„Ne stidim se da kažem da sam se promenio. Samo se magarci ne menjaju. Ponosan sam da to svakog dana pokazujem i da mi građani veruju.“
(Izjava predsednika Srbije, dnevni list „Blic“ od 31.07.2017. godine)
(primedba autora teksta: stara kineska poslovica kaže:“Ako čovek ne menja mišljenje, ili je veoma mudar, ili je velika budala“!)
„Ja sam za Aleksandra Vučića 2009. ili 2010. godine rekao da je kurir između Joce Amsterdama i Caneta Žapca. I napravio sam katastrofalnu političku grešku zato što sam govorio stvari za koje sam znao da nisu istinite, ali sam prosto mislio da je moja moralna obaveza da to kažem zbog čoveka koji se u tom trenutku nalazio u Haškom tribunalu. Iz ove perspektive ja sam, da izvinu vaši gledaoci, ispao magarac, ispao sam najveća politička budala. Da mi je ova pamet, to nikad ne bih uradio.“
(Aleksandar Martinović, šef poslaničke grupe SNS-a u Skupštini Srbije, „Pressing“ na TV N1, 10. avgust 2016. godine.)
Aleksandar Martinović: „Vidim da se već danima vodi debata koja bi trebalo da posluži kao argumentacija protiv ovih zakona, a na temu toga što navodno SNS kupuje glasove i zbog toga pobeđuje na izborima. Želim da kažem samo nekoliko rečenica na tu temu, pošto sam sa kolegama koji o tome govore bio u istoj stranci (primedba autora: SRS) do 2012. godine.
Nemanja Šarović, poslanik SRS je u tom trenutku dobacio i skupštinske klupe i upitao Aleksandra Martinovića: „Kad si shvatio da si šta?“Aleksandar Martinović je odgovorio na to: „Da, gospodine Šaroviću, kad sam shvatio da sam magarac. Imam ja hrabrosti to da kažem. Imam ja hrabrosti to da kažem, ali nije sada to bitno.“
Deo „žustre debate“ između Aleksandra Martinovića, šefa poslaničkog kluba SNS-a i Nemanje Šarovića, poslanika SRS-a, Osma sednica Drugog redovnog zasedanja Skupštine Srbije održane 09. 12.2019. godine.
Magarac više može da porekne nego filozof da dokaže.
Ko magarcu pere uši, gubi i trud i sapun.
Mnogi su se rodili kao ljudi, a umrli kao magarci.
stare latinske izreke
„Magarac u zlatu naočitiji je od osedlana konja“.
Servantes, iz „Don Kihota“
Statistika kaže da svetu ima ukupno oko 40 miliona magaraca. U Srbiji, po podacima sa zadnjeg popisa iz 2012. godine je živelo svega 1618 magaraca!
(primedba autora: a onda su srećom došli na vlast „naprednjaci“!)
Pošto ova dvojica danas istaknutih funkcionera Srpske Napredne Stranke (Aleksandar Vučić i Aleksandar Martinović), a ne tako davno, i istaknutih funkcionera Srpske Radikalne Stranke, na istovetan način „pravdaju“ svoje političke „rane radove“ (pravdaju se kao glumice kad ima nađu „pornografiju“ iz rane mladosti i sa početka karijere), kao vreme u kome su oni bili obični „magarci“ (a izreka kaže: „Magarac magarca češka“, a i jedna posebno interesantna za položaj Aleksandra Martinovića koja kaže: „Magarac peva zbog gospodara“!), odmah su me podsetili na jedno književno delo mog detinjstva, pod nazivom „Magareće godine“.
„Magareće godine“ su naziv romana Branka Ćopića iz 1960. godine, u kome on opisuje „odrastanje između detinjstva i zrelog doba, ali se u delu može pronaći svaki mlad čovek koji odrasta u bezbrižnim vremenima i čije su godine obeležene đačkim problemima i pubertetskim nemirima„. Sam naslov romana „Magareće godine“ se odnosi baš na te „nemirne godine obeležene maštanjima, nestašlucima i prvim ljubavima„. Inače, ovo delo se ubraja u lektoru za šesti razred osnovne škole.
Pa zar nisu „radikalske“ godine ove dvojice, bile baš to „bezbrižno vreme“, u kome su odrastali, i bili skloni „pubertetskim nemirima, maštanjima (granica Karlobag, Ogulin, Karlovac, Virovitica) i nestašlucima“, koji su se ispoljavali „žestokim“ izjavama i raznim budalaštinama (na primer kada Vučić donese u skupštinu sašiveno robijaško odelo za Dinkića, njegovog sadašnjeg najvažnijeg savetnika za arapske zemlje), kojih se sada stide (kao), i objašnjavaju ih svojom magarećom fazom – „magarećim godinama“! Doduše, sada mi se čini, da iz te faze „magarećih godina“, ušli direktno u fazu organizovanja stranih investicija – na „Magarećim livadama“! Za one koji su zaboravili: to je jedna od epizoda iz serijala „Bele lađe“, kada gospodin Šojić pokreće veliku lažnu „stranu investiciju“, u svom rodno kraju, pod „maskom“ izgradnje „velike fabrike“, „gde će i sve zaposli“, a na lokaciji, kakve li slučajnosti – „Magareće livade“!
Dakle, oni nam, na sasvim jasan i nedvosmislen način, i bez ikakve griže savesti, šalju danas poruku, da su tokom svog političkog rada u SRS-u, bili obični „magarci“. Tom svojom, samo na prvi pogled „duhovitošću“, pa čak i „nazovi iskrenošću“, oni smatraju da su dovoljno rekli, i time „zatvorili“ to svoje „životno i političko“ poglavlje, kojim se danas baš i ne ponose! To, što su se danas iskreno ti samoproklamovani „magarci“, nalazili nekada na samom vrhu jedne političke stranke, koja je imala oko trećinu glasova građana Srbije (preko milioni ljudi), njima nije važno. Nije im ni važno, koliko su kao „magarci“, loše i zlo uticali na političku scenu Srbije skoro 15. dugih godina! Stara afrička poslovica kaže: „Više vredi armija magaraca, koju predvodi lav, od armije lavova koju predvodi magarac“! A oni su, bar tako kažu danas, tada bili „magarci“, a ja se potpuno slažem sa tom njihovom ocenom, i dodajem, da su ti „magarci“ predvodili „armiju“ lavova“, koju su potpuno uništili! Da je to zaista bila moćna politička partija, govori i činjenica, da su se u njeno uništavanje direktno umešale i obaveštajne službe moćnih zapadnih zemalja, i to uz izdajničko „sasluživanje“ rukovodstva tadašnje Demokratske Stranke, i učešće Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića!
Danas ti nekadašnji radikalski „magarci“, sebe doživljavaju više kao „lavove“, očigledno se nalazeći na čelu jedne drugačije „političke armije – sada naprednjačke“! Dok su u onoj „radikalskoj“ političkoj armiji, većinu njenih pripadnika činili iskreni patriote i rodoljubi, bez obzira na svoju klasnu pripadnost (bilo ih je od radnika, preko seljaka, od sirotinje do bogataša), ali i bez obzira na obrazovanje (istini za volju, imali su tadašnji „radikali“ zaista veliki broj vrhunskih intelektualaca raznih fela, pa sve do akademika i poznatih profesora fakulteta!), današnju „naprednjačku“ armiju, u ogromnoj većini čine, da izvinete na izrazu, „magarci“, ali skoro, pa pravi pravcati! Koliko takva „naprednjačka“ magareća armija vredi, čak i da su ova dvojica zaista „od magarca postali lavovi“, sada vam je jasno! Svakome je jasno, da čak ni pravi „magarci“ ne bi mogli da naprave ovoliko grešaka i budalaština, koliko ih prave ovi prvoklasni „napredni“ magarci, čije prigušene i daleke odjeke „njakanja“ slušamo poslednjih nekoliko meseci, u vidu njihovog učešća u raznoraznim „budalaštinama“ i aferama!
Na stranu to, što sam ja više sklon, da verujem u staru narodnu izreku, koja kaže: „Jednom magarac, uvek magarac“!
Da je moja pretpostavka tačna, dokazuje i odnedavno javno dostupan snimak sa sastanka Opštinskog odbora SNS Čukarica, koji je vodio Rade Petrović, onaj isti gospodin, koji je na poziciji predsednika Upravnog odbora Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza, odobravao i dodeljivao milionske kredite (u evrima!) farmi „Jovanjica“ (afera proizvodnje marihuane), onoj istoj firmi, protiv koje je pre toga, Ministarstvo poljoprivrede (i to sasvim po zakonu i opravdano!), podnelo prijavu i preduzelo kaznene mere, jer je otkrilo, da je ista pokušala da protivzakonito „švercuje kivi“!
Način na koji se ovaj pomenuti funkcioner SNS „ophodi prema svom članstvu“ (članovima SNS-a), jasno ukazuje da ih sve smatra za obične „magarce“ kojima se može upravljati i vladati, samo tako, što se mora sve vreme držati batina visoko podignuta iznad njihovih leđa (kazna za ne učestvovanje u prikupljanju „kapilarnih glasova“ i ostalim „stranačkim aktivnostima“ – to jest „mitinzima), nudeći im u isto vreme i „mršavu“ šargarepicu (radno mesto na „određeno“ ili učešće „u javim radovima“ u državnim preduzećima, za sitne novce), a koja se uvek može oduzeti, ako nisu poslušni. Što bi naš narod rekao, „Ne lipši magarče do zelene trave“, ali i „Magarca ne zovu na svadbu da jede i pije, već vodu da nosi“, ali nikada ne zaboravite i ovu: „Magarac je magarac, makar i pod zlatnim sedlom“!
Nakon preslušavanja ovog snimka, mogu samo dati jedan savet, širokom članstvu, koje SNS smatra „svojim magarcima“ (po ophođenju sa njima!): Dragi moji, pritajite se, slušajte, izvršavajte sve što vam kažu, ako treba i „njačite“, i čekajte svojih 5 minuta, kada ćete vi njih „namagarčiti“, i za napraviti ih „magarcima“, a vas u potpunosti osloboditi daljeg „magarčenja“! Kad budete glasali, zaokružite bilo koga, osim „vaših i žutih i žutima srodnih magarčina“! Ako vam daju već zaokružen glasački listić (ili vam traže da ga slikate), a vi ga blago meni, makar učinite nevažećim, dodajući još jedno zaokruživanje na njemu! Namagarčite ih slatko! I njačite dok izlazite sa biračkog mesta!
No, moram vam se sada i ja iskreno ispovediti: zaključio sam, da ako svuda oko sebe vidim samo magarce, vrlo je verovatno da sam i sam magarac! Istini za volju, evo, i ja ću javno priznati, da su ti silni magarci oko mene, i na mene uticali, tako da sam i ja ispao „magarac“! Do te gorke samospoznaje sam došao, baš nakon njihovih javnih priznanja da su bili „magarci“! Shvatio sam, da sam i sam ispao „magarac“, i to samo zato, jer sam i ja, njihovog „političkog oca“, Vojislava Šešelja, dugo vremena smatrao za „političkog lava“ srpske političke scene! Tešim se samo činjenicom, da je i Sud u Hagu (u kome iako sede belosvetski plaćenici i prodane duše, ne može im se osporiti inteligencija i obrazovanje), napravio isti previd, kao i ja! Naime, i oni su „tražili“ da im se isporuči Vojislav Šešelj, očigledno ga smatrajući (kao i ja) za „političkog lava Srbije“, čijom će osudom, „uništiti potpuno najveću patriotsku političku stranku, a time i „najveću organizovanu armiju lavova u Srbiji“! Vremenom su i sami uvideli, da je on ipak samo ordinarni „politički magarac“, koji im mnogo više može koristiti, ako ga puste na slobodu, i vrate nama u Srbiju, da i dalje, na svoj „magareći“ način upravlja svojom „strankom“, i na taj način je u potpunosti i zauvek uništi! Da je on zaista bio „pravi politički lav“ i vođa „armije lavova“, nikada ga sud u Hagu ne bi pustio! Ko bi ih u tome sprečio da ga osude i zadrže!?
Ne postoji nijedan pravdoljubiv čovek u Srbiji, koji nije očekivao (makar u dnu duše), da Vojislav Šešelj nakon povratka u Srbiju, oživi svoju „patriotsku stranku i armiju lavova“ Srbije! Priznajem, da sam javno, kao pravi magarac, u prostorijama SRS u Kraljevu, potpisao peticiju za njegovo puštanje iz Haga! Priznajem, da sam, kao pravi magarac, i napisao jedan tekst (link: https://bit.ly/2SSIEIp ), u kome sam osuđivao način na koji je on tretiran u svim medijima, nakon povratka u Srbiju! Prvih nekoliko meseci, nakon povratka u Srbiju, on zaista nije imao pristupa nijednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom! I zato sam, kao „pravi magarac“, tražio da se ispravi ta nepravda prema njemu! Naravno, vrlo brzo, Vojislav Šešelj, je dobio neograničeni pristup svakoj „naprednjačkoj i njakajućoj“ televiziji, jer je sa nekadašnjim mladim „magarcima“ iz svoje stranke, dogovorio, i uradio sve suprotno od onog što je ogromna većina ljudi u Srbiji priželjkivala (da ojača stranku), već je uradio sve suprotno, i u potpunosti uništio SRS dovodeći je ispod cenzusa! Njegova nekadašnja stranačka armija „lavova“ je konačno razjurena za sva vremena! I u SRS su sada, ostali samo oni isti „magarci“, koji se danas nalaze, ravnopravno i u „naprednoj“ stranci!
Da se ne bi pripadnici „žutih i žutici sklonih“ političkih partija zlurado smejali ovom mom pisanju o „naprednim magarcima“, želim samo da ih podsetim, da su oni toliko obilovali u broju „magaraca“, da danas imaju bezbroj političkih stranaka, koje sve vode bivši članovi DS-a, koji bi tu svoju fazu aktivnosti, takođe rado nazvali vremenom kada su „ispali magarci“! To što to nisu javno izgovorili, ne znači da nisu isti takvi „magarci“, kao i ova dvojica ukazanih! Ne postaje se magarac samo javnim priznanjem, već svojim celokupnim političkim delovanjem.
Osim toga, moram ovde da pojasnim, da celokupna populacija pravih prirodnih magaraca koja danas naseljava Evropu, prema današnjoj nauci, vode poreklo od dve nezavisne i odvojene podvrste afričkog divljeg magaraca: jedna je od Nubijski magarac, a druga Somalijski magarac.
Ovaj Nubijski magarac je verovatno došao u Evropu preko Gibraltara, dok je Somalijski ušao u Evropu preko Bliskog Istoka i Balkana. Moj doprinos nauci o magarcima (za koju sam ekspert, isto kao ni Ana Brnabić za ekonomiju i finansije, a to znači – nikakav!) se ogleda u mojoj sopstvenoj teoriji i verovanju, da ovi naši „žuti magarci“, najverovatnije vode poreklo do onog Nubijskog magarca, jer se on ipak prelaskom Gibraltara našao odmah u Zapadnoj Evropi, kojoj su „žuti magarci“ i dana danas odano i „magareći tvrdoglavo“ skloni! Prema toj mojoj neobjavljenoj teoriji, mišljenja sam, i da su današnji „napredni“ magarci, verovatno poreklom od Somalijskog magarca, koji je u Srbiju ušao direktno preko juga Balkana! Ali bez brige molim: ove dve podvrste magaraca se bez problema međusobno razmnožavaju i ukrštaju, i čak daju potomstvo, koje je snažnije od konstitucije oba roditelja! Kad ukrstiš „žutog i naprednog magarca“, to je rekao bih: „magarac i po“, ili „magarac na kub“. Tome ni balvan preko leđa nit šta može fizički, nit mu menja mišljenje!
Uticaj Vučićeve i Martinovićeve misli na razvoj i brojnost populacije prirodnih magaraca u Srbiji
Čini se, na kraju krajeva, da ipak samo populacija pravih prirodnih magaraca ima koristi od ovog Vučićevog i Martinovićevog priznanja svojih „magarećih godina“. Način na koji je vladajuća stranka SNS, na čelu sa našim mudrim vođom, pokrenula i sprovela „kampanju podizanja javne svesti“ o ovoj decenijama zapostavljenoj životinjskoj vrsti, spada u gotovo školske primere, kako se to radi. Odmerenim izjavama, sa samog vrha vlasti (predsednika države), pa preko nekoliko puta ponovljenog, opskurnog ali hrabrog priznanja dr Aleksandra Martinovića, „da je magarac“, cela javnost Srbije se setila ovih, decenijama zapostavljenih životinja. Sada, kada je konačno skinuta „stigma“ sa imena ove životinjske vrste, koja je u javnosti Srbije vekovima služila za uvredu sagovornika, njeno značenje je postalo sinonim, za nešto sasvim drugo! Biti magarac je sada „in“ i „moderno“ u Srbiji! Niko više u oslovljavanju sagovornika sa „magarče“ ne vidi više uvredu, već kompliment! Iskreno, do svega ovoga ne bi došlo, da se sam vrh vlasti nije uključio u ovu kampanju! Zahvaljujući ovako mudroj i držatvornoj politici vlasti u Srbiji, ova životinjska vrsta, čiji je broj decenijama bio u opadanju, će sigurno doživeti svoje zvezdane trenutke. Da li sam dobro procenio ili precenio značaj ovih izjava, samo vas podsećam na naslov u „Blicu“ od 15.03.2019. godine: Dve nove farme: Magarci opet popularni u Srbiji, a evo koliko se isplati njihovo uzgajanje“:
Danas se u Srbiji, više nego ikad do sada, u glasačkom „stadu ovaca“ (ima izreka: „Ako ovce hoće, neka ih i magarac predvodi“) traže istaknuti „politički magarci“! I Predsednik Vučić je očigledno jedan od retkih ljudi iz Srbije, koji zna dugo čuvanu tajnu Etiopljana, koja se kod njih prenosila sa koleno na koleno, kao narodna izreka koja glasi: Magarac je samo onaj, ko nema magarca“! Čujem da po nalogu svog predsednika stranke, „naprednjaci“ plaćaju suvim zlatom svakoga, ko pristane, da za njihove potrebe prihvati ulogu „pravog političkog magarca“ i odigra ulogu koju su mu namenili! Male političke stranke, na čijim se čelima nalaze „magareće gromade“, to jest ljudi, koji će svojim današnjim političkim delovanjem, sa velikom sigurnošću, u budućim vremenima, dovesti sebe u situaciju „a la Martinović“, i žestoko se odricati svog današnjeg političkog rada, kao vremena kada su radeći ono što im kaže Vučić, „ispali pravi magarci“! Što je najgore, takve stranke, „ogrnute ili odorom patriotizma i rodoljublja ili odorom brige za čoveka i socijalnu pravdu“, bez problema privlače sve „naivne i ne misleće ljude“, koji će obaviti svoj zadatak, i potrošiti uludo svoj jedino oružje koje imaju u demokratiji – a to je njihov glas! Poenta je da on završi u prazno, daleko iza mete, ne pogađajući nikoga ko nas je doveo u ovu situaciju! Ima i druga varijanta: vi glasate za ove novoformirane političke partije „pod nekom od odora“, zato što ste protiv SNS-a, a oni posle uđu sa njima u koaliciju, i tako im vi još i poklonite svoj glas!
Pored toga, „naprednjaci“ nude i pojedincima, koji se ohrabre da budu „magarci“, i korisni SNS-u, velike pogodnosti i koristi! U Srbiji se danas traži „magarac“ više, samo da se ništa ne promeni, i ne ugrozi pozicija ovih „samoproglašenih bivših magaraca“! Ako hoćeš da budeš „Vučićev magarac“, dobijaš obezbeđenu jednu livadu gde možeš pasti besplatno i ništa da ne radiš, dok god je on na vlasti! Za razliku od čuvenog „Buridanovog magarca između dve livade“ (koji je uginuo od gladi jer nije mogao da se odluči u koju livadu da uđe i pase), nijedan „Vučićev magarac“ nema nikakvu dilemu! Ta livada je čitava Srbija! Ne daje on za ispašu svoju livadu u Jajincima – to čuva Anđelko i motkom rasteruje komšijsku stoku i kokoške! Za svakog pravog „magarca“ ovo je vrhunska ponuda – ali za slobodnog i mislećeg čovek – to je najveće moguće poniženje! Srećom za Vučića, Srbija danas ima mnogo više potencijalnih „magaraca“ – a vrlo malo mislećih ljudi!
Poruka za Đilasa i sve „žute magarce“,u Đilasovom „magarećem stadu“!
Gospodine Đilas: ako vam je već toliko stalo da „spasite“ Srbiju od Vučića i njegovih „magaraca“, zašto za to ne upotrebite i svoj novac, koji nesumnjivo imate! Iskreno rečeno – niste se pošteno oznojili dok ste ga zarađivali! A niste ništa ni reskirali, pogotovu ne neki sopstveni novac, jer ga niste ni imali! Vučić i njegovi „magarci“ stalno pominju da ste „ukrali 619 miliona evra“, ali pošto dobro svi znamo koliko su „radikalsko-naprednjački“ magarci skloni laganju, pretpostavimo da imate, na nekoj „gomilici“ makar neku crkavicu od 100 miliona evra!
Gospodine Đilas, ako već toliko volite Srbiju i borite se da je spasite iz „Vučićeve kriminalne hobotnice“, zašto jednostavno ne obećate javno isplatu od 100 evra svakome građaninu Srbije, koji glasa za vas: Računica je prosta: za 100 miliona, možete da kupite 1 milion glasova! A to je već 25% glasova!
Pokrenućete i jednu mnogo dobru stvar gospodine Đilas, jer će onda „naprednjaci“ morati da vade „lovu“ koju su uspeli da otmu za ovih 7 godina, pa će možda oni obećavati 200 ili 500 evra za glas! A to će svakako mnogo značiti ovoj sveopštoj sirotinji u Srbiji – verujte mi – nekim ljudima više će koristiti vaših 100 evra – nego što vama znači 100 miliona evra! Zašto ne bi ste ušli u istoriju Srbije, kao čovek koji je oživelo konačno i to poslednje neslobodno tržište u Srbiji – „političko tržište“, koje zaslužuje da se iščupa iz kandži političara „magaraca i njakača“, preda konačno širokim narodnim masama! Bez obzira kako prođete na zborima, kada izgubite svu svoju lovu, i postanete jednaki sirotom narodu, ja vam garantujem svojim životom, da će vam svi verovati, i da vam više niko nikada neće tražiti lovu za glas, a sledeće izbore ćete dobiti ubedljivo! Dok budete mislili o mom savetu gospodine Đilas, ne zaboravite jednu staru izreku: „Onaj koji je bio magarac pre nego što se obogatio, magarac je ostao“.
I za kraj, poruka svim sirotim „magarcima“ Srbije (sa glasačkim pravom): „Magarac ne ume da pliva, sve dok mu voda u uši ne uđe“! Mislim da će do ovih narednih izbora u Srbiji, otprilike svim „magarcima“ voda biti daleko iznad ušima – pa zaplivajte onda!
„Ako neko čini samo ono što se njega traži, on je rob. Ako čini više od onoga što se od njega traži, on je slobodan čovek.“, kaže stara kineska poslovica. Neka vas vodi stara izreka: „Ne znam šta ću biti, ali znam da neću biti magarac“! Pa budite slobodi, i uradite više – moja „magareća braćo“ Srbije!
