Biti nevešt u pretraživanju i korišćenju društvenih mreža za dobrobit karijere, medija i njihovih korisnika jednostavno je neprofesionalno. Osim toga, švrljanje mrežama ume da bude i jako zabavno.
Nadajmo se da nikome ne treba objašnjavati zašto su efikasno pretraživanje društvenih mreža i verifikacija i analiza njihovog sadržaja i saobraćaja bitni za novinare danas. Ako ipak postoji neko kome treba posebno objašnjavati tu stvar, podsetimo se samo nemile uspomene na eksploziju tri i po hiljade tona municije u vojnom magacinu kod Paraćina 2006. godine. Niko nije stradao, popucalo je nešto prozora, ali Vojska Srbije je pretvorila u dim i ruševine neobično mnogo novca. Okolne njive godinama su čišćene od neeksplodiranih i ostalih komada municije, ali su Paraćinci bar malo mirnije spavali – više nije bilo gotovo ničega da eksplodira.
Za nas je, međutim, važnije to što u medijima nije bilo fotografije eksplozije, što je i logično – to je zabranjeno slikati i kad ne gori, a može se sa priličnom izvesnošću pretpostaviti da su oni koji su se tamo zatekli bili nespremni – još nije bilo pametnih telefona, a iako su eksplozije trajale satima, nije baš bilo pametno prilaziti im.
Moglo bi se ustvrditi i da bi u prisustvu eksplozije brda municije ljudi imali i pametnija posla, ali to se s protokom vremena pokazalo kao netačno – uvek neko, umesto da beži, odluči da se proslavi na društvenim mrežama. Žrtava selfi-manije je sve više, padaju sa litica, gutaju ih lavine, ali ni to nije tema.
Tema je da se u noći eksplozije u Paraćinu na jednom informativnom portalu pojavila fotografija eksplozije na kojoj se video samo plamen, od ivice do ivice slike. Poslao korisnik, tvrdio da je sam slikao, portal objavio, klikova koliko duša ište.
Naravno, nije prošlo ni 15 minuta, a među stotinama komentara fotografije pojavio se i prvi skeptik kome je kristalni kvalitet slike bio jako sumnjiv, onda su mu se priključili iskusni ratni fotografi sa još više skepse. Zatim su se na posao bacili neki kompjuterski pismeniji ljudi i pronašli da je to deo zaustavljenog i temeljno dorađenog frejma iz reklamnog materijala nekog od filmova „Umri muški“.
Trebalo im je gotovo dva dana da pronađu original, ali su ga našli. Nije bilo velike štete od lakomislene lakomosti urednika portala (da ne budemo cinični pa pretpostavimo da ga i nije mnogo bolela duša zbog autentičnosti slike), ali je problem identifikacije fotografija sa društvenih mreža i privatnih telefona u medijima narastao do neverovatnih razmera samim prisustvom tolikih kamera na svim događajima širom sveta. Jer, u drugim situacijama, šteta od pogrešno identifikovanih, podmetnutih, svakako neadekvatnih fotografija i video-snimaka, bila je i mnogo veća.
Od Kolinde do Zorane
Danas bi urednik narečenog portala imao lak posao da, ako želi, proveri postoji li ova fotografija na pretraživom delu interneta. Štetu od alata za pretragu vizuelnih proizvoda prvi je doživeo Informer kada je objavio pornić sa, navodno, Kolindom Grabar Kitarović, tada predsednicom susedne Hrvatske. U roku od par sati našlo se koji je to pornić, sa kojeg je sajta i da u njemu nema predsednice Grabar Kitarović.
To je obavljeno „obrnutom“ pretragom – Fejsbuka. Ljudi su izdvojili pojedine frejmove i upotrebili Facebook Graph Search (FGS) koji je kompanija aktivirala dve godine ranije. Srećom, ljudi veselo kače porniće na Fejs, izazivajući inače dosta restriktivnu politiku mreže prema takvim sadržajima, pa se tamo zatekao i ovaj sa lažnom predsednicom, odakle je lako bilo ispratiti URL i pronaći izvor (neki porno tjub).
Naravno, postoji i mogućnost da je neki pornofil izuzetne memorije prepoznao omiljeni snimak, ali – mala. Bilo je stvarno lepo gledati glavnog urednika Informera Dragana J. Vučićevića kako se na promptno sazvanoj konferenciji za štampu znoji i izvinjava, ali ako ga je nekom bilo žao, nije trebalo. Ponovio je istu tu stvar manje od godinu dana kasnije, objavivši navodne fotografije ministarke Zorane Mihajlović iz teretane. I te su bile pogrešne. Sad se više i ne izvinjava.
Od tada je FGS prvo dramatično napredovao, pa kada je FB shvatio koliki je potencijal za invaziju privatnosti i maliciozne radnje, sveo je njegove automatske funkcije samo na osnovne. Ipak, ako naučite operatore (narativne komande), i dalje možete pretraživati jednako detaljno kao i ranije. Jedno uputstvo za to je i ovde.
Osim po frejmovima, pretraga je vrlo efikasna i po redukovanim varijantama snimaka i fotografija (thumbnail) koje se prave upravo da bi snimak ili sliku neko lakše pronašao pretragom. Uputstva ćete naći svuda, ali ako ih čitate na engleskom, jedno nećete pronaći – kako biste koristili FGS, morate jezik svoje FB stranice da promenite na engleski.
Fejsbuk je veoma dobro prilagođen svim standardnim pretraživačima vaskolikog interneta, te ako vladate operatorima na Guglu, ili prosto odete u naprednu pretragu, uz nešto logike i domišljatosti teško je ne pronaći.
Naravno, moguće je pretraživati vizuelne sadržaje, sa manje ili više uspeha na svim društvenim mrežama, i za sve to postoje uputstva, čak i na srpskom, i dovoljno je ukucati u pretraživač nešto kao: „Kako da pronađem snimak na…“, sa imenom društvene mreže koju pretražujete, i naići ćete na besplatnu i temeljnu pomoć internetskih entuzijasta. Ako vladate engleskim jezikom, izvori o pretraživanju su još precizniji i ima ih zaista mnogo. Dragan J. Vučićević hates this.
Mala pomoć predsedniku Srbije
Tviter ovde nije tako popularan kao FB, a šteta je, pošto posebnih automatskih pretraga za Tviter po više fantastično korisnih kriterijuma ima baš dosta. Nema veze, bar nam je predsednik Srbije srećan, on baš mnogo voli Tviter, nosi štampane tvitove na konferencije za štampu i u TV emisije. Evo, možemo da mu pomognemo da izgubi manje vremena tražeći primere apsolutne slobode izražavanja.
Majka svih pretraživača i manipulatora Tviterom jeste TweetDeck na kojem su opcije mnoge i same po sebi jasne. Pretraživač je izvanredan, pretrage možete da prilagodite po više kriterijuma i široko vam polje. Ostali pretraživači Tvitera uglavnom su fokusirani na retke opcije koje na TweetDecku ne postoje.
Uzmimo za primer da ne znate koji hešteg koriste tviteraši sa vaše timeline, za neki događaj koji trenduje, ali i da želite da izvedete niz drugih pretraga tvitova – idite na twXplorer i trebalo bi da vam pomogne, ali pitanje morate da postavite na engleskom. No, ako ovdašnji problem prevaziđe granice Srbije i regiona, biće od pomoći, a i niko vam ne brani da otkucate pitanje na engleskom, a pojam koji tražite na srpskom.
Ima i pretraživača koji prevazilaze granice jedne društvene mreže ili onoga što vam se pojavljuje na ličnom nalogu. Kao samo jedan od mnogo zanimljivih i korisnih primera uzmimo Buzzsumo u koji samo ukucate pojam koji vas zanima, ali i vremenski period, nalog na društvenoj mreži, i on će vam pokazati koliko je šerova, odnosno šta trenduje na svim najvažnijim mrežama. Možete čak i da pratite šta radi konkurencija, koji njihovi sadržaji privlače najviše pažnje i slično.
Nije baš sasvim izvesno koliko bi i za šta novinarima mogao biti koristan Trendsmap, ali je toliko kul pretraživati Tviter trendove po mapi, pa čak i mapi svog grada, da je prosto morao da se nađe u ovom tekstu.
Tu su zatim i relativno jednostavni trikovi. Recimo, ako uspete da identifikujete ID neke Fejsbuk strane, recimo neke organizacije desne orijentacije koja, opet, voli i životinje, mogli biste da vidite ko ih od vaših FB prijatelja lajkuje, pa da preduzmete nešto pre nego što vas povedu u juriš na Paradu ponosa. A taj ID možete da dobijete jednostavnom pretragom specijalizovanog pretraživača kakvih ima više, a jedan ćete naći ovde. Onda u ovom URL: https://www.facebook.com/browse/friended_fans_of/?page_id= iza znaka jednakosti staviti ID broj i videćete ko su njihovi FB fanovi.
Broj i raznovrsnost pretraživača sadržaja i provajdera analiza društvenih mreža stalno raste i strahovito ih je lako pronaći na mrežama i koristiti. Na mrežama se kriju, ili se uopšte ne kriju nego je samo mnogo maca, dečijih postignuća, recepata za proju, bujnih selfi-poprsja i sličnih stvari, pa ih valja razgrnuti da bi se došlo do neverovatnih saznanja, često vrednih medijske pažnje.
Nekada je to i veoma ozbiljno, kao kada kriminalci koji se bave švercom droge postavljaju na mreže fotografije sa bazena hotela u Južnoj Americi, gde nabavljaju kokain na veliko, da fasciniraju ljude, a nekada je to samo odlično sredstvo da se verifikuju porodične i druge veze između aktera složenijih priča, kao što su istraživačke, kao i poreklo i kredibilitet materijala koje novinari koriste u svom radu.
Jer, ima puno ljudi istog imena i prezimena, pitanje je ko se s kim venčao, ko je u vanbračnoj zajednici, a ko ima firmu koja dobija javne nabavke tamo gde partner/ka odlučuje.
Biti nevešt u pretraživanju i korišćenju društvenih mreža za dobrobit karijere, medija i njihovih korisnika, danas, kada više niko ne mora da bude ekspert da koristi servise ove vrste, jednostavno je neprofesionalno. Osim toga, švrljanje mrežama ume da bude i jako zabavno. Makar DJV više nikada ne sazvao konferenciju za štampu da se zbog nečega izvini.
