Zlatibor Lončar je konstatovao da je ozbiljan problem što Rodoljub Šabić tvrdi da je od kolega preminulog čuvara čuo da su njemu na VMA zbog psihičkih problema vezivane ruke i noge. Naglašava da je to što je Šabić uradio kršenje zakona. A pre toga je Lončar rekao kako „Tanaskoviću nije učinjeno ništa nažao“.
Kakvo poverenje može javnost imati u ministra zdravlja, ako on tvrdi „na neviđeno“, da se prema Tanaskoviću korektno postupalo i ako se uzmu u obzir događaji oko pada helikoptera i pogibije sedmoro osoba, gde Lončareva, kao ni uloga tadašnjeg ministra odbrane, nije ni do danas razjašnjena. Koju potrebu ima ministar Lončar da podvlači da Tanasković „nije loše lečen“ i još da ubeđuje javno mnjenje u Srbiji da radniku Iskre nije ništa „namerno učinjeno“. Da bi „dokazao“ svoju „ekspeditivnost“, Lončar saopštava kako je naredio da mu se medicinska dokumentacija iz VMA dostavi „za sat vremena“. Sav Lončarev ovakav „trud“ zvuči toliko detinjasto, da mora da izazove sumnju da to „dete“ nešto krije.
Ombudsman Janković, naizgled, pokušava da zauzme neutralan stav, smatrajući da je nekorektno da se zdravstveni radnici stavljaju u poziciju krivaca za Tanaskovićevu smrt. To bi svakako bilo nekorektno, da nije gornjih izjava ministra Lončara, koje moraju da pobude sumnju da nešto ipak nije u redu sa lečenjem radnika iz Savamale. Najpre, Tanasković je možda mogao da bude nezgodan svedok, a ljudi, kojima bi eventualno on mogao da bude smetnja, toliko su izgleda moćni, da čoveku tu svašta može da padne na pamet. Dodatnu sumnju da se tu radi o nečemu nečasnom i podlom izaziva i list Informer, koji je desna ruka vlasti, koji mrtvog Tanaskovića naziva „pijancem“. Isti list tvrdi da Tanasković nije bio radnik obezbeđenja u Iskri, već da je „beskućnik“.
Jankovićeva priča o tome kako je razgovarao sa Tanaskovićem, te da je ovaj kazao da su mu se ljudi s fantomkama obraćali sa „Ćale“ i da su se „trudili da ga ne maltretiraju više nego što moraju“, neodoljivo podseća na neku južnoameričku „sapunicu“. Još bi na kraju trebalo da nam ti zakukuljeni razbojnici postanu simpatični. Ovo „više nego što moraju“, izgleda, i za ombudsmana predstavlja prihvatljiv model ponašanja. Još samo da i sav narod u Srbiji prihvati ljude s fantomkama na glavi kao svoje najrođenije, pa ćemo geometrijskom progresijom ući u novi kvalitet našeg naprednog (ili unapređenog) života.
Dakle, čemu potreba Informera (ili ljudi koji iza tog lista stoje) da se ovako žestoko okomi na mrtvog čoveka? Uostalom, čak i da je Tanasković beskućnik, pa i pijanac, to ne bi imalo nikakvog uticaja na potrebu da se dozna istina o njegovom stradanju. Očigledno, nekome je jako bitno da tog mrtvog čoveka što više ogadi i predstavi ga u što ružnijem svetlu, ne bi li se sličnim „skretanjem teme“ pokrio težak prekršaj koji se u Savamali dogodio u izbornoj noći.
D.G.
__________
FAKTI: Sastavni deo istine o Savamali – po svemu sudeći – moraće da bude i razjašnjavanje kako se Slobodan Tanasković uopšte našao na VMA. Cela Srbija zna da nije lako dospeti na lečenje na VMA, da to možda nije problem za Vučićeve ministre, ali da jeste po pravilu teško ili nemoguće za sve obične „građane Srbije” koji su premijeru dragi pred izbore. Realno, Tanasković teško da je imao ikakve šanse da sa „predinfarktnim stanjem” dospe na VMA. Teško bi je imao i sa najtežim infarktom. Zato je logično pretpostaviti: da mu je neko u tome pomogao. Istraga mora proveriti i mogućnost: da mu u tome nisu pomogle „fantomke” iz Savamale, odnosno oni koji iza njih stoje…
MINISTAR zdravlja Zlatibor Lončar izjavio je večeras da preminulom čuvaru srušenih objekata u Savamali „ništa nažao nije učinjeno”, niti je u njegovom lečenju došlo do bilo čega što bi predstavljalo kršenje lekarske etike.
„Medicinska dokumentacija koju sam tražio je stigla i u onome što sam video nisam našao da je bilo ikakvih problema, da je on loše lečen ili bilo šta slično” rekao je Lončar za Tanjug.
„Niti je Tanaskoviću nešto namerno urađeno, niti je loše lečen”, istakao je Lončar.
Lončar je danas popodne zatražio od VMA da mu se “za sat vremena” dostavi medicinska dokumentacija Tanaskovića.
Slobodan Tanasković je preminuo juče na VMA, na Klinici za gastroenterologiju, gde je, prema navodima medija, hospitalizovan pre izvesnog vremena „u predinfarktnom stanju”.
Lončar je, komentarišući izjavu ombudsmana Saše Jankovića na tviteru, rekao da je njegov pristup korektan.
Janković je, naime, naveo da je Tanaskovića upoznao i da veruje da je on mogao da pomogne u istrazi događaja u Savamali, ali da „bilo kakve insinuacije u vezi njegove smrti nemaju činjeničnog osnova i nekorektne su prema zdravstvenim radnicima”.
„Ono sto je neosporno je da imamo dug i prema sebi i prema njemu da tu noć, o kojoj je hrabro svedočio i koju je jako teško podneo, osvetlimo iz svih uglova i to će nadležni organi, siguran sam, uraditi do kraja”, ocenio je ombudsman.
Lončar je, međutim, ocenio da je ozbiljan problem ono što je istim povodom napisao poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, odnosno da je od kolega preminulog čuvara čuo da su njemu na VMA zbog psihičkih problema vezivane ruke i noge.
On je konstatovao da je to što je Šabić uradio kršenje zakona.
Koreni/ Fakti / Tanjug
