Lisice i kokošinjac

0
1890

foxonegs„Ko s đavolom tikve sadi, o glavu mu se obijaju“, kaže narodna mudrost. U današnjoj Srbiji vlast ne sadi tikve s đavolom, nego pomaže đavolu da ovaj rasađuje najveće zlo koje bolesni um može da zamisli. Naime, dovođenje Tonija Blera na mesto savetnika srpskog premijera i srpske vlade moglo bi da se uporedi sa oživljavanjem i dovođenjem Jozefa Gebelsa na čelo Srbije. Da li bi ijedan normalan narod, pa time i srpski, prihvatio da mu zemljom komanduje Hitlerov ministar propagande? Naravno da ne bi. Da li bi moderni Srbi prihvatili Jozefa Gebelsa da im trasira put u budućnost? Izgleda da bi, jer ako su prihvatili Blera, zašto ne bi i Gebelsa? Silogistički gledano, da li su onda Srbi u stanju da realno pojme svet oko sebe? To ne znamo, pošto Gebels nije živ, a konci trenutne srpske sudbine nalaze se u rukama Tonija Blera, čoveka kojeg je još pre više godina britanski Dejli mejl okarakterisao kao monstruma.

Teško je objasniti da u Srbiji danas utočište nalaze ljudi od kojih je rođena država digla ruke, kojih se njihov narod stidi i kojih se maltene odrekao: Montgomeri, Štros-Kan, Guzenbauer, Fratini i slični ljudi, koji su odavno izgubili ugled u državama iz kojih dolaze. Šta reći o Štros-Kanu, čoveku koji priznaje da je učestvovao u orgijama i koji je više puta optuživan za silovanje. O njegovim finansijskim mahinacijama postoji podeblji dosije, ali nekome je u interesu da se istraga u vezi Štros-Kanovih zlodela nikada ne dovede do kraja. Kao bivši šef MMF-a on ima moćnu zaštitu, tako da mu sudovi praktično ništa ne mogu.

Ništa bolja situacija nije ni u slučaju Alfreda Guzenbauera. Osim što savetuje Aleksandra Vučića, on radi i kao savetnik kod Nursultana Nazarbajeva, predsednika Kazahstana. Guzi, kako ga od „milošte“ zovu u Austriji, jedan je od osam direktora kanadske firme „Gabriel risorsis“ koja kopa zlato u planinama na zapadu Rumunije. Tamo njegova rudarska kompanija truje zemlju i vodu koristeći cijanid pri ekstrakciji zlata. Rumunski rudari neprestano protestuju, ali teško da mogu da naude Guzenbaueru i njegovim kompanjonima. On je bio savetnik i u Hipo Alpe-Adria banci. Tamo je dobijao debeo honorar sve dok banka nije propala. Uz sve to, preko te banke prao se novac balkanskih dilera drogom (Darko Šarić i drugi). A sada je bivši savetnik takve kriminalne banke došao da savetuje predsednika srpske vlade kako da se u Srbiji bori protiv kriminala i korupcije?! I tu nije kraj Guzenbauerovim „savetničkim“ kvalitetima, jer je on bio predsednik nadzornog odbora najveće građevinske firme u Austriji – Štrabag, koja je učestvovala u velikom finansijskom skandalu sa preduzećem „Železnice Srbije“.

Franko Fratini, nekada instruktor skijanja, naglo se penjao na italijanskoj i evropskoj političkoj lestvici, najverovatnije, zahvaljujući tome što su ga forsirali slobodni zidari, odnosno jedna od moćnih italijanskih masonskih loža.

Dakle, očigledno je da su ovakvi „savetnici“ nametnuti Srbiji, ne samo da bi ih srpski narod plaćao ni ne znajući zašto ih plaća, nego i da bi ti isti kontrolisali rad Aleksandra Vučića i srpske vlade. Podsetimo se, na primer, da je Vilijam Montgomeri bio savetnik SNS-u još u vreme formiranja te partije 2008. godine. Nikada se nije doznalo koliko je iznosila plata za njegov „savetodavni“ rad. Pre nekoliko dana Montgomeri se pojavio na forumu izvesne škole Kotrulji, zajedno sa Miodrgom Kostićem, srpskim tajkunom, poznatom pod nadimkom „Šećerko“. To donekle pokazuje ko je svojevremeno finansirao raspad SRS-a i ko je plaćao Montgomerijev savetodavni rad i ko taj isti „rad“, verovatno, i danas plaća. Eto zašto srpska država oprašta porez srpskim tajkunima: odnekud se mora naći silan novac za plaćanje svih tih brojnih „međunarodnih“ gaulajtera, nadzornika i revizora Srbije.

Postavljanje Tonija Blera je krajnji cinizam, ali to je i provera koliko se odmaklo u planu izmene srpske kolektivne svesti. Zapravo, uništitelji Srba i Srbije želeli su da vide da li je srpski duh još uvek živ i koliko je živ. Naime, ako dovođenje Blera na mesto savetnika Aleksandra Vučića u Srbiji ne izazove dugotrajne masovne proteste i ako se Srbi s takvom činjenicom pomire, tada će biti jasno da se može krenuti u konačno rušenje, razbijanje i zatiranje Srbije. Po mišljenju mnogih ozbiljnijih političara u Velikoj Britaniji, Toni Bler je mentalno poremećena ličnost. Gradonačelnik Londona Boris Džonson je otvoreno poručio da bi Bleru trebalo navući ludačku košulju i poslati ga u Bedlam (britanski pandan psihijatrijskoj bolnici „Laza Lazarević“ u Srbiji). Od Blerove politike u prošlosti okrenuli su glavu svi njegovi bivši politički saradnici, uključujući tu i one koji su zajedno s Blerom zdušno podržavali agresiju na Srbiju (Džek Stro, Vilijam Hejg, Pedi Ešdaun). I dok u Velikoj Britaniji nema nikoga ko bi imao da o Toniju Bleru kaže makar jednu lepu reč, taj zlotvor (monstrum, kako ga zovu njegovi zemljaci) dolazi da uređuje Srbiju, istu onu zemlju za koju je pre šesnaest godina govorio da je necivilizovana, varvarska i da je treba sravniti sa zemljom.

Naime, doslovno, početkom marta 1999. godine Bler je rekao da je napad 19 zemalja na Srbiju „borba između dobra i zla: između civilizacije i varvarstva; demokratije i diktature“ („…a battle between good and evil; between civilisation and barbarity; between democracy and dictatorship“). Pozivanje Tonija Blera u Srbiju i njegovo angažovanje u Srbiji teško se može shvatiti sa pozicije zdravog razuma. To je isto kao kada bi čovek zatvorio lisicu u kokošinjac i očekivao da ta lisica brani kokoške i spašava im živote od neke druge opasnosti. Toni Bler je zver u ljudskom obliku – i to ne kažemo samo mi Srbi kojima je najviše zla naneo – nego to isto pričaju i mnogi u njegovoj rođenoj zemlji, oni s kojima je Bler fizički i politički odrastao.

Za www.koreni.rs

T. Rajić

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime