Advokatske komore u Srbiji su na različite načine tumačile pravila štrajka od pre godinu dana, pa su tako različito i sankcionisale advokate koji su odbili da prekinu sa radom. Odluke Upravnog suda pokazaće da li su u pravu kažnjeni advokati ili njihove komore.
Generalni štrajk srpskih advokata okončan je pre skoro godinu dana, a do decembra je kažnjeno najmanje 14 advokata koji se nisu povinovali uputstvima advokatskih komora. Nekima od njih je zabranjeno da se advokaturom bave i do tri godine.
Postupci protiv advokata, takozvanih štrajkbrejkera, razlikuju se od komore do komore, kao što su i pravila štrajka bila drugačija u različitim advokatskim komorama. Zbog toga princip sankcionisanja nije bio isti za sve advokate, a tek će odluke Upravnog suda potvrditi da li su do sada izrečene kazne valjane. Neki od advokata najavljuju i kontratužbe.
Prema podacima koje je Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) dobio u sedam od osam advokatskih komora u Srbiji, protiv advokata koji su se navodno pojavljivali na sudu ili tokom štrajka predavali tužbe, žalbe i druge sudske podneske, pokrenuto je 174 postupaka. Do decembra je okončan 101 postupak – 86 prijava je odbačeno, 14 advokata je kažnjeno, a jedan je oslobođen.
Najblaža kazna za advokate koji su se oglušili o odluku matične komore iznosi 90.000 dinara. Najstrože su kažnjeni advokati koji su izbrisani iz imenika advokata na tri godine, čime im je onemogućeno da se bave svojom profesijom.
Jedino komora iz Niša nije odgovorila na CINS-ov zahtev, ali su novinari CINS-a pronašli i primere iz njene nadležnosti. Dragan Dozet je jedan od advokata koji je štrajk tumačio kao pravo, a ne kao obavezu, te je radio i tokom štrajka. U aprilu je odlukom matične komore izbrisan iz imenika advokata na tri godine.
“Ja sam i javno rekao da ću da radim”, kaže Dozet koji trenutno ne radi iako su žalbe na odluku o njegovom kažnjavanju u toku.
“Pokrenuo sam i ja sa moje strane postupak za naknadu nematerijalne štete, zbog povrede časti i ugleda, a spremam i druge postupke protiv komore”, objašnjava ovaj advokat.
Mario Reljanović, vanredni profesor Pravnog fakulteta Univerziteta Union, kaže da je podržavao štrajk i da su njegovi ciljevi bili legitimni, ali objašnjava da Zakon o štrajku ne pokriva advokate pa oni “gledano sa radno-pravne tačke gledišta, nisu zaposleni koji mogu da štrajkuju.” Kako kaže, čak i ako se to zanemari, ostaje princip dobrovoljnosti učešća u štrajku:
“Strukovno udruženje postoji da bi branilo interese članova, ali ne može da ih tera na jedno takvo ponašanje. To je nešto što, čini mi se, prevazilazi nadležnosti tog strukovnog udruženja.”
Reljanović dodaje da je sankcija brisanja advokata iz komore preoštra te da pretpostavlja da bi odlučivanje o validnosti štrajka i kažnjavanja advokata posle Upravnog moglo doći i do Ustavnog suda.
U Vojvodini 38 optužnica
Štrajk advokata počeo je u septembru 2014. i usporio rad pravosudnog sistema Srbije tokom više od četiri meseca. Za to vreme advokati su tražili izmene Zakona o javnom beležništvu navodeći da je njime veliki deo njihovih ovlašćenja prebačen na javne beležnike. Ostali zahtevi su se odnosili na smanjenje poreza i smenu ministra pravde Nikole Selakovića. Dogovor advokata i Ministarstva postignut je 8. januara potpisivanjem sporazuma o izmenama spornih propisa.
CINS je prvi put u maju 2015. tražio advokatskim komorama podatke o broju disciplinskih postupaka koji su pokrenuti protiv onih koji su kršili štrajk, kao i informacije u kojoj su fazi postupci. U proteklih sedam meseci, zaključno sa 20. novembrom, sve komore osim niške dostavljale su CINS-u tražene podatke.
Ubedljivo najviše predmeta našlo se pred disciplinskim tužilaštvom advokatske komore Vojvodine, gde je 129 slučajeva pokrenuto zbog sumnje da je bilo kršenja obustave rada. Od ovog broja podignuto je 38 optužnica.
Jedan od advokata za kojeg je pred disciplinskim sudom ove komore utvrđeno da je radio uprkos protestu jeste Kristian Vencel iz Novog Sada, koji zbog toga dve godine neće moći da radi kao advokat.
Upravni sud u Beogradu
„Ja sam uglavnom radio po službenoj dužnosti, nisam radio ovaj moj privatan posao. Ja sam isto bio u štrajku, ali znate kako – kad vas pozove policija, tužilaštvo, onda (…) odbrane po službenoj dužnosti, po nekom mom pravnom shvatanju, jednostavno ne možete da ne odete. Jako mnogo krivičnih dela je izvršeno, čak neka ubistva, tako da, znate, nije to igra“, kaže Vencel.
Vencel je 21. oktobra 2014. godine suspendovan, a dva meseca kasnije i izbrisan iz imenika advokata. Radi poništavanja tih rešenja podneo je tužbe Upravnom sudu, a dok čeka odluku zaposlio se u jednoj srednjoj školi kao profesor ustava.
Upravni sud u Beogradu je instanca kojoj se kažnjeni advokat može obratiti ukoliko je Advokatska komora Srbije kao drugostepeni organ potvrdila presudu koju je donela matična komora advokata.
Podnesci (nisu) bili dozvoljeni
Tokom četiri meseca protesta advokatima je bilo zabranjeno da se pojavljuju na sudu, dok su se odluke o tome da li je dozvoljena predaja podnesaka (predlozi, zahtevi, tužbe, žalbe) razlikovale. Tako je odlukom Advokatske komore Srbije naložena potpuna obustava rada, prema kojoj advokati nisu mogli sudovima prilagati ni podneske (osim u izuzetnim slučajevima). Uprkos ovoj odluci, komora Beograda, a kasnije i komora u Kragujevcu, dozvolile su svojim članovima podnošenje podnesaka.
Jelica Vujanić, disciplinski tužilac advokatske komore Šabac, u 12 predmeta je odbacila disciplinske prijave protiv advokata, jer se, kako kaže, radilo o nenamernoj grešci kada je njih 12 dostavilo podneske sudovima, čime su načinili po jedan prestup tokom štrajka.
Ni Advokatska komora Vojvodine nije kaznila Uroša Milovanovića, advokata iz Subotice, koji je sastavio podnesak 18. septembra 2014. godine – dan nakon što je Advokatska komora Srbije zvanično otpočela obustavu rada. Podnesak je stigao u Viši sud u Subotici poštom četiri dana kasnije.
Milan Stupar, disciplinski tužilac Advokatske komore Vojvodine, navodi zašto je njegov zamenik odbacio disciplinsku prijavu protiv Milovanovića: “On (advokat) je valjda napisao i predao tužbu, ali je nije predao sudu. Predao je stranci, a stranka to iskoristila za vreme štrajka i predala sa njegovim pečatom sudu.”
Advokatska komora Srbije poništila je ovo rešenje i vratila predmet na ponovno odlučivanje.
Druge komore sankcionisale su advokate zbog rada tokom štrajka. Hasim Klimenta iz Tutina kažnjen je sa 180.000 dinara (240.000 sa troškovima). Kaže da ga je advokatska komora Čačka kaznila jer je prvi dan protesta izašao na ročište pred sudom:
„To je bio prvi dan štrajka, a mi uopšte nismo bili obavešteni. Da sam znao za postojanje štrajka ne bih postupao”.
Dodaje da je taj dan zastupao ženu koja se sporila sa mužem oko maloletnog deteta:
„Nama u kodeksu advokatske etike stoji isključivo da moramo postupati u tim predmetima gde je zaštita interesa maloletnih lica, bolesnih lica, starijih, iznemoglih i siromašnih.”
Kažnjeni advokati u Beogradu
Advokatska komora Beograda ušla je u štrajk 10. septembra, a Advokatska komora Srbije 17. septembra prošle godine. Organi komore Srbije su tokom obustave rada izdali više preporuka i uputstava svojim članovima kako da se ponašaju dok traje protest.
CINS je u decembru prošle godine pisao o advokatima koji su kršili uputstva advokatskih komora, njihovim razlozima za rad tokom protesta, kao i problematičnim postavljanjima za branioce po službenoj dužnosti.
U to vreme su već bila suspendovana četiri advokata koja su “brutalno i bezobrazno i medijski bili protiv odluka komore”, kako je izjavio Đorđe Simić, zamenik disciplinskog tužioca Advokatske komore Beograda.
Jedan od njih bio je advokat Svetozar Vujačić koji, kako kaže, iz solidarnosti prema kolegama tokom štrajka nije radio kao izabrani advokat, ali se jeste odazivao na pozive Višeg javnog tužilaštva, koje je smatrao obavezujućim. Vujačić, međutim, u tom trenutku nije ispunjavao bitan uslov da se nalazi na spisku branilaca koji mogu da budu postavljeni po službenoj dužnosti od strane pravosudnih organa.
Drugi advokat – Vuk Ranković – tada je izjavio za CINS da je za tri meseca štrajka radio u oko 120 pritvorskih predmeta, te da mu je radni dan nekada trajao i do 14 sati. U međuvremenu ga je beogradska komora kaznila brisanjem iz imenika advokata na tri godine. Na to rešenje se žalio Upravnom sudu, a u međuvremenu radi kao advokat.
“Imam posla i svakodnevno idem na suđenja. Što se mene tiče nema nikakvih posledica, možda će ih biti, možda neće, čeka se odluka Upravnog suda, mada verujte meni više uopšte nije ni važno”, kaže Ranković i dodaje da će se, ako Upravni sud donese odluku protiv njega, tri godine baviti nečim drugim, a ako odluka bude u njegovu korist – nastaviće da radi kao advokat.
cins.rs
