Lorna Štrbac: Migraciona kriza i Srbija

Turski predsednik Erdogan, pre nekoliko dana,  izjavio je  da Turska više nije u stanju da sprovodi dogovor sa Evropskom Unijom iz marta 2016.  i spreči migrante i izbeglice da napuste tursku teritoriju i krenu ka Evropi.  Dogovor koji je Turska potpisala s Evropskom Unijom 20. marta 2016. podrazumevao je: 1. vraćanje izbeglica i migranata iz Grčke u Tursku; 2.Davanje finansijske pomoći Turskoj radi zbrinjavanja izbeglica (6 milijardi evra); 3. Ukidanje viza do juna 2016.  za državljane Turske.

Posle decembra 2019. godine, nakon eskalacije konflikta u Siriji, na granici Turske i Sirije nalazilo se oko milion Sirijaca,a Turska je već na svojoj teritoriji primila oko 3.7 miliona sirijskih izbeglica i migranata iz drugih zemlja, posebno iz Afrike. Kad je  Turska otvorila svoje granice, stotine hiljada izbeglica i migranata je napustilo njenu teritoriju i krenulo ka Grčkoj. Trenutno se oko 130.000 ljudi nalazi se na granici s Grčkom, a manji broj je ušao u Grčku.

Time se ponovo otvara pitanje rute kojom će  se migranti i izbeglice  kretati ka svojim ciljevima: Nemačkoj, Francuskoj, Austriji, Švajcarskoj itd.  Odnosno, ponovo se otvara pitanje da li su Grčka, zatim Makedonija, Srbija, u stanju bezbednosno i finansijski  izdrže kretanje miliona migranata preko njihovih teritorija, kao i pitanje da li bi, čak i ako bi se migranti kretali ka zemljama Evropske Unije preko Makedonije i Srbije, Hrvatska i Mađarska otvorila granice za toliki broj migranata, ili bi oni bili zadržani na teritoriji Makedonije i Srbije?

S obzirom da je na granici između Grčke i Turske,ovih dana,  došlo do sukoba,  puštanje tolikog broja izbeglica i migranata ka Grčkoj, grčka vlada smatra pretnjom   nacionalnoj bezbednosti Grčke, i hitno je uvela mere za brzo sprovođenje deportacija, kao i  zamrzavanje davanja azila na masesc dana.

Uznemirenost u vezi prolaska stotina hiljada izbeglica iz Sirije,kao i migranata iz Maroka, Bangladeša, Libana, Pakistana,  pojavila se ne samo u Grčkoj, nego i u Makedoniji i  Srbiji. Cilj migranata i izbeglica nije da ostanu u Makedoniji ili Srbiji. Njihov cilj je odlazak u ekonomski razvijene evropske zemlje. Oni, koji se trenutno nalaze u izbegličkim centrima u Srbiji, spadaju u onaj deo migranata i izbeglica koji nije uspeo da pređe granicu između Srbije i Hrvatske, i između Srbije i Mađarske,i tako uđe u Evropsku Uniju. Uprkos pomoći koju su dobili od Visokog Komeserijata UN za izbeglice, finansijske pomoći Evropske Unije, kao i same Srbije, kod njih preovladava nezadovoljstvo zbog neuspeha pri prelasku navedenih granica. Oni Srbiju vide kao siromašnu zemlju, i samo kao teritoriju,  koju treba napustiti, kako bi došli do Nemačke, Italije, Francuske itd.

U Republici Srbiji su  raspisani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori za 26. april 2020, te usled političke krize, odnosno, postojanja, s jedne strane,  političkih stranaka koje su se opredelile za bojkot izbora, zatim,s druge strane,  stranaka koje se nalaze blizu ekstremne pozicije (separatizam u Vojvodini), postoji mogućnost da se politička kriza poveća i pogorša dolaskom desetina hiljada migranata. Ukoliko bi Hrvatska i Mađarska zatvorile granice za migrante, oni bi bili smešteni u graničnim mestima u Vojvodini. U graničnim mestima,koja su,inače, oduvek bila, čak i u vreme SFRJ, veoma specifična s svih mogućih aspekata.Povećan broj migranata i izbeglica u tim  mestima, omogućio bi, podsticanjem incidenata, njihovu instrumentalizaciju tokom izborne kampanje.Ti  incidenti, bili bi navodni dokaz upotrebljen u proglašavanju srpskog domicilnog stanovništva za islamofobe, ksenofobe, rasiste.  Iza ovih mogućih ncidenata, najverovatnije,  stajale bi upravo one stranke koje u svojim programima apostrofiraju vojvođanski multikulturalizam, no, oni  bi za te incidente okrivili desnicu. Zbog toga, kad je reč o migrantskom pitanju u Vojvodini, posebno u njenim graničnim mestima, treba biti veoma oprezan, odnosno, onemogućiti konflikte između domicilnog stanovništva i migranata, sprečiti širenje dezinformacija, ali i zaštititi bezbednost domicilnog stanovništva.

Srbija je, proteklih godina, od izbijanja migrantske krize,  pokazala humanost  prema migrantima. Srbi su i sami prošli, ne samo tokom 90-tih godina, nego kroz celu svoju istoriju, kroz razna izbeglištva. Ljudima u nevolji, koji beže iz ratom zahvaćenih pordučja, treba pomoći.  No, srpska država  je,   takođe, dužna  da brine o sopstvenoj bezbednosti, to jest bezbednosti njenih građana. Pošto nije isključeno da će tokom izbora biti incidenata i manjih protesta, moguće je da bi migranti bili zloupotrebljeni. Zbog toga treba razmotriti opciju restriktivnijeg prijema migranata na teritoriju Srbije, iz zbog njih samih, i zbog Srbije. Odluku o tome, naravno, u skladu sa situacijom koja će se odvijati, donosi sama država. Sa druge strane,  procenu o  bezbednosnom riziku, koje ove višegodišnje migracije predstavljaju za pojedine države i regione, donose transnacionalne i nacionalne bezbednosne organizacije.

Kretanje migranata i izbeglica je moguće kroz Srbiju i Makedoniju. Ali, ta ruta, kojom bi se oni kretali, može biti i promenjena. Po mapi, koju je pokazala državna televizija Turske, migranti iz Grčke bi mogli da se kreću preko Italije, zatim preko Albanije, Bugarske, Rumunije, Mađarske i Austrije, čime bi zaobišli države bivše Jugoslavije, odnosno, države koje nisu dovoljno stabilne da bi mogle da podnesu prelazak, preko njihovih teritorija, tolikog broj migranata. Sledeća opcija bi, uprkos tome što je Erdogan otvorio granice ( a Grčka bi ih držala zatvorenim i sprečavala ulazak na svoju teritoriju) bila njihovo dalje zadržavanje u Turskoj, uz davanje nove finansijske pomoći Turskoj.  Na kraju, bogate zemlje poput Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kuvajta, Singapura, SAD, Japana, Kanade, Australije, dakle, ne samo zemlje članice Evropske Unije, trebalo bi da određeni procenat izbeglica i ekonomskih migranata, trajno nasele u svojim zemljama, i time spreče eskalaciju migracione krize, kao i posledice koje bi iz nje proistekle, u Evropskoj Uniji.

Lorna Štrbac
Izvor: Vidovdan