Kao veoma mlad imao sam prilike u Montrealu da upoznam zaista niskog čoveka koji se zove Marko Jovanović. Koliko se sećam oženjen Hrvaticom i sa njom ima šestoro dece. Imao je svoju farbarsku firmu i jednom me zamoli da mu pomognem nešto oko farbe nekog restorana. Tako smo se ustvari i upoznali. U njegovoj životnoj priči je da zna da je Srbin, da ga je iz Jasenovca spasila kao malog jedna ustaška porodica koja ga je usvojila i odgajala. On je sada katolik i veliki ustaša iako zna da su mu oni pobili svu familiju. Kako smo se obojica bavili filatelijom on je imao dosta starih Srpskih i Crnogorskih poštanskih maraka, a ja sam još u Parizu kupio poveći broj ustaških maraka koje su ustaše štampali u emigraciji pa smo se tako zamenili po onoj tante za tante.
Bio je vrlo fin i uljudan čovek, zatucan ustašlukom, pa tako, ustvari, da se ne bi možda bez veze svađali, nisam sa njime mnogo razgovarao kako su ga ustaše promenile, jer sam se sećao one da je poturica gori od Turčina, pa me onda i ne čudi ovaj dokumentarni film ovog našeg Srbina „Iveka“.
U Hamiltonu, Kanada, družio sam se jedno vreme sa Đurom koji je poreklom sa Banije. Imao je jedno 5 godina kada su ga ustaše uhvatili zajedno sa babom i doveli u Jasenovac. Gledao je kako Srpsku decu živu bacaju u užarenu peć pa pošto je njegova baba imala veliku, široku haljinu on se sakrio ispod babine haljine i tako preživeo spaljivanje u peći. Kada su ga ustaše pronašli predali su ga jednoj ustaškoj porodici u Zagreb gde je „usvojen“. Odmah posle rata deo njegove porodice koji su ostali u životu pronašli su ga u Zagrebu i doveli kući.
Kada se u Vašingtonu Jevreji otvarali muzej „Holokaust“ gde prikazuju stradanje Jevreja, pa tako i u Jasenovcu saznali su za Đuru (čija je jedna od ćerki poznati kriminalni advokat), Đura je trebao da svedoči pred kamerama svoje doživljaje iz rata. Nažalost, Đura iako sada već mator čovek, još uvek je uplašen, pa je isto odbio. Jedan drugi Srbin sa Kozare Boško Jugović imao je vrlo slično iskustvo i njegova svedočenja su danas u tom muzeju grada Vašingtona, USA.
I još da dodam, pored grada Hamiltona je Burlington gde postoji jedno omanje privatno jevrejsko groblje i usred njega je poveći spomenik svim Jevrejima koji su stradali po raznim logorima širom Evrope. Na samom početku stoji ime JASENOVAC! Koliko mi znamo tamo je stradalo oko 40 hiljada Jevreja i Cigana, a najmanje 600 hiljade Srba i evo Jevreji i ovde u Kanadi umeju da cene svoje žrtve ma kolike bile, a mi Srbi nemamo nijedan sličan ili još veći spomenik našim žrtvama u centru Beograda, a po tolikim logorima smo isto tako stradali.
Očigledno kao ovaj naš Đura se plašimo i predajemo zaboravu naše žrtve, a ovamo svi od reda se busamo u grudi da smo Srbi.
Velimir Balta
