Lete jata crnih gavranova nad Srbijom

Grupa političkih analitičara seli se svakog dana sa jedne na drugu televiziju i brani vlasti i hvali predsednika, vladu i režim.

Kao jata crnih gavranova grupa političkih analitičara seli se svakog dana sa jedne na drugu televiziju i brani vlasti i hvali režim vladu i predsednika! Liče ovi crni gavranovi na one profesionalne narikače, koje za novac angažuju porodice da kukaju, leleču i suze liju nad pokojnikom sve do njegovog groba.

Bilo je ovoga i ranije, pre više decenija. I to je bila karakteristika političkog života i u jednopartijsko vreme Broza i komunizma i tadašnjeg „humanijeg“ samoupravnog socijalizma, ali i u doba S. Miloševića i višestranačkog sistema i vladavine DOS-a.

Svim silama hvale i brane vlast i vladu

Naime uvek su postojali podobni i dobro plaćeni tada agitpropovci, politički komesari, izvršni sekretari partije, a danas politički komentatori, analitičari, portparoli, medijski stručnjaci koji su građanima tumačili i objašnjavali političke odluke rukovodstva, presednika, partije, vlade, države…

Ti tada politički podobni kadrovi partija, a danas eksperti bili su i danas su dobro plaćeni od vladajućih stranačkih nomenklatura koje su ih angažovale. Vlasti su takve likove uvek favorizovale, činili im privilegije na poslu, u profesiji kojom su se bavili, davali im beneficije, da lakše napreduju, povlastice da žive lagodno, udobno, da ne kažemo raskošno. Kako i neće kad oni svim silama hvale ili brane vlasti i vlastodršce, već prema potrebi.

Naravno, reći će neko da je normalno da u današnje vreme postoji lobiranje, dobro plaćeni lobisti u svakoj oblasti. Zašto ne bi postojali i u sferi politike i političkog života? Tu naročito treba da egzistiraju, da uveravaju ljude u ono što baš dobro ne vide, ne osećaju, ne čuju, u ono što nemaju… I u takvu praksu se stalno uveravamo.

To je sve propaganda i ona se svuda plaća kao i svaka reklama. I politička reklama košta, ona je skupa i svaki politički marketing znači veliki trošak za onog ko ga naručuje.

„Najbolju vladu na svetu“ ruše „izdajnici i strani plaćenici“

Uz to, ova nadmena grupa srpskih analitičara, uvek nastupa sa jasnim uputstvima vlade i vlasti šta o kom pitanju treba da govori. I oni, kao nekad profesionalne narikače idu od kuće do kuće (od televizije do televizije) i gde je mrtvac i kukaju. Grupa svima poznatih lobista još iz vremena vladavine DS i Borisa Tadića kada su uglavnom radili za „žute“ i obogatili se nastavlja svoj medijski posao reklamiranja, propagande, marketinga, advertajzinga, političke reklame… Samo su promenili „gazdu“, tačnije rade za onog ko ih unajmljuje i najbolje plaća.

Tako jato narikača od ranog jutra i jutarnjih programa pa do ponoći ide sa televizije na televiziju i ista grupa po potrebi brani režim, predsednika, vladu, vlast od „ogromnih opasnosti, zavera, atentata, državnih udara…“

Njima ne smeta što nemaju nikakvog autoriteta ni ugleda u javnosti. Njih uprogram pozivaju urednici i direktori televizija, a oni rade po diktatu lidera vladajuće koalicije.

Povremeno imamo dramatične i združene nastupe aktelnih perjanica ovog posla Dragana J. Vučićevića, Nebojše Krstića i Dragomira Anđelkovića koji potresno i dramatično obaveštavaju i upozoravaju naciju, građane i gledaoce da razne grupe opozicionih lidera, inače po njima svi „izdajnici i strani plaćenici“ i neka druga lica imaju planove i kuju zavere da sruše najbolju vladu i predsednika na svetu (koji baš imaju Srbi).

Analitičari sprečili državne udare i atentate

Već više puta su ovi mediji u poslednjih godina združenim snagama TV „Pink“, lista „Informer“, TV „Studio B“, uz svesrdnu pomoć TV „Hepi“, u koordinaciji (sa još desetak dnevnih listova i elektronskih medija u Srbiji) saopštavali naciji u udarnim emisijama, specijalnim dnevnicima, posebnim vestima, ekskluzivnim intervjuima… da se sprema državni udar u Srbiji.

Zatim su dramatično saopštavali da se sprema atentat na predsednika Vučića (bilo kad je bio predsednik vlade ili sada Srbije). Prema njihovim podacima na Vučića je do sada planirano ili možda i pokušano desetine atentata. Ko to zna? Uglavnom, Vučića hoće stalno da ubiju i to neprekidno traje, glava Vučića je stalno ugrožena od ovih „domaćih izdajnika i stranih plaćenika“.

Toliko pokušaja najozbiljnijih atentata na omiljenog predsednika otkriveno je jednim delom zahvaljujući stalnoj budnosti i upozorenjima grupe „savesnih, dušebrižnih, vrlo svesnih i politički genijalnih“ političkih lobista i analitičara. Da nije bilo njihovih pravovremenih upozorenja, podizanja panike, alarmiranja državnih organa pa i osvešćivanja i buđenja samog predsednika (toliko zauzetog rešavanjem problema građana i brigom o građanima) u Srbiji bi do sada sigurno bilo više državnih udara i atentata.

Pojavljivao se i pojavljivaće se kad zatreba u ovim odsudnim trenucima i „bos“ Željko Mitrović, ta „savest Srbije“, da očita bukvicu u otvorenom pismu kome već treba, kako to direktor „Pinka“ čini godinama unazad. Samo što je ranije branio (pa pljuvao) Miru i Slobu, pa potom hvalio (pa pljuvao) Đinđića, Tadića i DS, a danas još uvek hvali li hvali Vučića, (sem jednog gafa iz 2008 godine, gde je Mitrović rekao da je Vučić lud!?!).

Primeri beščašća

U primer beščašća zauvek su ušle ove Mitrovićeve izjave.

Prva iz 1999. godine: „Vi izdajnici iz DOS-a, možete da poljubite u dupe moju drugaricu Miru Marković, a i mene, uskoro ćete biti javno obešeni sa ostalim slugama NATO pakta i dodatno streljani, za svaki slučaj. Sve će vas srpski heroj Slobodan Milošević istrebiti, a Srbiju ujediniti sa majkom Rusijom!“

Druga je iz 2002. godine: „Vi uništitelji Srbije sa vašim diktatorom Miloševićem i onom njegovom pobeguljom i crvenom vešticom Mirom, koji ste jebali majku srpskom narodu kao niko u njegovoj istoriji, spremajte se za sud naroda! Nećete sprečiti Srbiju da se vrati u Evropu i nećete sprečiti procvat demokratije u njoj, to vam ja Željko Mitrović i Demokratska stranka obećavamo!“

Treća iz 2008. godine: „Najlepši, najšarmantniji i najmandatniji predsednik Srbije svih vremena, naš Boris Boki Tadić, pobediće opet, po peti put, predsedničke kandidate prošlosti Nikolića i ostale, lagano i sigurno, jer građani Srbije neće nepismenog Tomu i ludog Vučića na čelu naše Srbije.
Srbija zna da samo naša mudra Demokratska stranka i još mudriji Boris Tadić mogu da odvedu Srbiju u Evropu i da obezbede bolji život svima u Srbiji“(odgovor radikalima i naprednjacima).

Četvrta iz 2017. godine: „Vi ludaci iz opozicije, zajedno sa Rodićem i Mirkovićem, bićete pohapšeni uskoro, čim se pronađu lažni svedoci, a mudri Vučić ume i to da pronađe!
Meni lično ne smetate, ja volim da se javno prepucavam i blamiram, ali ne mogu da vas gledam očima jer hoćete da kradete, a Vučić vam ne da jer neće onda ništa ostati za njegove lopove. Srdačno, vaš Željko“(odgovor DS-u i Keni Lopovu).[1]

Naravno, tu je uvek spreman i blazirani Milomir Marić ( „TV Hepi“) koji ne preza da za potrebe režima učini sve što traže od njega.

Analitičari često traže i osvetu

Inače, tvorac našeg jezika Vuk Karadžić je uočio jedno bitno obeležje tužbalica i narikača, a to je nepostojanost poetskog tkiva i njihovo nastajanje improvizovanjem, tj. stvara se nova pesma za svaki poseban slučaj.

Evo da naše aktelne političke narikače nešto novo saznaju. „Naricanje je bilo praćeno spoljnim ritualnim radnjama. Žene su sebi odsecale kose, grebale lice, udarale pesnicama u prsa, a ljudi su se, isto tako udarali u glavu i plakali“.

U pojmovniku srpske kulture Etnografskog instituta Srbije se ističe: „ Dajući odušak spektru veoma snažnih osećanja, tužbalice se brzo i lako transformišu iz pesme žalosti u osvetničke pesme, pesme koje pozivaju na osvetu ili je, čak, izvršenu opisuju. Često se, dakle, u istom narativu smenjuju i prepliću tuga i gnijev, bol zbog gubitka i poziv na osvetu, jasna granica između ovih osećanja se gubi. Ovaj osvetnički aspekt je u ne tako davnoj prošlosti bio karakterističan za one krajeve u kojima je dugo bio živ strašni običaj krvne osvete (Crna Gora, Hercegovina, Grčka, Albanija, Sicilija…). (Autor Đurđina Šijaković)[2]

Ovaj citirani tekst pokazuje odakle potiče potreba za osvetom prema „izdajnicima i plaćenicima“ koju naši agilni politički analitičari, lobisti i marketing stručnjaci tako često traže u svojim nastupima od vlasti u Srbiji. Zato naše političke narikače traže da se preduzmu energične mere u odbranu od ranoraznih „političkih izdajnika i plaćenika iz opozicije“. Osveta – to je neophodno, smatraju oni!

U Srbiji postoji redak fenomen da obični građani i pristojan i normalan svet jedno vide i čuju na televiziji, a drugo doživljavaju u životu i stvarnosti.

jući neumornim profesionalnim političkim narikačama, našim crnim gavranovima ustvari žive u dva paralelna sveta: svetu tv propagande i stvarnom i ne znaju često koji je stvaran, a koji je izmišljen, koji je realan, a koji nerealan. Narod je izluđen, zbunjen. Ne zna šta je istina a šta laž.

Važno je da to možda znaju naši bahati, beskrupulozni i nemoralni lobisti i politički analitičari, naše crno jato dobro plaćenih gavranova…

Jovo Vukelić

Stanje stvari

(Između sna i jave, 19. 6. 2018)

[1] https://www.vaseljenska.com/vesti-dana/retrospektiva-otvorenih-pisama-zeljka-mitrovica/

[2] http://etno-institut.co.rs/cir/pojmovnik/t/tuzbalica.php