Ukoliko Skupština Makedonije, koja treba da zaseda 23. februara, potvrdi 24. april kao datum izbora, opozicija koju predvodi Zoran Zaev (SDMS) neće izaći na izbore što otvara novu krizu u toj zemlji.
Ocene američkog ambasadora u Skoplju i predstavnika Evropske unije da Makedonija nije spremna da izađe na parlamentarne izbore 24. aprila, kako je dogovoreno sporazumom iz Pržina, dolile su ulje na vatru u već prenapregnutoj atmosferi u Makedoniji. Odluka je objavljena praktično dan uoči poslednjeg zasedanja ovog saziva Parlamenta Makedonije na kojem bi trebalo da bude potvrđen datum izbora.
Milenko Nedelkovski, analitičar iz Skoplja, za Sputnjik kaže da izjave ambasadora EU i Amerike „samo pokazuju koliko vređaju makedonski narod i koliko smatraju da su oni guverneri, a narod u Makedoniji — raja koja nema pravo na vlastitu sudbinu i državu“.
„Oni su sada loptu prebacili u Skupštinu Makedonije. Sutra je poslednji dan kada po zakonu mora da se raspusti Skupština, što ako se desi onda će izbori biti održati 24. aprila kako je i dogovoreno sporazumom. Problem je, međutim, što opozicija to ne želi“, objašnjava Nedelkovski.
Naš sagovornik tvrdi da će opozicioni Socijaldemokratski savez Makedonije (SDSM) Zorana Zaeva pokušati da „preotme“ glasove dve partije Albanaca u Makedoniji, DUI i DPA Alija Ahmetija i Menduha Tačija, kako bi izbore prolongirao za 5. jun. Prema njegovim rečima, to je ideja sa kojom su saglasni i predstavnici Amerike.
„Ukoliko SDMS ne sakupi dovoljno glasova ostaje 24. april kao datum za izbore na koje oni neće da izađu“, ističe naš sagovornik.
Podsećanja radi, Zaev odbija da izbori budu održani u aprilu, jer je navodno vladajuća većina koju predvode VMRO–DPMNE i partija makedonskih Albanaca DUI u Sobranju 18. januara bez saglasnosti SDSM–a donela odluku da izbori budu održani 24. aprila, što je predviđeno i sporazumom iz Pržina.
Nedelkovski ipak nije do kraja siguran kako će albanske stranke reagovati, i da li će izaći u susret Zaevu jer, kako navodi, kada su u pitanju te stranke koje rade po diktatu Vašingtona, sve je moguće.
Treća varijanta koja bi mogla da se desi, a koja po rečima Nedelkovskog nije nimalo naivna, jeste da Ustavni sud Makedonije usvoji prigovor koji je svojevremeno na sporazum uložio Todor Petrov, jedan od makedonskih poslanika. Petrov je ustvrdio da je lažiran i nelegalan sporazum iz Pržina koji su u junu prošle godine potpisali lideri četiri najveće makedonske stranke (VMRO–DPME Nikole Gruevskog, SDSM Zorana Zaeva, DUI Alija Ahmetija i DPA Menduha Tačija) kako bi se razrešila kriza u Makedoniji koja je počela na proleće 2014. godine.
Prema rečima Nedelkovskog, ukoliko Ustavni sud poništi sporazum, „to bi nas vratilo u vreme protesta i još većih tenzija“. On ne isključuje ni mogućnost ozbiljnijih incidenata.
Istovremeno, Nedelkovski je ubeđen da bi ukoliko bude nekih konflikata strani faktor sasvim sigurno ušao i zagospodario Makedonijom, čak i vojno. Međutim, kako zaključuje, to ne bi bio albansko–makedonski konflikt, već makedonsko–makedonski, jer atmosfera je nabijena, država polarizovana, a sve je to režija „od preko bare“.
Ambasador SAD Džes Bejli i šefica Delegacije EU Aiva Orava juče su izjavili da nema uslova za fer izbore u Makedoniji 24. aprila, uz ocenu da oni ne bi bili fer i kredibilni.
„Nije postignut dogovor o medijskim zakonima koji bi u medijima osigurali prostor za jednak pristup za sve učesnike. Isto tako, zabrinuti smo zbog izveštaja o pritiscima i pretnjama prema glasačima i drugim osobama. Sve to je mnogo zabrinjavajuće“, navodi se u njihovom izveštaju.
Brankica Ristić
rs.sputniknews.com
