Nije meni što Vujović svojevremeno nije znao kako izgleda radno vreme nastavnika, nego što ga Verbić nije ispravio.
Nije meni ni što Ana Brnabić nema pojma o čemu govori, nego što se Šarčević iza nje zadovoljno smejulji.
Ne može, a i ne treba, svako sve da zna. To valjda nije sporno. Stvar je u tome što će odgovoran čovek ćutati o onome što ne zna, a ako zbog prirode posla i mora da progovori, raspitaće se prvo kod onih koji znaju. Premijerka je imala šanse da se raspita ali, eto, nije to učinila. Ili možda jeste, pa je od ministra lično dobila informaciju da je dobar samo onaj nastavnik koji vodi decu na takmičenja, dok svi ostali imaju mesec dana zimskog raspusta i tri i po letnjeg.
Šta god da je u pitanju, sramota je!
Kada prosvetni radnik kaže da nije stvar samo u plati, već je nezadovoljan načinom na koji društvo tretira njegovu profesiju, baš na ovo misli. Samo što smo sada prešli na sledeći nivo, pa naš rad na ovakav način više ne komentariše dokona komšinica nalakćena na tarabu, nego sam vrh državnog rukovodstva. Lepu poruku šalju, nema šta! Ajde što je lepa, ali kako ih nije sramota da besprizorno lažu?!
Kada bi se premijerka uopšte razumela u obrazovanje, a ministar bar malo više od nje, znali bi da mnogi uspešni obrazovni sistemi ni nemaju takmičenja. Umesto takmičarskog duha, razvijaju duh saradnje i solidarnosti među učenicima. Uzgred, u tim zemljama ima i mnogo manje vršnjačkog nasilja. Naš sistem treba da se bavi popravljanjem nivoa znanja prosečnog učenika, a ne takmičarima. Ili bar da nam se država pozabavi zadržavanjem uspešnih takmičara u zemlji, umesto što sada već i na osnovne studije odlaze u inostranstvo. To govori o lošem radu premijerkinog ministarskog tima, ali je njoj lakše da govori o raspustima.
Koliko treba da budeš neuk pa da ne znaš da zaposleni u prosveti imaju godišnji odmor kao i svi ostali, samo što ne mogu da ga koriste kada im je potreban, nego kad se naredi? Koliko treba da si neobavešten, a koliko drzak, pa da na konferenciji za novinare o prvih sto dana rada Vlade, prospeš niz laži i poluinformacija?
Premijerki poručujem da sledeći put uzme gutljaj vode kada ne bude smela da pomene lopovluk svojih ministara, psihičku labilnost, teži oblik narcisoidnosti, neukost i neprofesionalnost, lenjost i nerad, zloupotrebu funkcije, kriminalnu prošlost, burazersko vođenje ministarstava, bahatost, brukanje po međunarodnim skupovima… Jesam li pomenula lopovluk? Ili možda spasavanje jednog kuma od afere, veoma sumnjivim svedočenjem, koje čoveka može da kvalifikuje za najviše funkcije?
To što ne sme da govori o stvarnim problemima, nije razlog da lupeta.
I što bi rekao moj kolega Miša, stvarno bismo mogli da nakupimo malo para, angažujemo advokata i tužimo je svi od reda za klevetu i nanetu bol.
Nebitno je šta nas boli.
facebookreporter.org
