MTBJ je 6. novembra uveče doneo odluku o privremenom oslobađanju profesora Vojislava Šešelja iz zatvora Ševeningen. Sudije[1] su kao motiv za ovu odluku navele neophodnost “obezbeđenja prava optuženog” i “humanitarne razloge”.[2] Nije se moglo smisliti ništa ciničnije. Okolnosti slučaja ubedljivo pokazuju da u donošenju odluke o oslobođenju V. Šešelja, zaštita njegovih prava pa čak i humanitarni razlozi nisu igrali nikakvu ulogu.
Realni motivi odluke suda vidljivi su iz nekih obmana sa kojima je doneta odluka povezana.
Prva obmana. Tribunal je oslobodio Šešelja propriomotu– to jest, delujući na sopstvenu inicijativu. Ove aktivnosti treba da stvore utisak u međunarodnoj javnosti kako se sud navodno brine o Šešelju. Međutim, to je obmana. Činjenice govore da sud nije počeo da projavljuje inicijativu o ljudskim pravima Šešelja kada su ona počela da se krše, nego tek u momentu kada je stanje njegovog zdravlja postalo kritično. Formalno, Pretresno veće je dva puta pokretalo inicijativu za oslobađanje Šešelja. To je prvi put urađeno u junu ove godine kada je Pretresno veće predložilo Srbiji i Holandiji, kao i samom Šešelju, da se izjasne povodom njegovog mogućeg privremenog oslobođenja. Međutim, tokom 11 godina njegovog zatvorskog staža Pretresno veće je uvek oduzimalo pravo Šešelju na privremeno oslobađanje. Svaki put kada je V. Šešelj tražio privremeno oslobađanje, sud mu je to svaki put odbijao. Poslednji put – kada je zamena sudija dovela do odlaganja presude i zatvor je (bez presude) ponovo produžen na neodređeni rok. Ni u jednoj državi na svetu nema neodređenog roka za pritvor. Predsednik MTBJ Teodor Meron je govoreći na 69-tom zasedanju Generalne skupštine UN izjavio da Haški tribunal primenjuje najviše standarde pravosuđa i zaštite ljudskih prava i čak da je razradio neke od njih (to jest, pre njega nije bilo takvih standarda). To je laž. Štaviše – sofisticirana laž, jer delatnost MTBJ nije povezana sa najvišim standardima, pa čak ni sa najnižim (ali ipak standardima). NJegova delatnost je povezana sa sniženjem postojećih međunarodnih standarda, pa čak i njihovim potpunim uništenjem. Konkretno, to je povezano sa mogućnošću zadržavanja optuženih u zatvoru bilo koje vreme, bez sudske presude. Upravo zbog toga što se V. Šešelj nalazi 11 godina u zatvoru MTBJ bez presude (što znači uz kršenje njegovih međunarodnih prava) upravo zahvaljujući sudskom veću na čelu sa sudijom Antonetijem – što je direktan dokaz da oni lažu kada tvrde da je motiv njihove tek donete odluke – pokušaj zaštite njegovih ljudskih prava.
Druga obmana. Sudsko veće je utvrdilo da su humanitarni razlozi predstavljali drugi motiv za donošenje odluke o oslobađanju Šešelja. Međutim, oboljenje raka kod Šešelja je bilo dijagnostikovano 2012. godine (tačnije, njemu su tada saopštili tu dijagnozu, ne isključujemo mogućnost da su lekari u Tribunalu znali za djagnozu mnogo ranije). Očigledno je da zatvorski uslovi ne mogu obezbediti izlečenje od raka čak i ako bolesnika voze na tretman hemioterapije. Međutim, Pretresno veće nije ocenilo te faktore kao osnovu za oslobođenje “iz humanitarnih razloga”. Šta se u međuvremenu promenilo? Samo jedno – neposrednu pretnju umiranja u zatvoru. Ovde više nema ni govora o lečenju! Tribunal nije želeo efikasno lečenje teško bolesnog Šešelja tokom dve godine.
Obmana treća. Tribunal tvrdi da je odluka doneta u skladu sa pravilima Tribunala. Dakle, Pretresno veće želi da stvori utisak da je to upravo tako. Međutim, javlja se niz interesantnih pravnih pitanja povezanih sa odlukama MTBJ da privremeno oslobode V. Šešelja.
Kao prvo, nisu poznati uslovi tog oslobađanja. U samom tekstu odluke, tih uslova nema. Istovremeno, odluka sadrži strogo poverljivi dodatak. Postavlja se pitanje – šta je napisano u tom dodatku? Ako su tamo uslovi oslobađanja – kakvi su oni? I zašto su tajni? Tribunal je obavezan da izvrši postupak na osnovu javne rasprave. Tribunal je obavezan da izvrši postupak na osnovama principa javnog razmatranja postupka. Ovo je sadržano i u međunarodnim pravnim aktima i u Statutu samog MTBJ. Uprkos svemu, sudije su uslove privremenog oslobađanja V. Šešelja učinile strogo poverljivim i nisu uopšte objasnili na osnovu kojih pravnih normi su to učinili.
Dalje, postavlja se pitanje i pozicije države. Sudsko veće je vladama Srbije i Holandije uputilo zahtev oko njihove saglasnosti za privremeno oslobađanje Šešelja. Srbija je pristala da primi Šešelja. Međutim, samo na osnovama onoga što je propisao tribunal. Ali te osnove nisu poznate. Što se tiče pozicije Holandije, ona je takođe tajnovita. Zbog čega je tribunal publikovao odgovor vlade Srbije, a nije publikovao isti tekst vlade Holandije? Šta je bilo napisano u tom odgovoru? I zbog čega se uopšte tražilo mišljenje vlade Holandije, ako Šešelj treba da bude u Srbiji? Kakvo je uopšte pravno značenje moglo imati mišljenje Holandije, čak i ako njena vlada ne bi bila saglasna sa oslobađanjem Šešelja? Koji su pravni osnovi Holandije da se protivi oslobađanju lica iz zatvora, prema kome nema optužujuće sudske presude?
Zašto Pretresno veće nije tražilo mišljenje tužilaštva i samog optuženog? To je ranije uvek činjeno. Zašto to nije urađeno ovaj put? U skladu sa pravilima MTBJ optuženi mora dati garanciju da će im se potčiniti. Međutim, za razliku od prethodnih situacija, ovaj put sudsko veće jednostavno nije pitalo Šešelja da li će se on potčiniti tim uslovima.
Suviše je mnogo pitanja koji nemaju zvaničnog odgovora. Ali su odgovori na njih u stvari očigledni. Sve navedene činjenice ukazuju da Šešelja ne oslobađaju, već isteruju iz zatvora. Ali ga isteruju samo radi toga da ne umre u zatvoru MTBJ.
Sudija M. Niang je već izjavio da se ne može upoznati sa materijalima predmeta do sredine 2015. godine, što znači da Tribunal ne može doneti presudu pre 2016. godine. A Tribunal se plaši da Šešelj neće živ dočekati taj rok. Tako da je pokušaj Tribunala da sa sebe skine odgovornost za Šešeljevu smrt dok se on nalazi u zatvoru Tribunala, u stvari jedini motiv njegovog oslobađanja. Ali to Tribunalu svakako neće poći za rukom. Činjenice govore o istinskim razlozima. I obmane Tribunala su isuviše očigledne.
Čestitamo profesoru Vojislavu Šešelju povratak u Otadžbinu i čestitamo celom srpskom narodu na pobedi nad Haškim tribunalom. Sudije su oslobodile V. Šešelja ali su to učinile iz straha za sebe i svoju reputaciju. Uzaludna briga – takva reputacija se već ničim ne može spasiti! Nisu sudije oslobodile Šešelja, već je sam Šešelj naterao sud da to učini. Cena pobede je ogromna – ali baš zbog toga, ta pobeda je još veća!
Aleksandar Mezjajev
[1] Za ovu odluku glasala su dvojica sudija od trojice – predsednik Sudskog veća Žan-Klod Antoneti (Francuska) i Flavija Latanci (Italija). Sudija Niang, kao što piše u sudskoj odluci, je izrazio neslaganje sa tim, međutim, u trenutku pisanja ovog teksta njegovo nesaglasno mišljenje nije publikovano pa tako ni mi ne možemo oceniti njegove argumente.
[2] Le Procureur c. Vojislav Seselj. Public Avec Annexe Confidentielle. Ordonnance Relative À La Mise En Liberté Provisoire De L’accusé Proprio Motu. 6 Novembre 2014 // http://icty.org/x/cases/seselj/presord/fr/141106.pdf
