Lokalni izbori u Republici Srpskoj (RS) doneli su pobedu koaliciji okupljenoj oko Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika u dve trećine lokalnih zajednica, dok će preostalu trećinu kontrolisati opozicione Srpska demokratska stranka (SDS) i Partija demokratskog progresa (PDP). U odnosu na lokalne izbore pre četiri godine, i jedni i drugi će imati lokalnu vlast u približno istom broju, s tim da je došlo do nekoliko značajnih promena u nekoliko većih gradova i opština.
Banjaluka: Stanivuković gradonačelnik, većina SNSD-ova
Najznačajnija promena dogodila se u administrativnom centru RS, Banjaluci, gde je opozicioni kandidat za gradonačelnika Draško Stanivuković pobedio sa 8 odsto glasova razlike kandidata SNSD-a i još devet stranaka Igora Radojičića, dosadašnjeg gradonačelnika, čime je SNSD izgubio funkciju prvog čoveka Banjaluke posle dve decenije. Ovakav rezultat ne bi trebalo da bude iznenađenje, ako se uzme u obzir da je, recimo, pre dve godine na opštim izborima u Banjaluci kandidat SNSD-a za predsednika RS Željka Cvijanović izgubila od tadašnjeg kandidata opozicije Vukote Govedarice sa oko 8 odsto glasova razlike, dok je Milorad Dodik u trci za srpskog člana Predsedništva BiH pobedio opozicionog kandidata Mladena Ivanića u Banjaluci sa svega 1 odsto glasova razlike. Takva razlika je bila pri tadašnjoj izlaznosti od oko 60 odsto, a na ovim lokalnim izborima izlaznost u Banjaluci je bila nešto veća od 53 odsto, što znači da bi, pri većoj izlaznosti, Stanivukovićeva prednost nad Radojičićem najverovatnije bila i veća.
Uprkos porazu na izborima za gradonačelnika, SNSD i koalicione stranke biće u prilici da formiraju odborničku većinu u Skupštini grada Banjaluka. Naime, prema 90,64 odsto prebrojanih glasova, kako je saopštila Centralna izborna komisija (CIK) BiH, u Banjaluci su SNSD (26,4 odsto) i njihovi koalicioni partneri Ujedinjena Srpska (US) Nenada Stevandića (8,7 odsto), DNS (7 odsto), Demos (6,2 odsto) i socijalisti Petra Đokića (4,6 odsto) osvojili ukupno oko 53 odsto glasova. Sam PDP je osvojio 19,9 odsto glasova kao drugoplasirana stranka na izborima, dok je SDS osvojio tek 4 odsto glasova. Socijalistička partija Srpske (SPS) Gorana Selaka je trećeplasirana na izborima sa blizu 9 odsto glasova, ali pošto ih je već dan posle izbora SNSD izbacio iz koalicije, izvesno je da će SPS delovati kao opoziciona stranka.
Dodik je saopštio da je SPS odbio da potpiše sporazum o skupštinskoj većini u Banjaluci, pa je SNSD, na insitiranje Stevandićevog US-a i Đokićevih socijalista (SP), odlučio da izbaci SPS iz vlasti na svim nivoima u Srpskoj, osumnjičivši ih da su tajno pozivali svoje glasače da podrže Stanivukovića. A vođa SPS-a Goran Selak i njegova sestra istog dana su smenjeni sa visokih republičkih funkcija. Tako se završila koalicija SNSD-a i SPS-a, iako je nastanak te stranke izdvajanjem iz SP-a pre osam meseci najviše pomogao upravo Dodik, sumnjajući da će ga „izdati“ Đokićevi socijalisti. Đokićevoj partiji je i uoči ovih lokalnih izbora javnu podršku uputio vođa Socijalističke partije Srbije Ivica Dačić, mada im tonije pomoglo da ostvare bolje rezultat: Đokićev SP zabeležio je manje-više iste skromne rezultatekao i pre četiri godine, a SPS ih je na nekoliko mesta pretekao.
U novoj SNSD-ovoj koaliciji su izračunali da će imati 19 od ukupno 31 odbornika u Skupštini grada Banjaluka, te da će tako pokušati da nametnu svoje odluke novom gradonačelniku Stanivukoviću. S druge strane, za sada se može samo spekulisati da bi možda Stanivuković mogao da okupi skupštinsku većinu, na isti način kako se većine već godinama okupljaju oko vlasti kako u Narodnoj skupštini RS i Parlamentranoj skupštini BiH, tako i u brojnim opštinama i gradovima – prostim preletanjem odbornika/poslanika. Tim „mehanizmom“ do sada se u najvećoj meri okoristio upravo Dodikov SNSD na svim nivoima vlasti u RS i na nivou BiH, pa ne bi bilo neobično da mu se to sada vrati kao bumerang u Banjaluci i/ili nekim drugim lokalnim zajednicama. Istini za volju, to će teško poći za rukom PDP-u i SDS-u, ukoliko ostane odbornički odnos 19:12 u korist Dodikove koalicije, ali takav scenario ne treba sasvim precrtati.
U međuvremenu, Dodik je rekao da većina oko SNSD-a neće pokretati smenu gradonačelnika Stanivukovića, „bar ne u prvoj godini“, a u vezi podrške njegovim idejama, Dodik je prilično konfuzno reagovao, a nije se libio ni pretnji.“Zaprljali su odnose toliko da nijedan predlog gradonačelnika neće biti podržan, taman da je Ajnštajn (….) On ima svoje nadležnosti, predstavlja grad, neka se šepuri, radi. On je rekao da će penzioneri i đaci dobiti besplatan gradski prevoz. Tu ćemo odluku odmah podržati, neka predloži, ali da vidimo kako će finansirati, da vidimo kako će subvencionisati gradsko grejanje koje smo mi finansirali godinama. Zašto bi mi to radili, imamo i drugih opština gde treba pomoći da se greje (….) Prekinućemo sve investicije sa republičkog nivoa dok ne vidimo na koji će se način grad dalje politički razvijati (….) Ovo nije nikakva pretnja, to je moj lični stav. Imam pravo na to“,poručio je Dodik dan posle izbora Stanivukoviću, na šta je ovaj odgovorio da je “to sve manifestacija Dodikovog straha”.“Meni ne treba skupštinska većina kao gradonačelniku. Nama treba struka, znanje i ljudi koji su spremni i sposobni da rade (….) Ta era politike pretnji je završila u Banjaluci, samo nekom to još nije jasno (…..) Banjalučani ne trebaju brinuti, jer će moj tim naći način da provodi svoju politiku.Oni se jedino mogu plašiti našeg prvog poteza, jer prvo provodimo reviziju svih ugovora u Gradskoj upravi. Naša dužnost je da idemo napred i sve marljive i poštene radnike zadržimo na poslu i otkrijemo sve koji su radili nepošteno i nezakonito“, uzvratio je Stanivuković Dodiku.
Ako je suditi po ovim nastupima, u Banjaluci sledi oštra politička borba između Stanivukovića i SNSD-ove skupštinske većine – na čije čelo je Dodik sam sebe politički postavio – umesto kohabitacije. S obzirom da ni sam gradionačelnik, ni sama većina ne mogu doneti gradski budžet, ni izvršiti imenovanja u Gradskoj upravi – već za to mora postojati obostrana saglasnost – neće biti čudno da SNSD-ova većina donese odluku o raspisivanju referenduma o opozivu gradonačelnika, ukoliko procene da bi im to išlo u korist.
Bijeljina: Petrović gradonačelnik, SNSD-ova većina
Slično bi moglo da se dogodi i u Bijeljini, gde je kandidat SDS-a Ljubiša Petrović, uz podršku PDP-a i nekoliko manjih partija, pobedio favorita ovih izbora Miću Mićića, kandidata Stranke demokratske Srpske Semberija (SDSS) – koja je nastala Mićićevim istupanjem/izbacivanjem iz SDS-a – uz podršku SNSD-a i ostalih koalicionih partnera. Petrovićeva pobeda sa 7 odsto glasova razlikepredstavlja najveće iznenađenje ovih izbora, jer – sem u nekim internim istraživanjima – Petroviću niko nije davao šanse da može parirati Mićiću koji je 16 godina bio prvi čovek Bijeljine, te što se na izborima pojavio i treći, nezavisni kandidat koji je osvojio 11 odsto glasova, a koji bi daleko pre otišli Petroviću nego Mićiću. Nakon Mićićevog internog sporazuma sa Dodikom u februaru ove godine, a zatim i istupanja/izbacivanja Mićića iz SDS-a, u toj stranci su mesecima tragali za svojim kandidatom, a Petrović je bio tek treći ili četvrti izbor:kada su odustali neki široj javnosti mnogo poznatiji potencijalni kandidati, Petrović je pristaoi – pobedio. Ispostavilo se da je taj mladi lekar i dosadašnji odbornik SDS-a u gradskoj skupštini veoma poznat u Semberiji, ne samo među glasačima naklonjenim opoziciji, te da je uspeo da akumulira i bes svih onih birača razočaranih Mićićem.
Samom Mićiću nije pomoglo ni to što ga je lično podupirao Dodik, jer se ispostavilo da ni mnogi glasači SNSD-ove koalicije nisu glasali za Mićića. Ostala je tajna čiji su ga glasači najviše izneverili, a, za razliku od Banjaluke, tu niko nikog javno nije sumnjičio za “izdaju”. Istini za volju, dogodio se jedan “fenomen” u DNS-u: predsednici gradskih odbora DNS-a i u Bijeljini i u Banjaluci pozvali su javno birače da glasaju za Mićića/Radojičića, iako je predsednik DNS-a Nenad Nešić javno pozivao birače DNS-a da glasaju za Stanivukovića i Petrovića.Šta više, Nešić je pozvao SDS i PDP da uđu u koaliciju na svim nivoima u RS i BiH (Nešić je i poslanik DNS-a u Parlamentarnoj skupštini BiH), ali je do sada ostao bez odgovora na tu ponudu. Možemo, dakle, pretpostaviti da je deo birača u Bijeljini, a možda i u Banjaluci, prihvatio Nešićev poziv pa glasao za kandidate opozicije. Ko je sve još doneo pobedu Petroviću u Bijeljini veoma teško je ustanoviti, jer je koalicija oko SNSD-a osvojila tri četvrtine glasova za odbornike u Skupštini grada Bijeljina. Naime, prema 99,44 odsto prebrojanih glasova, kako je saopštila CIK BiH, u Bijeljini su SNSD (22,5 odsto) i njihovi koalicioni partneri Mićićev SDSS (15,7 odsto), Demos (11,8 odsto), socijalisti Petra Đokića (6,7 odsto), DNS (5,7 odsto), Ujedinjena Srpska (5 odsto), SDA (5 odsto) i „Pokret za Bijeljinu“ (3,7 odsto) osvojili ukupno oko 75 odsto glasova, dok su opozicioni SDS (8 odsto) i PDP (8,9 odsto) osvojili zajedno oko 17 odsto glasova. Kada se to pretvori u odborničke mandate, koalicija oko SNSD-a računa da će imati 24 od ukupno 31 mandata u Skupštini grada Bijeljina, naravno ako ostane u sadašnjem sastavu i ne bude preletača.
Prijedor i Istočno Sarajevo: SNSD-ovi gradonačelnici, nepoznate većine
U Prijedoru, koji je bio bastion DNS-a dve decenije, SNSD je prvi put dobio gradonačelnika: njihov Dalibor Pavlović prvi je sa nešto više od 46,31 odsto glasova, DNS-ov Dragutin Rodić osvojio je 34, 64 odsto, a SDS-ova Maja Dragojević-Stojić tek 19,05 odsto glasova. SDS-ova kandidatkinja nije želela da odustane od kandidature i da pozove glasače SDS-a da daju glas Rodiću, kako je sugerisano iz Gradskog odbora SDS-a dva dana pred izbore, nakon onog Nešićevog poziva glasačima DNS-a da svuda podrže opozicione kandidate ( ne samo u Bijeljini i Banjaluci), a da zauzvrat glasači SDS-a i PDP-a podrže DNS-ove kandidate u Prijedoru i Srpcu. Dragojević-Stojić je čak optužila stranačke drugove da rade za kandidata DNS-a, a ovi uzvratili optužbom da je ona radila za kandidata SNSD-a. A da je na vreme došlo do dogovora između DNS-a i SDS-a o zajedničkom kandidatu, za šta je bilo prilike jer već više od pola godinete dve stranke čine lokalnu vlast u Prijedoru, dok je SNSD u opoziciji – Rodić bi bio novi gradonačelnik.
Ovako, DNS-u i SDS-u ostaje nada da će, uz podršku PDP-a, moći da oko sebe okupe skupštinsku većinu sa kojom će pokušati da pariraju SNSD-ovom gradonačelniku. Prema 99,23 odsto prebrojanih glasova, kako je saopštila CIK BiH, u Prijedoru je SNSD osvojio blizu 25 odsto glasova, DNS nešto više od 21 odsto, SDS blizu 10 odsto, a cenzus sigurno još prelaze Ujedinjena Srpska (6,2 odsto), SPS (6,1 odsto), SDA (5,8 odsto), socijalisti Petra Đokića (5,6 odsto), PDP (5,5 odsto) i „Pokret za Prijedor“ koji je sastavljen od nekoliko stranaka sa centralama u FBiH (DF, SDP BiH, Stranka za BiH…..) (4,9 odsto). Iz ovih podataka, jasno je da se, kao i do sada, u Prijedoru skupštinska većina neće moći sklopiti bez SDA ili „Pokreta za Prijedor“, koji okupljaju uglavnom prijedorske Bošnjake. Ukoliko DNS-u, SDS-u i PDP-u priđe SPS, njima će nedostajati najviše 2-3 odbornika iz SDA ili „Pokreta za Prijedor“ za skupštinsku većinu, dok će SNSD-u, US-u i Đokićevim socijalistima trebati mnogo više, sada kada je SPS izbačen iz koalicije. I, naravno, pitanje je da li će i ovde moći da funkcioniše kohabitaciona vlast, kao i u Banjaluci i Bijeljini, ili će, pak, skupštinska većina oko DNS-a u nekom za nju povoljnom momentu posegnuti za referendumom o opozivu gradonačelnika.
Da li će na sličan način biti formirana i vlast u Istočnom Sarajevu, znaćemo tek za nekoliko meseci. Gradonačelnik će biti Ljubiša Ćosić iz SNSD-a, ali je malo verovatno da će imati skupštinsku većinu, pošto je u tri opštine pobedio SNSD sa koalicionim partnerima (Pale, Istočno Novo Sarajevo i Trnovo), a u tri SDS i PDP (Istočni Stari Grad, Istočna Ilidža i Sokolac). Tek kada se formiraju, skupštine tih šest opština delegiraće svoje odbornike u Skupštinu Grada Istočno Sarajevo, a onda će biti poznato i ko će činiti većinu. Izvesno je da će na području ovog grada DNS biti u koaliciji sa SDS-om i PDP-om, sem ako se nešto dramatično ne dogodi, odnosno da Nešić i njegovi kadroviu njegovom zavičaju ne odustanu od poziva SDS-u i PDP-u da sklope koaliciju na svim nivoima u RS i BiH.
Zvornik, Doboj, Gradiška, Trebinje, Modriča, Derventa, Brod i Gacko
Nikakvih nedoumica nema kada je reč o preostala četiri grada u RS: SNSD je sa svojim koalicionim partnerima ubedljivo pobedio u Zvorniku, Doboju i Gradiški, dok je u Trebinju kandidat SNSD-a Mirko Ćurić pobedio kandidata SDS-a i PDP-a Iliju Stankovića sa oko 8 odsto glasova razlikom na prebrojanih 82 odsto glasova.Ćurić će imati najverovatnije i skupštinsku većinu sa DNS-om, US-om, Đokićevim socijalistima i Demosom (ako pređe cenzus), dok će najjača opoziciona partija u Skupštini Grada Trebinje biti “Stranka za pravdu i red” koju vodi Nebojša Vukanović, poslanik u Narodnoj skupštini RS. Sa 14 odsto osvojenih glasova, Vukanovićeva stranka je drugoplasirana na ovim izborima, a sama je osvojila gotovo koliko SDS (8,8 odsto) i koalicija PDP-Hercegovački narodni pokret Rodoljuba Draškovića (7,5 odsto) – zajedno. Doduše, ovo su rezultati na nepunih 70 odsto obrađenih glasova, a na tom uzorku SNSD je daleko na prvom mestu sa 35,7 odsto.
Na kraju, vredi pomenuti rezultate u još nekoliko većih opština u kojima je došlo do promene vlasti na ovim izborima.SDS i PDP preuzeće vlast od SNSD-a u Modriči i Derventi nakon 16 godina, a u Brodu SDS će imati svog načelnika opštine nakon osam godina, mada je pitanje da li će on imati i „svoju“ skupštinsku većinu, ako u toj opštini u koaliciji ostanu SNSD i Đokićevi socijalisti koji su zajedno osvojili više od 40 odsto glasova. U Gacku će SNSD imati svog načelnika opštine i najverovatnije skupštinsku većinu nakon 20 godina, koliko je tom opštinom vladao SDS sa svojim koalicionim partnerima.
Slobodan Durmanović
Izvor: NSPM.rs
