lako je biti Albanac u Beogradu, hajde budi Srbin na Kosmetu!

U proteklih nekoliko dana desila su se dva napada na Srbe na Kosovu i Metohiji. U selu Petrič kraj Kline napadnuta je grupa raseljenih Srba prilikom posete ruševinama crkve Svete Trojice. Uprkos snagama tzv. kosovske policije, poletele su kamenice, začule su se psovke, troje Srba je povređeno, a jedan priveden zato što je navodno provocirao Albance!? U selu Staro Gracko kraj Lipljana, grupa albanskih mladića je napala srpsku decu na igralištu; Intervenisala je tzv. kosovska policija tako što je upotrebila suzavac i tom prilikom su povređene tri osobe srpske nacionalnosti, među kojima je i jedna šestomesečna beba, a jedan Srbin je i priveden!? Za to vreme u glavnom gradu Srbije, Beogradu, vršile su se poslednje pripreme za održavanje petog po redu festivala tzv. kosovske kulture “Miredita, dobar dan“. Kao i svake godine, a naročito poslednje dve, tenzije su rasle iz minuta u minut, pa je Srpskoj radikalnoj stranci i Srpskom saboru “Zavetnici“ zabranjeno da održe najavljene proteste protiv ovog festivala, a njihovi predstavnici su obećali da se neće obazirati ni na kakve zabrane i to obećanje su ispunili. Albanski učesnici festivala su zadržani na Merdaru gde im je srpska policija oduzela neke od “umetničkih“ postera i fotografija koje promovišu tzv. OVK i nezavisnost Kosova. Među prvima, ovaj postupak srpskih vlasti su osudili Ramuš Haradinaj i Enver Hodžaj. No, organizatori ovogodišnje “Miredite“ bili su lukaviji nego inače: umesto Doma omladine, gde se poslednje četiri godine tradicionalno održava ovaj festival, izabrali su Centar za kulturnu dekontaminaciju koji se nalazi u dvorištu jedne zgrade u Birčaninovoj. Poučeni prošlogodišnjim iskustvom, kada su se licem u lice suočili sa pripadnicima “Zavetnika“, navijačima “Crvene zvezde“ i momcima i devojkama iz “Alternative“, shvatili su da je bolje da odaberu neko bezbednije i “ušuškanije“ mesto.

Takođe, na prošlogodišnjoj “Mirediti“ trebalo je da se pojavi tzv. bivši predsednik Kosova, Atifete Jahjaga, i da promoviše svoju knjigu “Želim da me čuju-Knjiga sećanja sa pričama žena koja su preživela silovanja u poslednjem ratu na Kosovu“, naravno, reč je o ispovestima albanskih žena. Takođe, u planu je bilo i prikazivanje dokumentarnog filma “Albanke su naše sestre“ koji govori o odnosima Srba i Albanaca iz perspektive Albanaca sa Kosmeta, međutim, kako navode predstavnici različitih NVO, prikazivanje ovog filma nije bilo moguće zbog “grupe desničara koja je vređala organizatore i pevala pesme o Kosovu“. Ove godine, na repertoaru festivala “Miredita, dobar dan“ bio je jedan sasvim drugačiji film. Film “Brak“, Bljerte Zećiri, govori o ljubavnom trouglu između dva muškarca i jedne žene, ali i položaju homoseksualaca u albanskim sredinama na Kosmetu, a pozadinu same radnje čine sećanja na ratna zbivanja na Kosovu i Metohiji, pa se tu i tamo pominju navodni srpski zločini nad albanskim stanovništvom, te junakinja, Anita, očekuje vesti o svojim roditeljima koje su oteli Srbi, nadajući se da su živi,iako su oni sahranjeni u nekoj od masovnih grobnica u Srbiji, dok Nolj i Bekim, glavni junaci, vode ljubav, ne mareći za rat, štaviše, njihov jedini problem je u tome što jedna konzervativna albanska sredina ne prihvata njihovu ljubav, pa se jedan od njih ženi Anitom,koja sumnja da se između njih dvojice dešava nešto “neobično“, dok drugi sve čini da ga odgovori od venčanja i nagovori da pođe sa njim u Pariz i skoro da u tome uspeva.

Takođe, na repertoaru ovogodišnje “Miredite“ je debata “Kosovo-Srbija: Šta predstavljamo jedni drugima?“, gde bi trebalo da se govori o odnosima Srba i Albanaca sa Kosmeta, dvadeset godina nakon početka sukoba, kao i o “novoj generaciji mladih ljudi koji ne razumeju današnje odnose između Kosova i Srbije“, kao i nastup tzv. “Filharmonije Kosova“, pozorišna predstava “Paramparčad“, koja govori o tzv. kosovskom društvu u koje je duboko ukorenjena patrijahalna paradigma, kao i izložba karikaturista iz Prištine i Beograda. Kako je ove godine izgledala čuvena “Miredita“? Već oko pet časova posle podne posetioci su počeli da se okupljaju u Birčaninovoj zato što je najavljeno da će se radikali i “Zavetnici“ pojaviti tamo oko 18 časova. Deligradska, ulica Kralja Milana, Birčaninova, bile su preplavljene pripadnicima MUP Srbije, što u uniformi, što u civilu; U Centar za kulturnu dekontaminaciju niste mogli da uđete tek tako; Pripadnici MUP su pretresali tašne i rančeve, pojavio se jedan starac u apostolkama koji je u torbi imao flajer sa mapom pravoslavnih manastira na KiM koje su spalili i srušili Albanci. Rekoše mu da ne može da uđe, sve i da se pocepa taj flajer, prosto nije dobrodošao. U dvorištu Centra za kulturnu dekontaminaciju pojavili su se Čedomir Jovanović, Ivan Tasovac, Nataša Kandić, Staša Zajović i predstavnici Inicijative mladih za ljudska prava, kao i Borka Pavićević.

“Sad bih izašla da vidim šta će da mi urade!“, zapreti Borka Pavićević, dok se sa druge strane čulo kako Zavetnici i radikali pevaju “Oj, Kosovo, Kosovo“.

“Bili smo u Prokuplju, tamo turska kafa košta 40 dinara…Meni se mnogo sviđa Prokuplje“, hvalila se Staša Zajović, predsednik “Žena u crnom“.

“Hoće li doći Šešelj? Rekli su da hoće!“, pitali su volonteri Inicijative mladih za ljudska prava iz Zagreba.

“Šešelj je pi**a, eno ga na Pinku!“, odbrusi im jedna koleginica iz Beograda.

“Došao je Šešelj, dovezli su ga, sad je tišina,ne pevaju, priča Milica Zavetnica, došao je i Šešelj.“, šaputao je jedan Mario iz Zagreba, “volonter“ “Inicijative mladih za ljudska prava“.

“A kakve pesme pevaju? Koja je to stranka?“, upita jedna devojka na albanskom, “volonterka“ iz Prištine.

“Srpske. Nacionalističke….O Kosovu“, dobaci neko na albanskom, a ta Albanka pobeže u dvorište, pod izgovorom da ne želi da zakasni na projekciju filma “Brak“, dok je sa druge strane policijskog kordona odzvanjalo “Oj, Kosovo, Kosovo“ i “Idemo na Kosovo“. Eto, tako je izgledao ovgodišnji festival “Miredita, dobar dan“ u Beogradu. Albanci iz Prištine, koji su došli u Beograd radi “Miredite“, dobili su “Mireditu“, doduše, zahvaljajući jakim policijskim snagama MUP Srbije. A tamo u selu Staro Gracko, koje nije poznato ni po čemu drugom osim po čudesnoj lepoti i krvavoj žetvi, jednom od najstrašnijih zločina nad srpskim civilima koji se desio 23.jula 1999.godine, kada je ubijeno 14 srpskih žetalaca, iza tog zločina, bar kako vele upućeni, stoji “uniforma“, tj. NATO, dok su izvršioci bili Albanci iz susednog sela Veliki Avlijaš, no, još niko nije odgovarao za ovaj zločin,kosmetske Srbe i dalje teraju da odu, prodaju svoja imanja i zauvek napuste svoje selo; U Staro Grackom danas živi oko dve stotine Srba i isto toliko Albanaca, koji su u ovo selo došli nakon 1999 . Crkva Svete Trojice u Petriču sagrađena je 1992.godine uz pomoć donacija porodice Karić, a srušena juna 1999.godine, nakon povlačenja srpskih vojnih i policijskih snaga sa KiM, dok danas u selu Petrič živi samo jedna Srpkinja.

“Jučerašnji incident u Petriču dodatno naglašava potrebu za radom na sporazumu i sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa Kosova i Srbije koji mora osigurati srpskom stanovništvu slobodu da učestvuje u političkom,društvenom i verskom životu na Kosovu bez straha za sopstvenu bezbednost.“, ocenio je Kajl Skot, ambasador SAD u Beogradu, nakon što su Albanci napali Srbe u Petriču. Zapravo, ako želite ne mir, ne bolje uslove za Srbe, nego samo tvrdoglavu srpsku glavu na ramenima, morate potpisati taj “sporazum“, odnosno priznati tzv. Kosovo, jer u suprotnom…Nema Srba, nema ni problema, otprilike je rekao Skot.

“Građani Kosova moraju biti posvećeni budućnosti. Povratnici bi trebalo da budu u mogućnosti da normalno putuju. Drago mi je da je kosovska policija rešila incident u Klini, ali do toga nije trebalo doći. Nasilje nije odgovor, potreban je ozbiljan rad na pomirenju kako bi se postigli ciljevi Kosova.“, upozorava Greg Delavi, ambasador SAD u Prištini. Kao što možemo da primetimo, predstavnici međunarodne zajednice ne da nisu osudile albanske napade na Srbe u Petriču i Staro Grackom, štaviše, potrudili su se da objasne Srbima da je sve to u redu, dok Srbija konačno ne prizna tzv. Kosovo. No, kakve sve to veze ima sa festivalom “Miredita, dobar dan“? Naravno da su srpske vlasti mogle da spreče ovaj festival; Mogao je neko, nepoznat neko, da “anonimno“ dojavi da je u Centar za kulturnu dekontaminaciju postavljena bomba; Naravno, svi bismo mi pretpostavljali da je reč o lažnoj dojavi, no, policija bi morala da učini svoje; Mogli bismo da sve one ljude koji bi možda iz čiste radoznalosti, besplatno, posetili festival tzv. kosovske kulture, pozovemo da pogledaju izložbu o stradanju Srba na KiM, dokumentarni film o tome, poslušaju ispovest nekog Srbina iz enklave sa KiM, nekog Srbina koji je izgubio bliskog rođaka ili prijatelja prilikom terorističkog napada u Goraždevcu, prilikom “krvave žetve“ u Staro Grackom, prilikom pogroma u martu 2004. godine.

Mogli smo i probiti one policijske kordone u Deligradskoj u Beogradu i “osvojiti“ Birčaninovu, no, umesto srpskih stradanja, govorilo bi se o srpskom nasilju, kao onomad, 17.marta 2004.godine, kada su gorele srpske crkve, manastiri i kuće na KiM, a u Beogradu se govorilo o paljenju džamije, kao da se to desilo tek tako, kao da se to desilo zato što pravoslavci mrze muslimane, pa su ih zato “pobili“ u Srebrenici, eto, sad i džamiju pale, pa šta ćete više od toga?No, možda još nije trenutak da se obračunamo sa Zapadom i svim slugama Zapada onako kako bismo hteli; Možda prosto treba da budemo lukavi, mudri i “namazani“ što bi klinci rekli: umesto da se bavimo najgorim đacima u razredu, kao što su činili naši učitelji i razredne starešine na roditeljskim sastancima, hajde da se bavimo najboljima među nama. Umesto da se bavimo posetiocima i učesnicima “Mirdite“ kojih je pre samo tri godine bilo toliko da nisu mogli stati ni na prste jedne ruke, sve dok se nisu setili da pozovu Jahjagu, hajde da se bavimo svim onim Srbima, najboljima među nama, koji žive u enklavama na Metohiji, selima oko Prištine, severnom delu Kosovske Mitrovice, ali i onima koji žive u Kraljevu, Čačku, Kuršumliji, Nišu i Beogradu i koji se i danas nadaju da će se vratiti u Prištinu, Prizren, Đakovicu i Peć; Hajde da govorimo o njima, njihovom stradanju, žrtvi i veličini, umesto što se bavimo onima koji su poznati po tome samo zato što su Srbi koji poriču sve što je srpsko, koji su prosto izračunali da se danas u Srbiji najviše isplati biti anti-Srbin, ništa lično, ako se oni pitaju, to je samo posao kao i svaki drugi…

Mina Ćurčić

Vidovdan