Put u politički prevrat
Lider SDSM Zoran Zaev je nakon parlamentarnih izbora formirao “nasilno” skupštinsku većinu sa albanskim partijama, ali su ga predsednik države Đorđe Ivanov i pojedinačno najveća stranka u Sobranju, VMRO DPMNE Nikole Gruevskog, sprečavali od početka marta da formira vladu zbog “Tiranske platforme” koja podstiče državnu dvojezničnost i prelazak Albanaca iz statusa manjine u status nacije u Makedoniji. Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov nije dao mandat lideru SDSM Zoranu Zaevu i predložio je da se odbaci “Tiranska platforma”, te da se formira manjinska vlada SDSM uz podršku VMRO-DPMNE, odnosno da se ide na prevremene izbore sa lokalnim izborima u najskorije vreme.
Puč i vanredno stanje
Ipak su se SDSM i albanske manjinske stranke DUI, Besa i Alijansa za Albance odlučile da formiraju većinu i izaberu parlament neustavno. Zoran Zaev i albanske stranke glasale su za predsednika parlamenta Talata Džaferija, jednog od vođe “ONA” odnosno “ANA” iz 2001. godine. Poslanici stranke VMRO DPMNE Nikole Gruevskog su uzvikivali: „Ovo je Puč!” Lider albanske partije Džaferi je potpisao svečanu izjavu i dao izjavu na albanskom jeziku. Džaferi je rekao da je predsednik države Đorđe Ivanov počinio puč odbijanjem da Zaevu poveri mandat za formiranje vlade. Na ovaj način formirana je parlamentarna većina koja bi sada sama i bez podrške predsednika države Ivanova mogla da odlučuje o formiranju vlade koja bi bila nezakonita, ali bi dobila podršku EU. Grupa maskiranih osoba napala je fizički lidera SDSM Zorana Zaeva i poslanika te stranke Damjana Mančevskog, kojima su u metežu razbijene glave. Povređen je i poslanik Alijanse za Albance, Zijadin Sela. Sve ovo ima predznak građanskog i međuetinčkog sukoba širih i ozbiljnih dimenzija na Balkanu
“Velika Albanija” i federalizacija Makedonije
Nakon balkanske kampanje albanskog premijera Edija Rame i “predsednika Kosova“ Hašima Tačija o mogućnosti etničkih integracija Albanaca na Balkanu kroz “Veliku Albaniju”, otvorena je opcija radikalnih sukoba u Makedoniji, ali i na Kosovu prema Srbima. Pitanje je da li Ivanov kao predsednik države može da uvede vanredno stanje i pozove vojsku i policiju da očuvaju ustavno stanje u državi. Snage poretka u Makedoniji su etnički podeljene i teško ih je okupiti na istom cilju očuvanja ustavnog poretka. Onda dolazi do podele u policiji i vojsci i aktiviranje pobune među građanima na međuetničkom odnosu. Moguća je i reakcija snaga NATO u sprečavanju građanskog i i etničkog sukoba kao i reagovanje SBUN pre svega na relaciji NATO-Rusija. Organizacija „Za zajedničku Makedoniju“, bliska VMRO-DPMNE, pozvala je pristalice iz svih delova Makedonije da dođu pred zgradu Sobranja, što je znak otpočinjanja koncepta građanskog rata.
Tomislav Kresovć
www.vidovdan.org
