Nedavno, 26. aprila, u Nišu je obeležena petogodišnjica od osnivanja Ruskog humanitarnog centra koja u srpskim medijima nije dobila naročiti publicet. Na svečanosti upriličenoj tim povodom Srbiju je predstavljao ministar Vulin, a Rusiju zamenik ministra za vanredne situacije Oleg Baženov. Budući da je Vulin čovek od nedvosmislenog poverenja novoizabranog srpskog predsednika Aleksandra Vučića, bila je to zgodna prilika da se Vođa podseti kako ruski zahtev iz 2014. godine, da osoblje tog centra dobije diplomatski status kakav ima tehničko osoblje u ambasadama i dalje stoji nerešen.
Zaista, teško je objasniti zašto ruski spasilac u Srbiji ne može dobiti status koji ima, recimo, šofer u nemačkoj ambasadi, tolike godine. Tim pre što svakako da u Srbiji nema časnog čoveka i patriote koji ne bi podržao takvu odluku svojih vlasti. Ona bi bila logična i sa aspekta proklamovane „neutralnosti“ budući da je Vučićeva skupštinska glasačka mašinerija, 2015. godine, pripadnicima NATO snaga izglasala mnogo veća prava od „diplomatskih“, potpuno zgazivši svoj suverenitet. Ali, avaj! To nije po volji Briselu, koji uporno podseća da takvom centru nema mesta na „evropskom putu“.
A, onda, odjednom, to pitanje umesto u državnu ušlo je u „medijsku proceduru“. Nenadano, oglasio se Dačić (koji tek što se vratio iz Brisela), poručivši nam, u izjavi za Politiku od 04.05.2017.(1), da će lično pokrenuti inicijativu kod (još uvek) premijera da se to pitanje razreši u najkraćem roku. Pri tome je dodao kako „svi dobro znaju da centar u Nišu nije ni vojna ni špijunska baza, niti je globalni mehanizam civilne zaštite više zemalja koji bi smetao sistemu EU“.(2)
Lepo. Sjajno. No, kad je Dačić u pitanju uvek treba biti obazriv. Zato ću ovde ukazati na jednu bitnu, jako bitnu, stvar.
Dačićev način obraćanja nije bio isključivo afirmativan, kako je uobičajeno u diplomatiji već je sadržao i opciju negativnog rešenja „da rešimo status centra ili da ga ugasimo“, odnosno „To pitanje mora da se reši, ovako ili onako. Ja imam posebnu odgovornost jer smo Sergej Šojgu i ja oformili taj centar“(3)
Ovo imitiranje Šekspirovskih dilema (biti ili ne biti) u dnevno-političkoj varijanti više liči na samoreklamerstvo, jeftino političko poentiranje ili „pobunu“ na srpskom brodu Baunti (recimo zato što mu izmiče premijerska fotelja kojoj se nada), nego na stvarnu želju za rešenjem. Recimo, Nenad Čanak, Vučićev satelit na predsedničkim izborima, ovako definisanje „problema“ jedva je dočekao i ispred svoje fantomske LSV zatražio „da se centar u Nišu zatvori“ i još pozvao vlasti da razjasne „pravu funkciju i ulogu ove misteriozne ustanove“(4). Naravno, može se Čanku da zaboravi Obrenovac i sve one požare gde je herojstvo ruskih spasilaca pokazano na delu, on ionako ne gleda dalje od osamostaljivanja Vojvodine, ali zar je Dačiću trebalo da mu daje šlagfort? A slutim, biće tu još polemike i polemičara toga tipa!
Zato, oprez sa Dačićem. Mogao je da svoju inicijativu pokrene i bez udaranja u medijske talambase. Ili, bar bez dilema!
Dragan Milašinović
www.fsksrb.ru
____________________________
(1) www.politika.rs/scc/clanak/379844/Resiti-status-ruskog-centra-u-Nisu-ili-ga-ugasit
(2) Isto
(3) Isto
(4) tvzonaplus.rs/da-resimo-sta-sa-rusima-u-nisu-ili-da-gasimo-centar/
Dačić i Ruski humanitarni centar? – Ma, Dačić se uvek zalagao za neutralnost ,ali se toga ranije nije setio. Bio je on premujer i u Tadićevoj vladi. Nije toga mogao da se seti, jer imao je preča posla sa Mišom „Bananom“:
„Šef diplomatije je podsetio da je bivši predsednik Boris Tadić sa tadašnjom državnom sekretarkom Kondolizom Rajs 2006. godine potpisao Sporazum o zaštiti statusa i pristupu korišćenja infrastrukture u Srbiji u kom se kaže da će status osoblja SAD (oružane snage i civilno osoblje Ministarstva odbrane) biti ekvivalentan statusu administrativnog i tehničkog osoblja ambasade SAD…“
https://facebookreporter.org/2012/02/20/%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BA%D1%83%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B8%D0%B7%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA/
Пријaтељ Бoриса Тадића, (пoтписника „СОФА“ СПОРАЗУМА) тадашњи премијep Републикe Српскe, Додик јe јoш тада био такође амepички вазал и Тадићeв истoмишљeник . Додик јe 2006.г. наредио министру унутрашњих пословa РС, Чађи Станиславу да антитерористичка јединица МУП-а РС насилно упаднe у дописништво РТ у Бањалуци и зaплени комплетну опрему, видео архив, рачунаре, дискове и документацију oве руске ТВ станице.
http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=3&idnovost=61414&U-Palestini-unisteno-dopisnistvo-RT,-kao-u-Banjaluci-2006
У Палестини уништено дописништво РТ, као у Бањалуци 2006
Објављено: 23.06.2014.год.
Напади на медије
„…Идентична ситуација се догодила у Бањалуци 2006. године када је антитерористичка јединица МУП-а РС насилно упала у дописништво РТ и однела комплетну опрему, видео архив, рачунаре, дискове и документацију. Одузета је и документација Српско-Руског братства „Мост“. Изговор за варварски упад је био „вођење разговора дописништва РТ путем интернета“. У то време, политички врх Републике Српске је био антируски, а налог за упад специјалне јединице у допсиништво РТ у Бањалуци је дао тадашњи министар МУП РС, Станислав Чађо. Исти министар је водио нелегалну истрагу против особа које су штампале и носиле портрете Владимира Путина у Бањалуци. Подршку том нелегалном чину су дали Жељко Копања, власник таблоида „Фокус“ , Драгомир Бабић, руководилац америчке НВО и власник јавне куће у Бањалуци. Директор дописништва РТ је тада одведен у притвор, али је пуштен после реакције Комитета за Безбедност Државне Думе РФ.
Данашња политички врх РС жели отварање канала РТ на руском језику у Бањалуци, али РТ то не жели да учини јер опрема која је одузета током упада 2006. године се води као „изгорела у пожару у Бањалучком суду“. РТ има сазнања, да је опрема и документација прослеђена западним менторима, где се и сада налази.
РТ је и поред таквих напада, ипак успела да постане најгледанија страна информативна телевизија у Републици Српској, као и на Балкану…“
Izgleda da je (možda već kasno) Dačić-„koferče“ ovom izjavom o niškom humanitarnom centru uvideo kuda ga vodi bezuslovna podrška Vučiću i SNS-u. Poređenjem I.D. sa onim što je BoTa tajno potpisao sa Kondolizom Rajs sa dilemom oko davanja istog imuniteta ruskim pripadnicima tog centra u Nišu prevrtljivi Dačić pokušava da vrati bar deo ruske podrške za svoje lične ciljeve i ostane u igri… Ali u koaliciji SPS – SNS shvataju da ga („koferčeta“) Vučić neće predložiti ni za budućeg premijera, ni ministra spoljnih poslova i da je Dačić sa svojom strankom postao najobičniji priperak Vučićevom SNS, baš kao i Palmina stranka. Tako, samo Vučić ostaje u igri, a njegovi koalicioni partneri su svedeni na trabunjanje jednog beznačajnog i „ispušenog“ Vuka Draškovića.
Što Dačić nije imao nikakav komentar kada je B. Tadić tajno potpisao taj izdajnički sporazum sa Kondolizom Rajs u Fašingtonu? Tada je „koferče“ bio premijer. On to kao nije znao, šta li?
Dačić samo papagajski ponavlja o Vokeru ono što je pre njega „precednik“ već uradio u videu portalu „Sputnik“. Obojica se prave da su otkrili „toplu vodu“. Naprosto, njih dvojica ne smeju da pomenu da iza Vokera stoji zvanicna US politika. A Skot, ambasador zna sa kojim miševima ima posla…Dačić time samo pokazuje strah da neće dobiti nikakvu važnu funkciju u novoj vladi Srbije i zato pokušava da glumi proruskog političara u Srbiji.