Makedonija, ili „Velika Albanija“

0
464

ap-photo-boris-grdanoskiNesumnjivo je da bi eventualnom pobedom SDSM-a i opozicije na izborima mogla da se očekuje promena u pravcu većih prava Albanaca u zemlji, ali jasne, nedvosmislene i čvrste stavove o tome nije predočila ni vlast, ni opozicija.

Makedoniju od vanrednih parlamentarnih izbora deli manje od 24 sata, a sve su glasniji oni koji su uvereni da će Albanci, a ne Makedonci „krojiti“ sudbinu Makedonije. Politikolozi iz Skoplja upozoravaju da bi potencijalna promena Ustava Makedonije i „širenje“ Ohridskog sporazuma, o čemu opozicija naveliko priča, Albancima omogućili da na legalan način deo makedonske teritorije nastanjene Albancima proglase u nekom trenutku — autonomijom —  što bi bio prvi korak koji bi vodio ka, ako ne istom, onda sličnom —  kosovskom scenariju. I ne samo to. Većina analitičara strahuje da bi ishod izbora mogao da dovede do još veće političke nestabilnosti u Makedoniji, koji je ne bi vodio u predvorje EU, nego u zaokružavanje ideje takozvane Velike Albanije.

Da li ovi izbori mogu biti uvod u ostvarenje secesionističkih snova Albanaca u Makedoniji i koliko im brojno stanje ide na ruku?

Albanci na izbore idu samostalno, razvrstani u tri stranke i jednu koaliciju: Demokratska unija Albanaca za integraciju (DUI), „Besa“ i Demokratska partija Albanaca (DPK) i albansko telo objedinjeno u koaliciju „Albanska alijansa za Makedoniju“.

Prema popisu iz 2002. godine, u Makedoniji, po rečima Aleksandra Kneževića, docenta na Geografskom fakultetu u Beogradu, od ukupne populacije 25 odsto čine Albanci. Dakle, nešto malo više od pola miliona.

Demografski podaci pokazuju da je skoro cela severozapadna Makedonija naseljena većinom albanskim stanovništvom, a po broju Albanaca prednjače Tetovo, Gostivar i Struga,  s tim da je u Strugi uočena stalna tendecija povećanja broja Albanaca. U opštinama Lipkovo, koje je na granici sa Srbijom (97 odsto Albanaca) i Kičevo, koje se nalazi između Gostivara i Struge, u poslednjih nekoliko godina zabeležen je rast žitelja albanske nacionalnosti, pa je tako za 13 godina taj broj porastao za pet do sedam procenata u odnosu na 30 odsto, koliko ih je u ove dve opštine bilo po popisu iz 2002. godine. Taj deo je inače bio naseljen većinski makedonskim življem, ali zbog pritiska Albanaca Makedonci sve više prodaju kuće Albancima i odlaze u drugi kraj.

Da Vas podsetimo:  U Crnoj Gori je mnogo više Srba od onih koji ne smiju da kažu da su Srbi

U poslednjih nekoliko godina i makedonskoj prestonici Skoplju situacija preti da postane kritična, s obzirom da se broj Albanaca iz godine u godinu povećava. Osim usled doseljavanja, broj Albanaca se povećava i zbog velikog prirodnog priraštaja.

Knežević za Sputnjik kaže da ovo nije ništa novo. Pozivajući se na popise iz 1921. i 1931, uz napomenu da nijedan nije obuhvatio direktno pitanje o nacionalnoj pripadnosti, već po maternjem jeziku i veroispovesti. Broj Albanaca, gledano po teritorijalnom razmeštaju u tadašnjih sedam okruga, a koji su u to vreme administrativno pripadali južnoj Srbiji, govore da je u Kumanovu, Ohridu, Tetovu, Bitolju i Skoplju živelo iznad deset odsto Albanaca, tj. onih kojima je albanski bio maternji jezik.

„Ovaj udeo je bio najveći u Tetovu, čak 41 odsto, dok je 20 odsto je bilo u Skoplju. U ostalim okruzima nije bilo značajnog udela albanskog stanovništva. Treba napomenuti da je u to vreme u tim okruzima živelo oko 850.000 stanovnika i da je već tada albansko stanovništvo brojalo 136. 563 stanovnika, što je činilo blizu 16 odsto od ukupnog broja stanovnika ovih okruga,“ navodi on.

Po njegovim rečima, pitanja o nacionalnoj pripadnosti postoje od 1948. godine i od tada redovna statistička istraživanja pokazuju stalni porast albanskog stanovništva u Makedoniji.

„Tako, recimo, sa nekih 14,5 odsto, to jest blizu 200.000 Albanaca koliko ih je bilo 1948. godine, 1971. ih je već bilo preko 17 odsto. Godine 2002. udeo albanskog stanovništva u Makedoniji iznosio 25, 17 odsto prema zvaničnim podacima makedonskog zavoda za statistiku. Udeo Makedonaca je istovremeno rastao, ali ne istim intenzitetom kao i Albanaca. Ovaj disbalans je doveo do toga da je faktički udeo Makedonaca stalno opadao, tako da je njihov udeo od 68, 5 odsto iz 1948. godine, 2002. godine iznosio — 64 odsto“, navodi on, dodajući da je prirodni priraštaj po nacionalnosti iz sedamdesetih godina kod Makedonaca iznosio oko 12 promila, kod Albanaca čak 29 promila, a kod Srba jedva nešto preko šest promila.

Da Vas podsetimo:  O albanskoj disidenciji i o persekutiranju akademika Burovića

Naš sagovornik ističe i uticaj migracije koje su intenzivirane posle agresije NATO-a na SRJ, kad je veliki broj Albanaca sa Kosova i Metohije otišao u Makedoniju.

Prema nekim procena UN a i drugih, tada je u Makedoniju ušlo oko 300.000 Albanaca, ali izgleda da je trajno utočište u Makedoniji, od tada do danas, našlo oko 150.000 koji su dobili i makedonsko državljanstvo.

To se naravno moralo odraziti i na etničku strukturu Makedonije. Treba napomenuti da je svaki popis stanovništa do danas u Makedoniji bio predmet velikih političkih sporenja, pre svega nacionalnih stranaka, navodi naš sagovornik, postavljajući pitanje šta nude stranke sa nacionalnog predznakom – osim nacionalnog.

„Ako imamo na umu činjenicu da politička karta Balkana i ne zavisi mnogo od stanovnika koji žive ovde, i da je ona predmet velikih sila, Makedonija ovde nije izuzetak. Jedino po čemu je drugačija od drugih država jeste jedan čvrst stav zapadnih sila, da makedonski Albanci moraju da učestvuju u političkom životu Makedonije, i čvrst stav da Makedonija mora biti održana kao jedinstvena država. Albanci uredno izlaze na izbore, osvajaju mandate i dobijaju funkcije u organima vlasti,“ naglašava Knežević.

Ako se može suditi po rezultatima lokalnih izbora iz 2013. godine, ima razloga za brigu. Samo u zapadnom delu Makedonije čak u sedam opština koje su inače zacrtane u famoznom projektu pod imenom „Velika Albanija“ (Prizrenska liga) pobedila je najveća albanska stranka u Makedoniji — Demokratska unija Albanaca za integraciju (DUI), koju predvodi Ali Ahmeti, bivši politički predstavnik „Oslobodilačke narodne Armije“ (ONA), koja je 2001. godine bila u višemesečnim sukobima sa legitimnom vojskom Makedonije, a koji se završio potpisivanjem Ohridskog sporazuma. Ahmeti je inače veoma blizak sa predsednikom Kosova Hašimom Tačijem, bivšim komandantom OVK zvanim „Zmija“.

Ono čega se poznavaoci prilika u Makedoniji pribojavaju i u šta uopšte ne sumnjaju da će se desiti ako buduća vlada Makedonije bude zavisila od Albanaca, jeste da će makedonski Albanci pojačati pritisak na Makedoniju.

Da Vas podsetimo:  Izdržaću pa makar umro

Analitičar Boris Nikolevski, međutim, smatra da su evroatlantskom integracijom, kao glavnim deklarativnim strateškim ciljem makedonske politike, osujećeni svi nacionalistički planovi, ideje i teritorijalne pretenzije bez obzira na tabor iz kog dolaze.

„Projekat ’Velike Albanije‘ danas je više predizborni marketing i slamka spasa pojedinih, nego ostvariva ideja. Da li ćemo i ubuduće imati buđenje duhova iz prošlosti, ili će toga biti sve manje i manje na račun ekonomskog prosperiteta, ostaje da se vidi i odgovornost je svih makedonskih i balkanskih političkih aktera.“ Podsetimo da se projekt „Velike Albanije“ odnosi na najmanje tri države u regionu. „Nediskutabilno je da svi oni koji bi posegli za teritorijom jedne demokratske, unitarne i suverene zemlje mogu naškoditi jedino sami sebi, svom narodu i njegovoj reputaciji u očima međunarodne javnosti“, ističe on.

Naš sagovonik kaže da je nesumnjivo da bi se eventualnim dolaskom SDSM-a i opozicije na vlast mogle očekivati promene u pravcu većih prava Albanaca u zemlji, ali dodaje i da je takođe nesporno da jasne, nedvosmislene i čvrste stavova o tome niko nigde nije predočio, niti vlast, niti opozicija. Zbog toga Nikolovski kaže da „zadržava pravo da lično misli, čak i ako je pogrešno, da sve što je do sada viđeno rezultat predizbornih aktivnosti.

Makedonski parlament ima 123 poslanika, a da bi neko formirao vladu potrebna mu je većina od 63 poslanika. Albansko telo nema garantovana mesta u parlamentu, jer je u Makedoniji proporcionalni izborni sistem. Makedonija je podeljena na šest izbornih jedinica, i svaka jedinica daje po 20 poslanika. Koliko će Albanci imati poslanika zavisi od toga koliko će osvojiti glasova u Skoplju, Tetovu… Dosadašnja praksa je pokazala da broj albanskih poslanika varira između 25 i 27. U ovoj situaciji, ovaj broj može da makedonskoj partiji koja bude gubitnik na izborima, i osvoji recimo 40 mandata, dâ podršku i omogući formiranje vlade, uz prihvatanje njihovih uslova.

Brankica Ristić

rs.sputniknews.com

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime