Lični pratilac-zanimanje ili prakljača za pranje novca

0
2142
Foto: printscreen

Zakon o inkluziji u Srbiji je tonalitet dečije pesme ,,Kolariću Paniću, pletemo se samiću, sami sebe zaplićemo, sami sebe otplićemo,,…

Zakonodavac, misteriozne organizacije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje i boračka pitanja, lokalne samouprave koje su u sistemu ,,brige,, dete sa posebnim potrebama-pratilac, pletu novčane dobiti preko raznih projekata za inkluziju a zapleteni ostaju nemoćna deca sa posebnim potebama i lični pratilac koji se angazuje kao pomoć nemoćnom detetu.

Uloga ličnog pratioca je da fizički i predagoško-roditeljski pomogne detetu da se bez teškoća ili sa umanjivanjem teškoća socijalno sigurno kreće u školskim prostorijama, van škole, da ga bezbedno dovede do škole i posle nastave vrati kući.

U praksi, dete sa posebnim potrebama je u potpunosti prepušteno ličnom pratiocu. Ako je dete sa većom mentalnom i fizičkom funkcijom, bez pomoći ličnog pratioca predavač nastave saradjuje sa detetom. Ako je dete teze ili teške mentalne i fizičke sposobnosti, obavezno je da prisustvuje obrazovnim časovima, ,,prati,, časove (matematike, maternog jezika, biologije, fizike, hemije, geografije, informatike, likovne kulture, fizičkog obrazovanja, tehničkog obrazovanja, dva strana jezika) i tad je prepušteno samo ličnom pratiocu.

Deca sa teškim mentalnim i fizičkim oštećenjem, bez svesti o sebi i prostoru, tako su i bez svesti o svim navedenim predmetima koji se obavljaju po rasporedu časova. Lični pratilac takvog deteta, kako ume i zna, mora da zna da dopre do deteta, da umiri njegove reakcije izazvane iz bolesti u kojoj je dete. Bez predaha lični pratilac bdije kraj takvog deteta dokle god traje nastava u školi, kasnije u boravku ako dete koristi i školski boravak dok roditelj ne dodje po njega.

Lični pratilac je u sistemu sive ekonomije ili legalan radnik radnog angazovanja sa svojim brojem nezaposlenog lica u Nacionalnoj sluzbi za zapošljavanje. Znači, lični pratilac je zakonski nezaposleno lice, koje ako se u dodeljenom datumu ne javi u Nacionalnu sluzbu da mu se overi karton sa novim datumom javljanja, kaznjava se tri meseca od strane Nacionalne sluzbe…uporedo sa tim što je na evidenciji nezaposlenih, u školskom obrazovnom centru je on odgovorno zaposleno lice, odgovoran lični pratilac za bezbednost deteta koje mu je dodeljeno, a tu odgovornost stiče potpisanim Ugovorom o radu ličnog pratioca sa imenom dodeljenog deteta od strane Centra za socijalni rad.

Kako je lični pratilac i dalje nezaposleno lice, sa Ugovoro da dobija pravo da bude lični pratilac od strane Centra za socijalni rad, tako lični pratilac nema zasnovan radni odnos. Ne stiče radni staz za dane svog rada, nema pravo na bolovanje, godišnji odmor, pauzu za obrok.

Lični pratilac je plaćen po satu rada provedenog u školi sa detetom. Ako dete nije u školi iz odredjenih razloga, ako su praznici i raspusti, lični pratilac nema plaćene sate ili dane kada su školski raspusti.

Cena sata se kreće oko 178 din. Ili ako se desi čudo jednom do dva puta u toku godine, cena sata bude 189 din.

Lični pratioci nemaju svoju prostoriju u školi. Zbog toga nemaju gde da ostave svoje lične stvari, čašu, šoljicu, kafu, porciju sa obrokom, toalet papir i sve ono što je neophodno zaposlenom radniku za osam sati koje povede van svog doma.

Doručak se obavlja u mlečnom restoranu, ako lični pratilac materijalno moze sebi to da dopusti, ili, u većini dana, brzinski suvi doručak obavlja se na klupi školskog dvorišta ili iza škole…znatan broj i ne doručkuje. Trpi dok se ne vrati u svoj dom.

Do sada lični pratioci nisu imali maticu (pruzaoca usluga) koji bi bio njihov kordinator i njihova sigurnost gde bi se obratili zbog teškoća koja imaju u radu, uslovima rada ili u verbalnim situacijama sa nekim iz grupe defektologa-nastavnika, ili u slučaju povrede od strane deteta ako agresivnost deteta iz teškoće bolesti koju nosi bude jača od mogućnosti pratioca da ga zaustavi i umiri, time zaštiti i dete i sebe.

Na fejsbuku postoji grupa koju su osnovali lični pratioci. U toj grupi roditelji traze ličnog pratioca ili osoba koja zeli da se ,,zaposli,, kao lični pratilac oglašava se sa svojom ponudom da je raspoloziv za rad sa detetom posebnih potreba. 

Putem grupe na fejsbuku, roditelji i oglašene osobe za rad ličnog pratioca, nepoznati karakterno i mentalno jedni drugima, sklapaju dogovor o radu sa detetom posebnih potreba. Na taj način, nemoćno dete se izlaze velikoj opasnosti, a zivimo u vrlo nestabilnom vremenu iz kog opasnost neprekidno lebdi u vazduhu.

Odabrani lični pratilac od strane roditelja, preko roditelja dobija pravo za rad i u Centru za socijalni rad i u samoj obrazovno-školskoj ustanovi…a da niko ne proveri podobnost ličnog pratioca. Nema testa ličnosti, nema potvrde organa o nekaznjavanju i drugim zabranama, nema potvrde lekarskog uverenja da je psiho-fizički adekvatan da brine o detetu sa posebnim potrebama.

Lični pratilac moze biti i svetla i tamna strana meseca, poverava mu se briga (zivot na 8 časova) nemoćnog deteta sa posebnim potrebama. Odredjen stepen obrazovanja se ne trazi kao uslov da se moze biti lični pratilac. Samo personalni asistenti moraju biti iz obrazovanja za decu posebnih potreba.

U praksi se pokazalo da su savesne, humane i karakterne osobe, postale lični pratioci, na sreću dece koja moraju da imaju ličnog pratioca jer samo uz njegovu pomoć mogu da funkcionišu u školi i dok su odvojeni od svog roditelja.

Ima sporadičnih slučajeva, gde se lični pratilac u ,,zapaljivom fitilju,, gubljenja kontrole koja se lako moze izgubiti ako se smireno i sa razumevanjem ne nose svi ispadi bolesne dece, grubo ponaša sa detetom. Uglavnom se to dogodi deci koja ,,ne znaju,, da su primila šamar, počupana za kosu, grubo prodrmana, deci koja zbog svoje mentalne bolesti ne govore i ni na jedan način se ne mogu pozaliti da su bila povredjena. Takvi slučajevi se ne vide, ali se uvek saznaju, i budu zataškani. Roditelju je u interesu da ne izgubi ličnog pratioca. Jedino pravo koje ima školska uprava je da o tome obavesti roditelja ali ne i da udalji takvog ličnog pratioca, jer je u takvim situacijama samo pravo roditelja kako će taj problem rešiti.

Radna obaveza ličnog pratioca je preko svih granica teška i duhovno iscrpljujuća. Nastavni kadar radi samo četiri sata, u koja se ubrajaju odmori posle časova koja traju pola sata. Ovo se odnosi za školu koja je isključivo škola za decu sa posebnim potrebama. U četiri radna sata nastavni kadar ima pomoć od ličnog pratioca ili personalnog asistenta. Lični pratilac radi osam časova, bez predaha. Za tih osam časova dete je uvek uz ličnog pratioca.

U redovnim školama, gde je jedino validna inkluzija, lični pratilac je sa detetom na svim časovima, znao ili ne, mora da zna gradivo prilagodjeno detetu sa posebnim potrebama, jer nastavni kadar redovne škole ne moze u toku časa da zapostavi ostali broj učenika da bi obavio rad jedan na jedan sa učenikom posebnih potreba.

U redovnim školama, gde čas traje 45 minuta, posle svakog časa odmori, gde su djaci zdravi, razigrani, i danas prenaglašeno raspušteni, lični pratilac ima mnogo tezi zadatak da sačuva dete ometeno u razvoju, kako njegovu fizičku sigurnost tako i njegov duhovni mir ako se dečiji nestašluk osmeli da ismeva dete različitosti. I u redovnoj školi, uz sve te nadljudske napore ličnog pratioca i odgovornosti za povereno mu dete, lični pratilac nema ni 5 pa ni 30 minuta predaha.

Svaki novi školski dan, lični pratilac mora da bude čio, svez, umešan i kao takav da se uputi po dete sa potrebama i bezbedno ga dovede do škole, sačuva u školi i uporedo maksimalno ulozi sebe da nečem i nešto nauči dete, napravi mikronski pokret ka uspehu u detetu. Nekada se taj mikronski pokret postigne posle više nedelja ili meseci ulozenog mukotrpnog rada. Ponovljenih radnji ili rečenica.

Da li lični pratilac moze biti nar ispunjen vitaminskim bobicama sa svim uslovima prava rada kao lični pratilac? Sa svim zbirom cene rada? Sa svojim stabilnim ili polustabilnim uslovima ličnog i privatnog zivota, koje mora ,,zakopati,, ispod domaćeg praga kad krene u veliku odgovornost ka detetu posebnih potreba. Odgovor je jasan svima.

Godinama se lični pratioci bore za svoje dostojanstveno pravo na rad. Da budu radno prijavljeni, da imaju sve ono što pripada svakom legalno zaposlenom čoveku u radnom odnosu. Bore se da imaju svoju maticu-pruzaoca usluga.

I, ,,čudo,, se desilo. Ovakva vlast i zakoni u Srbiji, pa tako i Zakon inkluzije u kom ogranku je i potreba deteta ometenom u razvoju da ima ličnog pratioca, doneli su onovu obmanu ,,sive ekonomije,, kao dobro i ljudsko uvazavanje prava ličnih pratioca.

Lični pratioci od 1.januara 2020. dobili su pruzaoca usluga. Naziv pruzaoca usluga je nepoznat, vrti se oko reči socijala. Novina je da sada lični pratilac sa misterioznim pruzaocem usluga mora da potpiše Ugovor o delu…bez prava zasnivanja radnog odnosa, prava na godišnji odmor, bolovanje, pauzu…sve isto što su lični pratioci imali i do sada, novina je samo u drugačijem sadrzaju Ugovora koji se potpisuje i prilaganje izvoda o drzavljanstvu…plata će se i dalje obračunavati po satu rada, što znači kad dete nije u školi, kad su drzavni praznici i školski raspsusti, lični pratilac ostaje bez mesečnih primanja.

Neko će skidati kajmak obrta novca po Projektima za ovu nevinu i nemoćnu decu. Lični pratilac će se boriti kao i do sada da sadrzaj tečnosti ispod kajmaka da kao snagu detetu koje ovisi od tudje pomoći a za sebe, kao ličnog pratioca, ogrebe zagoreli talog sa dna da bi mogao da zaradi, zivi i prezivi, i sa svakim novim danom kao nar ispunjen vitaminskim bobicama, ostavi sebe i svoje nemoći ispod domaćeg praga i krene iz humanosti i ljubavi ka detetu sa posebnim potrebama jer je neduzno, jer je jagnje koje ne zna kakve i kolike novčane svote se vrte i koriste a sve u ,,interesu,, njegovog napretka i isceljenja, osposobljavanja za neke čestice uspeha dečijeg osamostaljivanja.

Šta me vodi u ovu ,,sivu ekonomiju,, iz koje još uvek inatno opstajem i probijem to sivilo da pruzim ruku ka dečijoj ručici da se za moju uhvati?…ta deca sa posebnim potrebama, sa paletom teških i manje teških obolenja, imaju čistu dušu…srce puno ljubavi…oči ispunjene nevinosti…radar koji precizno registruje sve ono što odrasli vešto kirju u svojim dušama i umovima…

…kada se okite oko mene, kao pčele oko košnice, napoje me ljubavlju, iscele u meni sve ono što su mi izranjavali ljudi koje je Bog i sudbina sačuvali ,,etikete,, biće sa posebnim potrebama.

Kad se desi da mi moj štićenik iznenada svojom ručicom isklizne iz moje ruke i padne na kolena, dok se sagnem da ga podignem, jer su mu nogice slabe, jer je tek posle operacije prohodao, uputi andjeoski osmeh i kaze ,,ti si moje srce, ti si moja duša,,…zaboravim da ga u tom trenutku mozda gladna ili polusita podizem…zaboravim sve lične nedostatke i boli…njegova ljubav mi da snagu da trpim i idem dalje, sa njim skupa dalje.

Pljujem im na Zakon o delu…komad i noz je u njihovim rukama, sprem svoje moći parčiće seku i bacaju pred nas lične pratioce…ali mi ne mogu zariti mač u dušu i da ostanem na tom maču da prezivim…jer nisam oni…ljudsko sam biće, kako jesam, neću odustati, ni gladna, ni polusita…neću…neću svojim odlaskom raniti dušu nemoćnog deteta koje se za mene vezalo svojom dušom, nevinošću, nemoći i hendikepom jer ga niko nije pitao u kakvom će se ,,obliku,, roditi.

Ta mala četa dece sa posebnim potrebama imaju hrabrost koju mi stasiti nikada nećemo imati.

Za Korene
Marija Grubjašić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime