Makedonci su, u suštini, nacija nastala mešanjem Srba, Bugara i manjim delom Grka. Makedonski jezik nastao je mešanjem bugarskog i srpskog jezika. Deo Makedonaca ima srpsko poreklo, a deo ima bugarsko poreklo
Vlade BJR Makedonije i Grčke su napravile dogovor oko spornog imena. Zatim je održan referendum u BJR Makedoniji. Referendum je propao. Pošten demokrata bi posle toga priznao poraz. Međutim, onima koji stoje iza tog dogovora, to ništa nije značilo – oni su nasilnim putem, preko ucenjenih i kupljenih poslanika, kroz skupštinu, doneli odluku suprotnu iskazanoj volji građana. Grčka je tražila da se promeni ime, pre nego što ta država bude primljena u NATO i EU. Dakle, iza odluke da se promeni ime države stoje centri moći sa Zapada pod čijom su kontrolom vlade u Atini i Skoplju.
Dve trećine makedonskih poslanika u njihovoj nacionalnoj skupštini je glasalo da se ta država više ne zove BJR Makedonija, nego Republika Severna Makedonija. Ovom odlukom više mogu da budu zadovoljni građani Makedonije, nego građani Grčke koji su protiv, jer je u imenu ostao naziv Makedonija, što većina Grka ne prihvata. Zato postoji mogućnost da neka nova vlast u Grčkoj poništi taj sporazum (i popravi odnose sa Rusijom). Među Makedoncima sve je veća polarizacija, sa promenom naziva ništa nije rešeno dugoročno.
Oni koji sami sebe zovu Makedoncima, podeljeni su na srbofile i bugarofile, rusofile i evrofile, ateiste i vernike, među pravoslavnim vernicima postoje unutrašnje podele, neko je spreman da pravi trule kompromise sa Albancima, a neko je protiv toga, itd. Kao što znamo iz istorije, u doba antike, na prostoru Makedonije, većinu su činila ilirska, tračka i grčka plemena. Tokom srednjeg veka, većinu su činili Sloveni i Grci. Tako je ostalo i u modernom dobu. Od Slovena, na prostoru Makedonije su živeli jedino Srbi i Bugari. Severna Makedonija je nekada bila deo Stare Srbije. U srednjem veku je na tom prostoru bila i prestonica Srbije. U moderno doba, Srbi su oslobodili Makedoniju (tj. celu Staru Srbiju) i ona je bila deo Jugoslavije. Na tom prostoru se nalazi dosta crkava i manastira srpske pravoslavne crkve. Makedonci nikada nisu postojali kao narod. Kao narod kakav danas poznajemo, Makedonci nastaju za vreme komunizma. Do tada je većina stanovnika Makedonije bila vezana za srpski narod, SPC i Srbiju. Jedan deo tog naroda je bio vezan za Bugarsku. Komunisti su od Makedonaca stvorili naciju, odvojili su ih od srpskog naroda. Komunisti su stvorili i tzv. makedonsku pravoslavnu crkvu. Makedonci, kao nacija, postoje tek nekoliko decenija (isto kao i Bošnjaci). Nikada nisu imali svoju državu i svoju crkvu. Kada se raspala SFR Jugoslavija, republika Makedonija je postala nezavisna država. Kao „nezavisna“ država, BJR Makedonija je sledila politiku Zapada – Srpska pravoslavna crkva se progoni, njen vladika se šalje u zatvor, ne poštuju se prava Srba koji žive u BJR Makedoniji, BJR Makedonija (isto kao i Crna Gora) priznala je tzv. državu Kosovo, itd. Zapad preko Albanaca ucenjuje Makedonce. Makedonija je kolonija.
Ta nova, mlada nacija, još uvek se formira, i pokušava da se svetu predstavi kao stari i autohton narod. Ali, ne postoji neposredna veza između Makedonaca iz doba Filipa i Aleksandra Makedonskog i današnjih Makedonaca. Možda postoji veza između Slovena i Ilira koji su živeli na tom prostoru (samim tim i sa Grcima), ali je nesporno da su u srednjem veku na tom prostoru živeli Sloveni (Srbi i Bugari), i da su većinu činili Srbi. Tako je ostalo sve do 19. i prve polovine 20. veka. Srbi su oslobodili Makedoniju, stvorili Jugoslaviju, ali su Jugoslaviju oteli komunisti, koji su stvorili makedonsku naciju. Više od hiljadu godina, većinu na tom prostoru činili su Grci i Srbi. Prostor severne Makedonije vekovima je pripadao Srbima, a južne Makedonije Grcima. Tako su i crkve podeljene. Na istoku, uz granicu sa Bugarskom, većinu su činili Bugari, na zapadu su Albanci postali većina. Danas je Makedonija, praktično, država pet naroda. Pored Makedonaca, tu su i Srbi, Bugari, Grci i Albanci, kao najbrojnija nacionalna manjina. Trećinu Severne Makedonije danas u potpunosti kontrolišu Albanci. Trenutno vlada mir između Albanaca i Makedonaca, pošto nova vlada ispunjava sve zahteve Albanaca. To izaziva nezadovoljstvo među makedonskim nacionalistima. Albanci su uspeli da stvore državu unutar države Severne Makedonije. Dalje od toga, za sada, ne idu, jer nemaju za to međunarodnu podršku. Cilj je odvajanje od Makedonije, stvaranje „Velike Albanije“.
Makedonski nacionalisti ističu veze makedonske nacije sa antikom, čak i sa Filipom i Aleksandrom Makedonskim, ali to nije isti narod, nisu njihovi neposredni potomci. Savremeni Makedonci nisu naslednici tih antičkih Makedonaca, oni pripadaju grčkoj kulturi, a današnji Makedonci pripadaju slovenskoj kulturi. Međutim, ni u srednjem veku, Makedonci nisu postojali, nego Srbi i jednim delom Bugari, kao narodi koji su živeli na tom prostoru (pored Grka). Možda postoje neke veze između Ilira i Slovena, i možda makedonski nacionalisti imaju neku osnovu da prave posrednu vezu sa antičkim Makedoncima, ali oni zaobilaze ili preskaču srednji vek, i srpski narod koji je živeo na tom prostoru, stvarao kraljevinu i crkvu, prestonicu carevine, a u modernom dobu, oslobodio Staru Srbiju i uključio taj prostor u svoju državu. Pored Srba, tu su živeli i Bugari, jedino nisu živeli današnji Makedonci. Makedonci ističu veze sa antičkim narodima, ali progone sve što je srpsko i prekidaju vezu sa istorijom srpskog naroda i srpske crkve. Dakle, između antičkih Makedonaca i savremenih Makedonaca slovenskog porekla, nema neposredne veze, dok je posredna veza srpski narod, kao najveći slovenski narod na tom prostoru od pojave Slovena u istoriji. Pored Srba, tu su i Bugari, ali, samih Makedonaca, onakvih kakvi danas postoje kao nacija stvorena od strane komunista, pre 20. veka nije bilo. Makedonci danas jesu nacija, ali mlada nacija.
Da li će Makedonci opstati kao nacija? Da li će na kraju imati svoju i od sveta priznatu pravoslavnu crkvu? Posle više od 1 000 godina zajedničkog suživota, Makedonci su, u suštini, nacija nastala mešanjem Srba, Bugara i manjim delom Grka. Makedonski jezik nastao je mešanjem bugarskog i srpskog jezika. Deo Makedonaca ima srpsko poreklo, a deo ima bugarsko poreklo. Srbi su nacionalna manjina. Makedonski nacionalisti raskidaju sve veze sa srpskim narodom i prekrajaju istoriju. Oni nisu tako oštri prema Bugarima, Nakon što je Bugarska ušla u EU i Nato, veliki broj Makedonaca je uzeo državljanstvo Bugarske, Bugarska pravoslavna crkva ima dobre odnose sa tzv. makedonskom crkvom. Deo Makedonaca je i dalje na strani Srbije, voli srpski narod i zna za svoje srpsko poreklo, verni su SPC. Takođe, većina Makedonaca više voli Rusiju, nego Zapad. Jer, Makedonci su pravoslavni Sloveni i pripadaju istoj kulturi, civilizaciji i veri kao i Srbi, Bugari i Rusi. Jezici i pisma su skoro ista. To je slovenska i pravoslavna civilizacija. U širem smislu, svi pripadaju tzv. vizantijskoj civilizaciji – preko Grka iz Istočnog rimskog carstva je primljeno hrišćanstvo, svi zajedno su ostali pravoslavni, najsvetije mesto pravoslavnih Slovena je Atos, svi poštuju Ćirila i Metodija, tako da su veze sa Grcima neraskidive. Pravoslavni Sloveni su uvek pomagali Grke u borbi za slobodu.
U ovom trenutku, Republika Severna Makedonija nema dobre odnose ni sa Srbijom, ni sa Grčkom, ni sa Rusijom. Bugarska i Srbija se svađaju oko Makedonije. Grčka i Rusija vode diplomatski rat. Crkve idu ka raskolu, dok sve dodatno komplikuje odnos Carigradske patrijaršije prema „crkvama“ u Makedoniji, Crnoj Gori i Ukrajini, ali i prema grčkoj crkvi. Isto se dešava u Crnoj Gori i u Ukrajini, svuda je između pravoslavnih Slovena posejano „seme zla“. Neko će reći i neće biti daleko od istine: neprijatelj nas je razbio i uspešno ostvaruje svoje interese. Ali, da li je neprijatelj kriv? Ko može braću u krvi, ili braću u Hristu, da zavadi, i kako takvu zajednicu može neko da razdeli? Kao što sam napisao u jednom tekstu – egomanijacima, sujetnim ljudima i „mesijama“ nije potreban spoljašnji neprijatelj da ih zavadi, oni su neprijatelji jedni drugima. Zato nisu krivi spoljašnji neprijatelji za podele u narodu ili raskole u Pravoslavnoj Crkvi. U takvoj zajednici uvek postoje podele i zavade ko će da bude prvi, traje rat svakog protiv svakog, tj. „čovek je čoveku vuk“. Takvoj zajednici nije potreban spoljašnji neprijatelj, a pošto neprijatelj (tj. neka velika sila koja želi da okupira ovaj deo sveta) uvek postoji, lako koristi metodu „zavadi pa vladaj“. Gordost je „grob ljubavi“.
U unutrašnje odnose, i uopšte, makedonsko pitanje, mešaju se svi osim Srbije. Srbija se još 1991. godine povukla iz Makedonije, i ponaša se kao da je Makedonija daleko koliko i Australija, tj. kao što su zaboravljeni Srbi koji žive u Australiji, zaboravljeni su i Srbi koji žive u Makedoniji, iako je Makedonija susedna država i mesto gde se nalazila srpska prestonica. Srbija treba i ima pravo da se pita oko najvažnijih pitanja što se tiče Makedonije, ali prvo Srbija mora da se oslobodi i da ne bude više kolonija Zapada. Posle toga, Srbija treba sve da učini da se stvori pravoslavni savez između Bugarske, Grčke, Makedonije i Srbije. Srbija ima pravo da štiti svoje interese, ali to treba da radi tako da se dođe do kompromisa i do trajnog mira. Severna Makedonija treba da bude uređena kao Švajcarska. Severna Makedonija mora da spaja sve susedne države, a ne da ih deli. Makedonski nacionalisti moraju da shvate da bez saradnje sa Srbima, Bugarima, i Grcima, ne mogu da sačuvaju državu (Albanci će sigurno da se odvoje), a teško da mogu da opstanu i kao nacija (deo Makedonaca će da se vrati među Srbe, a deo među Bugare, ostali će biti zavađeni – sukob između Zaeva i Gruevskog, koji je pobegao u Mađarsku, to najbolje pokazuje. Taj beg Gruevskog pokazuje i koliko je Tiranska platforma bušna i koliko su daleko od pobede oni koji su doveli Zaeva na vlast, tj. da i Gruevski ima jaku podršku u svetu). Makedonci moraju da se, paralelno, dogovore sa Srbima, Bugarima i Grcima (a ovi međusobno), pa tek onda mogu da prave dogovor sa Albancima. U suštini, Srbi, Bugari i Makedonci su skoro isti narod, isto važi za ruski narod, svi smo braća u Hristu, braća smo i sa Grcima. Ako smo iskreno sabrani u ime Hrista, ponašaćemo se kao braća.
Gordosti ima u nacionalizmu, zbog toga je etnofiletizam jeres. Treba biti rodoljub, ali ne treba biti nacionalista, posebno ako govorimo o duhovnoj zajednici. Zbog Makedonije se svađaju srpski, bugarski, grčki i makedonski nacionalisti, i jedan deo pravoslavnih vernika. Sa druge strane, rodoljubi i pravoslavni vernici, u svim ovim državama, su opozicija prozapadnim strukturama. Kada su previše nacionalisti, Srbi, Bugari, Grci i Makedonci se svađaju i dele. Kada su rodoljubi i iskreni vernici, Srbi, Bugari, Grci i Makedonci se sabiraju, sarađuju i zajedno se bore protiv spoljašnjeg neprijatelja. Tu je i ekonomski interes – kroz naše države prolazi kineski Put svile, ruski Tursku tok…
Nikola Varagić
Izvor: stanjestvari.com
Sa bugarima nikad oni nabijaju noz i ledja.
Gluposti, gluposti na kvadrat i gluposti na mijilardu i jedan.
Cist primer makedonomrzca.
Znas li ti sako jada da su Makedonci jedni od najstarijih naroda na planeti?
Da je postojala drevna makedonska civilizacija Bila zora, mnogo pre slavnih Filipa i Aleksandra makedonskog?
Znas li sta znaci rec Makedonija i od cega je izvedena?
Make-majka i Donija- Zemlja, majka Zemlja.
Ovaj lik sto je pisao ovo, ima poznavanje istorije na nivou 5 razreda osnovne, pod uslovom da je tu istoriju pisao ili Seselj ili Milan St. Protic
lol..gluposti
VREME SE UJEDINITI!!!
encyclopediasupreme.org/nato/zivelajugoslavija.txt
Da li je autor postavio bar jednu referencu? Ili je ovo još jedan izliv nekakvih zaključaka iz neke svoje sopstvene perspektive? Neverovatna je količina netačnih i šovinističkih rečenica. Ako je ovo pisao neko iz sopstvenog animoziteta prema Makedoncima, onda neka mu je. Ali po svemu sudeći, teško da poznaje istoriju i da je čitao knjige.
U ovom tekstu mnogo proizvoljnosti su iznešeni, što sa stvarnošću nema veze. Makedonci kao i svi sloveni imaju istu sudbinu, od Balkanskih ratova Makedonija je podeljena na tri dela od svojih suseda, da bi nakon završetka II svetskog rata Makedonija (i to samo Vardarski deo, ostali Pirinska Makedonija je ostala okupirana u okviru Bugarske, a Egejska Makedonija u okviru Grčke) je Republika u okviru Jugoslavije i proglasila nezavisnost 8. septembra 1991. godine, nakon referenduma o nezavisnosti. Što se tiče makedonskog jezika, on je deo srpskog ili bugarskog samo za laike. Makedonski jezik, kako kažu stručnjaci, je najfonetičniji od svih iz grupe slovenskih jezika i velike su razlike od srpskog i bugarskog jezika. On nema padeže, a ima stepene.
Ni Bugari nemaju padeže, kao ni Grci, Rumuni, Albanci… I srpski južni govori naginju analitizmu. Opet od dosta Makedonaca sam čuo da je sam vokabular dosta sličniji srpskom nego bugarskom
Makedonski jezik je mesavina srpskog bugarskig i grckog jezika , muzika isto
Mesavina kosovskosrpskog ,sopskog tj vlaskog ,i grckog melosa to je toliko ocigledno da iciglednije ne moze biti.
Dobro Nebojša, ako se tako gleda na jezike, onda je i naš srpski jezik odavno postao „mešavina“ jezika. Lingvisti tvrde da se u srpskom jeziku odomaćilo najmanje 12.000 turskih reči. Bosanski jezikoslovci pominju čak i 18.000 reči. Drugi jezik, posebno u tehnici i kod alata, umešan u naš srpski jezik je nemački -izrazi su došli svojevremeno od Podunavskih Švaba iz Vojvodine čije je naseljavanje u tada močvarne krajeve krenulo još polovinom osamnaestog veka. Danas, pogotovo mladi, prosto gutaju amerikanizme za koje još nije ustanovljen broj koliko ih ima u svakodnevnom govoru. Prihvatili smo i nešto francuskih, italijanskih pa čak i mađarskih reči i fraza.
Ovo što navodim o „mešavini“ jezika važi i za sve druge jezike a ne samo za srpski jezik. Iz rečnika, vremenom, nestaju stari izrazi, ubacuju se novi a neki „stručnjaci“ kao oni iz Hrvatske, odavno pokušavaju, a sada ih u tome slede i Crnogorci, da izmišljanjem i stvaranjem kovanica, iz tzv. „svog“ jezika izbace srpske reči. Primer: Znate li kako je glasio predlog da se nazove diplomirani inženjer elektrotehnike? Ne znate? Evo vam odgovora -Osvjedočeni ustrjitelj munjarstva. A učitelj? Namicitelj znanosti itd. Ko ne veruje neka pogleda starije članke hrvatske spisateljice gospođe Rudan. Na sreću, to što je krenulo još od Pavelića pa išlo preko Tita i njegovih komunista i danšnjih ustašoidnih političara i jezikoslovaca, nije prošlo. Što ne znači da vremenom neće proći. Kako je govorio jedan stari grčki filozof -ponavljaj svoju laž desetak puta pa ćeš i sam verovati da je to istina! Tako je to i sa primenom nakaradnih kovanica, imena i drugih reöi. Ipak ni mi Srbi ne treba ničemu da se čudimo. Na pritisak -kako to reče jedan BG humorista- nezadovoljenih feministkinja, u Srbiji je krenula feminizacija jezika. Nastali su neki nakaradni izrazi, nazivi zanimanja itd. slično hrvatštini što su počele da primenjuju npr. i nekada ugledne Večernje novosti iz Beograda. Još u svom izdanju od 15.februara 2013. godine, jednom članku o čuvenoj Desanki Maksimović dali su naslov VOLJENA ČOVEČICA! Znači, svaki narod daje sebi za pravo, ili ga moćnici teraju na to, da menja, dopunjuje, modernizuje ili da čak uništava svoj sopstveni jezik pa tako i Makedonci ali i mi Srbi.