La Bamba

0
510

-Uuuulična sveeeetiljka baca svetlost u krug, peva gitarista i lokalni ulični pevač Riki i izaziva divljenje svog društva iz kraja. Umešno prepliće dugačkim prstima po žicama akustične gitare. I naše svetlo je sa bandere i to nas neodoljivo spaja sa poznatom pesmom.

Oživelo je tek izgrađeno beogradsko naselje Miljakovac, a velika sijalica obasjava taman koliko treba to sparno leto sedamdeset i neke. Kakav glas, diván glas! Iako je već napukao od duvana i pića, lepljiv je kao melem i prijanja za dušu! Zatim se diže visoko u nebo i putuje kao slučajno ispušten šareni balón iz ruke deteta. Leti preko ulice i kaldrmastog košarkaškog terena, pa između uredeno poređanih solitera, pravac ka obližnjoj usnuloj šumi. Grupica od pet šest momaka i devojaka narasta kao testo na dvocifren broj, a i on se stalno povećava. Pridodali su im se mladi parovi u predahu između dva poljupca i zastaju u ljubavnoj šetnji. Pesme upravo govore ono što bi oni hteli, ali još ne znaju da iskažu. Njih prati nekoliko pari žudnih očiju prerano udatih mladih domaćica po okolnim zamračenim prozorima. Otpevano je i odsvirano ‘Crni leptiru’  i ‘Seti se seti’ i ko zna šta još naručeno, po želji, pozvano, spontano nadošlo, ali kad su se grupi približili prolazeći lokalni boemi, kao po komandi krenuli su snažni bas taktovi popularne ‘La bambe’.

Začuo se divlji vrisak oduševljenja nekoliko devojaka. Na brzinu, ali uigrano, svi hvataju položaj za epizodnu ulogu u orkestru razbuktale mladosti. Joca Kreza je izvadio pozamašni svežanj ključeva i veselo zveči sa njima podignutih ruku, a nekolicina njegovih pajtosa mu kao po komandi pridodaje svoje. Da pojačaju interesantan metalni zvuk. Neko umešno bubnjari po drvenoj klupi i ne haje koliko je tvrda. Svi imaju svoju epizodnu rolu dok traje instrumentalni deo.

–Ja riva da riva, prekida Rista raznorazne solo tačke, podvriskivanja, lupanja,’lajanja na zvezde’ i ludog plesa. Žmuri i ne vidi ali oseća da su se svi učesnici malog koncerta ustalasali, da upareni već igraju, da se refren improvizovanog hora ponovio nekoliko puta više no što treba i da svi zajedno čeznu za nastavkom pesme.

Čuje složni odjek dlanova pridošlih ortaka, Žiće, Okarija, Dume…svog starijeg brata Kamile…   Oni su u prolazu ili u poluvremenu svog pohoda ka dobrom večernjem provodu. Menjaju obližnje kafane u nadi da je svaka naredna ona prava, što donosi beskrajnu i obećanu od Boga radost života. Da najzad uhvate trenutak svoje sreće. Par devojaka drže upaljene šibice dok ne opeku prste…Pa onda jedva dočekaju da vrisnu sa razlogom i privuku sekund pažnje! Neko je nešto rekao, ili slučajno dodirnuo tuđu curu, ili je pogrešno pogledao nekoga. Trenutak nepažnje. Uglavnom zamahnulo se, zaletelo, ali i odmah u povoju nasilje zaustavilo i ratoborni momci rastavili. Svirka nije prestajala, a zaraćeni su se već izmirili.

Pale se svetla po obližnjim zgradama, jer nastaje galama, vriska i nekakav cirkus na ulici. Pesma se završava efektno uz aplauz svih prisutnih a stariji, veseli momci nastavljaju svoj uobičajni pohod u noć. Pobedila je pesma. Ostaju mlađi koji i nemaju kud, jer su im džepovi uskih farmerica bušni. Ostaće tu dok ih nervozni glasovi radnika i trudbenika sa okolnih prozora ne podsete da se sutra radi i da moraju na spavanje. I kad im se naposletku zapreti narodnom milicijom. Ili kad neko zavrljači kesu punu vode pa ona tresne i raspadne se blizu njih!

Započetu pesmu ‘Zelena si rijeka bila’ nastaviće na tribinama pustog školskog dvorišta, ili sutra uveče, ili pak nekom drugom prilikom. Do tada, oni koji su još uvek sami prebrojavaće poglede i osmehe dobijene to veče od drage osobe. Praviti hrabre planove za sutra, prekosutra i za konačan start i prilaz simpatičnoj devojci. Zaljubljeni parovi će pevušiti u duetu i u sebi završne akorde omiljene numere, a kad se svetlo u ulazu ugasi i kad odu svi, poljubiće se dugo, dugo. Sve dok imaju vazduha.

Nenad Simić – Tajka 

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime