Laž je zagospodarila, pravedni ćute i strepe od poganih reči

4
1162

Lažni osmesi, lažna doterana fotografija ličnih života, lažni prijatelji, lažni dani i lažne sreće. Lažni nokti, lažna kosa, lažna bunda, lažne godine. Lažne biografije i lažne titule. Lažna hrabrost i lažni strahovi. Lažni životi u gomili lažnih ljudi. Moda lažnog, fejk, površnog…

Lažna tela bez duha, mašine za proizvodnju lažne ushićenosti i lažno “pre” ispred svakog prideva – prelepo, predivno, preslatko, pre, pre, pre…prelažno… i “”Life Coacing”… veganstvo…mir u svetu…sreća, sreća, radost – uživancija…

Jedino je otuđenost prava. Odvojenost od pravog i telesnog, progon tuge, progon duše…
Iz hladnih očiju, na nacerenoj maski, iz čoveka progovara muk. Tišina u upokojenoj duši. Bez pravog osećaja je lakše preživeti vreme gde je sreća imperativ…sramota je ne biti savršen, makar i lažno…

Pitam se gde nestade jedinstvenost i pitam se zašto se sve što je drugačije seče do betona? I pitam se zašto je sramota reći ono što osećaš…zašto je iz vremena izbačena starost, dostojanstvena satost, a prezrena bora na čelu, mudrost u oku i razgovor duša, misterija životne enrgije i dubina? Sramota je nemati, a nije sramota grabiti…

Pitam se dokle će lažne sreće jesti one prave i dokle će moralisati lažni bezgrešnici, i koliko će reči upotrebiti lažni pravednici da osude prave pratioce ljudskosti. Laž je zagospodarila, pravedni ćute i strepe od poganih reči i nakaradnih uvreda lažnih tumača zakona prirode, lažnih propovednika, i lažnih bogobojažljivih drekača.

Pitam se zašto pate oni koji su vredni prave sreće, zašto se kriju zaljubljeni, a otvoreno šetaju lažno mldi sa lažno lepima.

Ja se reči ne plašim, ni budućnosti, ni maski, ja ratujem otvorenih karata i duša mi je čista pred duhovima predaka i duhovima voljenih. Kada lažni krenu upaliću se kao oganj i neću reći ni jednu laž, pobediću ih istinom. Jedino se plašim onih laži koje ciljaju da ubiju svako seme svetlosti, jer im je mrak draži, u mraku se ne vide krvavi ožiljci njihovih rana. Oni svoje lažne živote hrane tugom. Pitam se zašto? Pitam se dokle…

Pitam se, a odgovor znam…i bes mi ne da da se osmehnem na kristalno jutro…

Olga Tomović
Izvor: vidovdan.org

4 KOMENTARA

  1. U zelji da budemo bolji poceli smo da kopiramo od zapada.Olicenje zapada je licemerje i pljacka, moze da se doda da nema zemlje koja nije ucinila genocid recimo Amerika ( nad domorocima Indijanci), Nemacka (nad Jevrejima i Ciganima), Velika Britanija ( nad Aboridzinima, u Kini i u Indiji), Francuska……..

  2. L A Z je mentalna bolest, i nisu problem ” bolesni” , vec zdravi, koji iz nekih svojih interesa, se potcinjavaju bolesnima ( lazovima ) , ulizuju im se, potcinjavaju i na kraju izjednacuju sa njima…..
    Najmanja svjetlost je u stanju da razbije i najdublji mrak, i zato smo optimisti!!!!
    Sve pohvale na tekstu Olgi Tomovic, koja se izdigla daleko iznad prljave dnevno politicke stvarnosti,i daleko iznad (prolaznih )IDEOLOGIJA ,!! Za primjetiti je da tekst nije bas svima razumljiv !!!!

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime