se sećaju prošlosti i svi kažu da su pre živeli mnogo bolje. Pitam ih, kako to, sada su u Evropi, oni kažu da ne znaju, ali bilo je mnogo bolje.

SŠ: Ali katalizator za Vas da odjednom postanete poznati i osvojite Zlatnu palmu – to je zbog zapadnog gledaoca koji je video Vaš film i tražio Vas – da li tu vidite protivrečnost?

Kusturica d

EK: Uopšte nisam u kontradikciji sa svojim zapadnim gledaocima ! Problem naše istočne percepcije Zapada je u tome što verujemo da je Zapad ujedinjen od vrha do dna, da oni svi misle isto. Idite u Pariz i zađite u četiri ujutro po raznim barovima i videćete koliko oni mrze politiku koju vode. Dakle, ta masa, te grupe ljudi su kao mi što smo – normalni ljudi. Oni koji vladaju, oni o svemu misle “u ime miliona”, kako kaže Dostojevski. I mogu čak da ubijaju bez krivice.

SŠ: U svemu što radite imate tu potpunu unutrašnju slobodu, zar ne ? U svojim filmovima, u Vašoj muzici, načinu na koji govorite s ljudima – ali Vi imate luksuz da govorite o pitanjima koja nisu od ovog trenutka. Da li mislite da se ta sloboda odnosi i na političare ?

EK: Moja sloboda je uporediva sa istinom da nikad nisam bio političar.

SŠ: Zato i pitam, da li mislite da bi mogla da se primeni na političare koji su za nešto zaduženi?

EK: U momentu kada bih postao političar sve bi se raspalo. Jer onda morate biti disciplinovani, morate ići putem koji vam neko kaže. Ovako, mogu reći šta osećam i moram Vam reći: celog svog života radim ono što volim i to je razlog što mogu da kažem da imam prilično uspešan i srećan život.

SŠ: znam da ste kada ste postali svetski poznati držali predavanja na Kolumbija univerzitetu i da ste snimali film u Holivudu sa najboljim glumcima. Zašto niste ostali tamo ?

EK: Umro bih.

SŠ: Zašto ?

EK: Zato što tamo nema slobode. Holivud je impresivan, sjajan, bio je izvor mog znanja, od filmova iz 50-ih i70-ih, od Kapre do Lubiča, najboljih režisera na svetu. Onda je Holivud postao što je danas – fabrika, koju oni nazivaju “filmska industrija”, a kada govore, između njih su agenti, govore o industriji.

Moram reći da sam ja staromodan čovek koji film vidi kao veliku avanturu u kojoj svaki put kad počnem film ne znam gde ću završiti – to je kao kad svirajući Čajkovskog završite sa Vivaldijem. Stopostotno sam u snimanju, što tamo nije dozvoljeno. Imaju čvrst sistem u kojem fabrikuju filmove, a ja filmove stvaram. Ali sad sam u nečem drugom. Završavam drugi grad, koji je na reci Drini, granici između Srbije i Bosne, Republike Srpske. Pravim farmu na kojoj ću da ostanem gajeći krave i ovce, završavam svoj film i nadam se da će moj život biti duži i raznovrsniji, tako da kad dođe smrtni trenutak neću čak ni osetiti da sam umro.

SŠ: Emire Kusturica, hvala Vam puno za intervju i želim Vam sve najbolje u svim Vašim budućim poduhvatima.

EK: Hvala Vama.

Srbin.info

Prevod: Aleksandar Jovanović

like-button.net here

wordpress-themes.org here

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime