Patriotizam pokuca na vrata na najrazličitije načine, zavoliš priče koje ne bi trebao ili ne bi smeo, ali ti pričaju i um te priče primi kao jedini zakon ljubavi prema otadzbini.
Kolevka mog detinstva imala je samo jednu boju, velike Srbije i hrabrog srpskog naroda.
1. maj je bio praznik koji se spremao u duhu časne radničke porodice. Svo njegovo značenje nije moglo započeti i završiti se a da se ne oda počast svim odvažnim Srbima koji su kroz vekove otadzbinu otimali iz besomučnih kandzi uvek nadolazećih neprijatelja.
U karantinu prvomajskog praznika, zadojenost neuništivom otadzbinom, pulsira kao genetsko sećanje, kao istina koja se nikada nije desila.
Na svakom novom vremenskom stepeniku Srbija je iznova ruku pod ruku sa svojim neprijateljem. Sa njim je postala krvno srodstvo.
Korona nam je pokucala na vrata sa najrazličitijim prtljagom. Od kofera koji su pripadali samom virusu, do kofera koji pripadaju političkim manipulatorima.
Histerija oko Korone sudara se sa histerijom lupanja u šerpe, zvižducima, povicima.
Jedni skanidraju da žele slobodu. Skandiranjem poručuju političkom manipulatoru da mu pokorni nisu, ali pokorni ostaju u zabrani kretanja i zabrani slobode.
Drugi skandiraju protiv opozicije. Ovi drugi su opremljeniji pirotehnikom i instrukcijama kad, kako i koliko.
Skoro dva meseca narod ćuti u karantinu. Sve zna, sve shvata, ali i dalje trpeljivo nosi i poslušno se povinuje. Srodio se sa svojim tlačiteljem. Aktivirao je u sebi odbrambeni mehanizam onda kada se živ organizam nadje u tudjoj nemilosti.
Politički manipulator je oteo srpski narod i stavio ga u svoje lično zatočeništvo. Narod, narod se ne odlučuje posle svega što vidi i shvata da se otme otmičaru i vrati slobodi. Ne priznaje da je upao u stadijum traume i u tom stadijumu otmičara doživljava kao dobrotvora. Ugrožene psihe narod je počeo da se prilagodjava zlostavljaču.
Svakodnevno tim lekara na konferenciji za medije, same medije i politički mučitelj, skoro dva meseca svesno u narodu stvaraju sliku smrti koja već sutra može zakucati baš na tvoja vrata. Koliko je jak njihov akcenat na Korona virus, toliko je jači akcenat na nadljudsku borbu mučitelja da zatočene žrtve sačuva od ,,smrti,,.
Narod se i dalje povinuje zatočeništvu, i koliko god da se sa balkona diže glas ka slobodi, stajanje na balkonu pokazuje da narod prihvata ,,dobro,, koje mu dolazi od mučitelja.
Ugrožena narodna psiha prilagodila se zlostavljaču. U svojoj podsvesti su mu zahvalni što će ih 2. i 3. maja pusiti na slobodu. Gura daleko od sebe da odluku o prazničnom karantinu nije donela zdravstvena struka već političko kurvanje koje na narodnu masu gleda kao na jeftin živ organizam.
***
,,Čovek postaje slobodan svojom odlukom, otporom i nepristajenjem,,. Meša Selimović
Marija Grubjašić
