LGBT premijer vs. „strejt“ ministar

2
1231

U Srbiji se danas uvode one „vrednosti“ koje su zemlje zapadne Evrope, reklo bi se, već izgustirale. Srbija uvek mora da kaska za društvenim „inovacijama“, zar ne? Na primer, srpsko zakonodavstvo razmišlja o tome da ozakoni  „dvojicu tate“ i „dve mame“, odnosno, da u perspektivi ozakoni istopolne bračne zajednice. Iz tog razloga je, valjda, i doveden LGBT premijer. Do izmena zakonskih regula, u tom smislu, na sreću, još nije došlo, a nadajmo se da neće ni doći, pogotovo sada kada na Zapadu imamo „nešto novo“. Naime, ministar unutrašnjih poslova Italije, Mateo Salvini, pre koju nedelju, zabranio je upotrebu termina „roditelj 1“ i „roditelj 2“, a sva je prilika da će se kurs prema vraćanju „stare bračne terminologije“ proširiti i na druge države Evropske unije.

Negde tamo, početkom maja meseca ove godine, došlo je do „varničenja“ u vladi između premijera Ane Brnabić i ministra Nenada Popovića. Ministar Popović je reagovao na svom Tviter nalogu na uvoz LGBT slikovnica za srpske vrtiće iz Hrvatske, u kojima „Roko ima dve mame“, a „Ana dvojicu tata“, zatraživši da se hitno zaustavi takva aktivnost, jer nam je to najmanje potrebno u času kada pokušavamo da podignemo natalitet. Ana Brnabić to „nije izdržala“, pa je iz istih stopa napisala svoju ostavku i ponudila je svom nesuđenom šefu – Aleksandru Vučiću. Naravno, epilog cele te priče dobro znamo. Predsednik je odbio ostavku premijera, što se moglo unapred pretpostaviti.

LGBT udruženja u Srbiji skočili su na noge i zatražili da ministar prema njima ne vrši diskriminaciju. Žalili su se poverenici za ravnopravnost, koja je ovih dana donela rešenje u vidu preporuke, po kojoj se ministru Popoviću nalaže da se izvini LGBT zajednici i da se ubuduće uzdrži od sličnih komentara. A da li je izjava ministra Popovića, zaista, diskriminišuća prema bilo kome, pa i prema pripadnicima LGBT?

Najpre, ministar Popović uopšte u svom tvitu nije pomenuo LGBT populaciju, pa je pitanje, kako su se oni u svemu tome mogli naći uvređeni? On je reagovao na nešto što je u Srbiji još uvek protivzakonito, jer istopolni brakovi nisu legalizovani. Podrazumeva se, ako neko dete ima dva roditelja istog pola, da su ti roditelji homoseksualci – i to je jasno. Ali, da bi se na to LGBT udruženja mogla žaliti, neko je morao da ih pomene izričito, jasno i nedvosmisleno. Popović to nije uradio, jer je on izrazio samo svoj stav, koji se protivi da deca imaju dva roditelja istog pola.

Šta bi bilo, hipotetički uzeto, da je neko rekao da se protivi tome da deca imaju samo jednog roditelja (obično majku), već da se moramo boriti za to da deca imaju oba roditelja (mamu i tatu)? Time bi se, valjda, uvređenim (možda s pravom) mogle naći sve one majke koje su odlučile da same rode i izdržavaju svoju decu. Da li bi se za njih neko zauzeo? Možda neko udruženje samohranih majki, zar ne? Ali za takva udruženja slabo ko zna, a te majke koje same izdržavaju svoju decu ne idu na parade, niti im uopšte pada na pamet da prave manifestacije slične prirode (na primer, festival ili prajd Amazonki)! A po mišljenju autora ovog teksta, takve žene su zaista za ponos, hrabre su, odlučne, ne povode se ni za kim i ni za čim. Istina, i one narušavaju tradicionalne porodične vrednosti, ali takvo „narušavanje“ ne traži nikakvu posebnu zaštitu. To jesu, takve majke jesu manjina, ali one su dovoljno ponosne, uporne i snažne, da ih status manjine, reklo bi se, uopšte ne zanima.

Dakle, da li bi poverenica za zaštitu ravnopravnosti postupila isto u slučaju kada pritužbu dostavi LGBT asocijacija i u slučaju kada bi to učinilo nekakvo udruženje, npr. Amazonki? Pretpostavljamo da ne bi, jer majke koje same izdržavaju svoju decu nisu prisutne u javnosti ni izbliza onako kako se to čini u slučaju homoseksualnih društava. Ako su petpostavljene „amazonke“ manjina (a konstatovali smo da jesu), zašto za njih ne važe ista prava kao i ona za LGBT družinu? Zašto se i za njih ne organizuju o državnom trošku „Dani ponosa“, kao i za lezbijke i homoseksualce? Uostalom, njihovo paradiranje (ponosno, svakako!) ne bi ni izbliza koštalo naše društvo, kao paradiranje „ponosnih“ LGBT grupacija. Kao prvo, bilo bi nepotrebno da se angažuje policija, jer nikome ne bi palo na pamet da se takvoj manifestaciji protivi. Naprotiv, bila bi to veoma privlačna slika: majke sa svojom decom! Drugo, one ne traže skupe internet prezentacije, niti traže da ih država posebno dotira iz budžeta. Njima ne štampaju knjige, a još manje slikovnice, neki neobični (da ne kažemo sumnjivi) sponzori, čija imena uglavnom ne znamo. Na kraju, takve majke ne traže da se u vrtićima deca poučavaju tome, da nikakav problem nije (kao što i nije) ako dete ima samo majku, a oca ne.

Uostalom, ko staje u zaštitu manjine, gde deca uopšte nemaju roditelje? Dakle, dete može biti (iz raznih razloga) i bez oca i bez majke. Kako da oni manifestuju svoju manjinu? Da li se država brine o njima, barem u onolikom stepenu, koliko vodi brigu o LGBT „manjini“? Odgovor svi znamo vrlo dobro.

Iz svega rečenog, vidimo, da je naše društvo zanemarilo gotov sve druge „manjine“, na račun gej populacije. Ponekad, kada se vidi koliko se u Srbiji radi na afirmaciji i promociji homoseksualizma, dobijamo utisak da je gej postalo strejt, a strejt je, u najmanju ruku, čudno. Još samo nedostaje krilatica: Hoćeš li da budeš moderan – budi gej!

Uostalom, kolika je ta manjina koja se žalila na ministra Popovića? Po njihovim „ponosnim“ paradama, na kojima ima više stranih gejeva nego domaćih, a i svi zajedno jedva da mogu da naprave zbir od kojih stotinu ljudi. A i od tih stotinu, barem trećina izlazi iz nekog drugog razloga, a ne zato što nisu strejt. Jedni po dužnosti, drugi zbog novca, a treći iz solidarnosti. A kоliko bi se moglo okupiti dece koji nemaju nijednog roditelja? Teško je reći, ali njihov broj je sigurno daleko veći od onih koji se deklarišu kao LGBT članovi.

Eto, zaključimo sami, da li ministar Popović ima ikakvog razloga da se bilo kome izvinjava, u onom smislu kako mu je to naložila poverenica za zaštitu ravnopravnosti. Ministru, kako je sam izjavio, ne pada na pamet da piše izvinjenje. On kaže da su za njega porodične vrednosti iznad svega. Tako je bilo milenijumima, pa zašto bi danas bilo drugačije? Ali, pritisak na Nenada Popovića sigurno se neće na ovome završiti.

LGBT lobi je veoma jak u Srbiji, iako u takvim homoseksualnim udruženjima, osim nekoliko „funkcionera“ takvih društava, stoji mali broj članova ili članova uopšte nemaju. Stvar je u tome da gej lobi raspolaže velikim finansijskim sredstvima, koja upotrebljava za afirmaciju LGBT zajednice. Pitanje je kako će se ministar Popović njima odupreti i da li će biti u snazi da im se odupre. Činjenica je da su ga opleli bez ikakvog osnova, ali to ne znači da takav „osnov“ neće negde veštački napraviti i da neće pokušati da Popoviću zapuše usta.

D. Gosteljski

2 KOMENTARA

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime