Lebac 6. oktobra

1
840

Storija pred nama niče jutrom 5. oktobra 2000. g, kada je u sve beogradske markete stigao hleb, beli, ali i takozvani narodni – crni.

Po prejeftinoj cijeni mogla je da se kupi na dlanu teška, mirišljava tamna vekna karakteristična po tome što je imala tri rupice s gornje strane, za razliku od belog hleba „Sava“, takođe ukusnog, koji je imao tri velika zareza učinjena mašinskim nožem ukoso…

Istorijskog, ah, Petog oktobra 2000. g. narodni lebac koštao je… pa, današnjih 35 dinara, i pritom nije bio pun aditiva, a jeste bio preukusan.

Lebac je u našoj kulturi osnovna namirnica ali i osnovna metafora. Prisutan je u poslovicama koje počesto crni lebac poistovjećuju sa nemaštinom, kada se prosi kora leba. Za dobrog se čovjeka kaže da je dobar kao leb.

Svi zreli ljudi znaju koliko je teško zaraditi svoj hleb iliti hljeb, u znoju lica svog, koliko je tragično ostati bez hljeba, što će reći bez posla, mnogi znaju kako je to dijeliti hljeb s drugima, a tek mali broj – kako je to jesti bijeli hljeb u uzobilju ili pak tražiti leba preko pogače.

Prije tužnog kraja za svakog od nas koji bi da se pobuni(mo) protivu lokalne franšize globalnog poretka, valja kazati da je oduvijek bio težak život u zatvoru, o lebu i vodi. Zatvorski lebac se pominje na svim jezicima. Biti na lebu i vodu znači robijati.

Pazimo kakva je sve promišljanja imao Predrag Matvejević u studiji „Kruh naš“ (VBZ, 2009), u kojoj je iznio i biblijska značenja – ko tebe kamenom, ti njega hljebom, i druge tajne:
„Učenici su prepoznali uskrsloga Krista u Emausu upravo po načinu na koji su njegove ruke uzimale, držale i lomile kruh.
„U islamu kruh nije uključen u liturgiju kao u judaizmu ili kršćanstvu.

„Sefardi su svoj subotnji kruh negdje zvali pitikas, a negdje hala. Južni su Slaveni, njihovom zaslugom, preuzeli jednu vrstu slatkoga kruha zvanog pan di Spagna i prilagodili je svom izgovoru: patišpanja.
„Mojsije je u Starome Zavjetu naložio da se ukloni svaki trag kvasa u spomen na dane kad su Judejci bježali pred faraonovom vojskom te im kruh nije stigao nakvasati…

Osim na Posljednjoj večeri i objedu s učenicima u Emausu, kruh se najčešće javlja na svadbi u Kani Galilejskoj, u biblijskom prizoru umnažanja kruhova, u sceni pričesti apostola, u predočenju Abrahamova gostoljublja, u slavlju euharistije…

U Bizantu i u ostalim pravoslavnim zemljama pitanje kvasnoga ili beskvasnoga kruha nije se postavljalo na isti način kao u katoličkim. U liturgiji, nafori, pričesti kruh je redovno kvasan.
„Najiscrpnije djelo koje je dosad napisano o kruhu nosi naslov „Šest tisuća godina kruha“ (Sechstausend Jahre Brot). Autor je Hainrich Eduar Jacob, njemački Židov. Na kraju knjige svjedoči o svom iskustvu u Buchenwaldu, gdje je dobivao kruh od mješavine krumpira i piljevine.“

Ova je storija o hljebu počela prikazom narodnog hleba, zaključno s jutrom 5. oktobra 2000.
Sutradan, 6. oktobra, prvog dana po padu Slobodana Miloševića, nove su vlasti u narodni hleb usule more aditiva i raznih narastalica.

To je bio dan kada je u Srbiji umro na dlanu težak, neofarbano taman, mirisan kao duša, preukusni i prejeftini Narodni lebac.

Evo kako izgleda katalog naziva hlebova koji se u Boki Kotorskoj na 18-godišnjicu 5. oktobra mogu kupiti:
Običan bijeli (koji se najčešće zove po pekarama), domaći bijeli, raženi, ječmeni, kukuruzni, integralni, heljdin, ugostiteljski (dugačka vekna s porcijaškim kriškama), potom pogača, ruža, somun, lepinja, čabata, baget, kifla, kiflica, perec, đevrek, pletenica, kajzerica, onda manastirski, bavarski, ruski crni, hljeb ispod sača, tost-hljeb, dvopek…
Džaba.

Narodni lebac do 5. oktobra bio je ukusniji od svih ovih aditivnih i liberalnih izvedenica propisanih za jelo.

Nikola Malović
in4s.net

1 KOMENTAR

  1. Тај црни хлеб је најбољи хлеб који сам икад јео, а јео сам свакаквих. Ту важи оно што кроз циганска уста рече (отприлике) Мика Антић:
    Боже Господине, ако ме још једном будеш правио, не дај да будем ни краљ, ни циганин, ни жандар. Направи од мене дрво, људи да ме посеку, од мене наћве да направе, у њима леб да месе, од леба да се распаднем…

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime