Malograđanština

5
1086
Foto: printscreen

“Kum” jeste film o organizovanom kriminalu, ali pre svega o malograđanštini. – Frensis Ford Kopola

MALOGRAĐANI 

Malograđni su danas dominantan društveni sloj, a malograđanština životni stav svojstven ljudima posebnog mentalnog sklopa. Obeležja njihovog mentaliteta su: sebičnost, zavist, ljubomora, netrpeljivost, afektivnost…

Malograđni su umišljene veličine. Potiču od sitne buržoazije (zanatlija i trgovaca), ali su oduvek nastojali da se prikažu važnijim nego što (je)su. Njihova najuočljivija osobina je težnja da po svaku cenu ostvare društvenii uspeh.

Oni nastoje da se na bilo koji način domognu statusnih privilegija i da ih – koliko god mogu – uvećaju. U tome su bezobzirni. Po svaku cenu žele uspeh. Svaki malograđanin je u tom pogledu izuzetno snalažljiv i bestidan. Da bi to ostvarili, vešto se služe društvenim konvencijama. Upravo ih ta sposobnost, čini onim što jesu.

POJAVA MALOGRAĐANSKOG SLOJA  

U doba izdvajanja krupne od sitne buržoazije, a to je i vreme nastanka proletarijata, pojavio se, jačao i širio malograđanski sloj, koji je manirima oponašao aristokratiju, ali (kulturno) nije pripadao ni buržoaziji, ni proletarijatu.

Malograđane je prezirala ne samo aristokratija, nego i bogata građanska klasa. Jenako su ih prezirali i seljci i radnici. I jednima i drugima je bila odbojna i nastojali da je u perspektivi ukinu. U to vreme, malograđani još uvek nisu našli svoje mesto u društvu i plutali su u međuprostoru sve većih socijalnih previranja. Bez sopstvenog oslonca, jasno određenog mesta u društvu – od tada, pa sve do danas –  nepokolebljivo (i neizbežno) su prisutni u svim fazama „društvenog razvoja”.

Sa bujanjem kapitalizma, sve su brojniji i uticajniji.

MALOGRAĐANIN I MALOGRAĐANŠTINA

Malograđanin je buržuj, ne toliko zbog ambicije da se priključi krupnoj buržoaziji, koliko zbog osobenog načina ponašanja i statusnih simbola, kojima je nastojao da oponaša način života viših klasa.

Iako malograđani nisu pripadali vrhu socijalne piramide, bili su najambiciozniji i najpoletniji građanski sloj, koji je stare moralne vrednosti bez problema, iz pragmatičnih razloga, vrlo brzo preoblikovao u (praktične) moralističke floskule, koje su im služile kao zgodan izgovor za njihovo bezobzirno napredovanje u društvu, uspinjanje ka vrhu socijalne piramide.

Malograđanština je nastala kao posledica građanizacije, razaranjem (atomizacijom) tradicionalnog zajedništva, tako da je za malograđane karakteristična socijalna izolacija. Oni su poseban društveni sloj individualizovanih pojedinca, koji su mehanički povezani svojim ličnim interesima i koji su se vremenom toliko razmnožili da su obrazovali moderno masovno društvo.

Malograđani su individualisti, a ne ličnosti. Ličnost je prva žrtva moderne individualizacije. U skladu sa tim, glavna odlika malograđanskog način života su samoživost i dvoličnost, krajnja sebičnost i bezočno licemerje.

KLASNO OBELEŽJE MALOGRAĐANSKOG SLOJA

Malograđani su zaokupljeni isključivo sticanjem materijalnog bogatstva, tako da njihov interes za kulturne sadržaje uvek ima strogo formalni karakter.  Učešće u kulturnim događajima za njih je samo stvar društvenog prestiža (da ga pokažu, ili da ga na taj način steknu), ne stvarne potrebe. Zbog toga malograđane nazivaju „sterilnom klasom”, jer su to ljudi bez unutrašnjeg sadržaja, zbog čega se krajnje površno odnose prema kulturi.

Malograđane nazivaju i „ideološkom klasom”, s obzirom da su nosioci ideologije potrošnje (konzumerizma), a neki „prelaznom klasom”, između krupne  buržoazije i proletarijata, mada ovo “prelazno” treba shvatiti isključivo na nivou modela, zato što je malograđanski sloj vremenom usisao u sebe i buržoaziju i proletarijat. Sveo ih je, kao najmanji i sadržalac, na nivo sopstvenog doživljaja sveta i podredio svojoj skali vrednosti.

Sistem vrednosti stare buržoazije, seljaka i radnika, nestao je pod naletom malograđanskih merila, nametnutih savremenim potrošačkim stilom života, koji je bio posledica industrijalizacije izvedene posle Drugog svetskog rata.

ISTORIJSKI NASTANAK MALOGRAĐANSKOG SLOJA  

Istorijski, malograđanski sloj je nastao u srednjem veku, iz treće (buržoaske) klase  koja nije pripadala ni sveštenstvu, ni plemstvu. Vremenom ovaj sloj je postao zametak četvrte klase, koja se pozicionirala (u društvu) između seljaka i radnika s jedne, i kapitalista i zemljoposednika, s druge strane. Ovaj građanski sloj se uzdigao s industrijskom revolucijom, zahvaljujući ubrzanom privrednom razvoju, povećanju obima proizvodnje i potrošnje, da bi svoj vrhunac doživeo u savremenom društvu hiper potrošnje, koju je nametnula sadašnja privreda.

Malograđanština je utrla put koji je vodio od tradicionalnog načina života, do današnje forme uspešnog (građanskog) preživljavanja.

Da Vas podsetimo:  Primarijus doktor Miodrag Lazić - Savremenik i heroj

IMPERATIV MALOGRAĐANSKOG NAČINA ŽIVOTA

Savremeno društvo karakteriše hiperproizvodnja i (mnogo više) hiperpotrošnja, što podrazumeva najšire rasprostranjeni konzumerizam i hedinizam…

Ponašati se u duhu vremena je imperativ malograđanskog stila života. Biti progresivan, savremen, težiti modernizaciji. To je tako od kada malograđanština postoji. Malograđani su se u toj meri držali tog principa, da je na kraju malograđanština postala duh modernog vremena.

Biti u skladu sa duhom vremena znači biti savremen.

Jezgro malograđanskog sloja nastalo je iz redova srednjeg duštvenog staleža. Vremenom, malograđanima je uspelo da svojim načinom egzistencije, sistemom vrednosti i navikama, potisnu sve dotadašnje oblike svakodnevnog života.

Malograđanski životni stil podrazumevao je poslovni uspeh, materijalno, ali ne i duhovno bogatstvo. Prioritet je bio biti što imućniji, u spoljašnjim manifestacijama čak oponašati aristokratiju, a ne i iznutra biti kao ona (što je realno bilo i nemoguće). Malograđane je uvek odlikovala kulturna inferiornost u odnosu na aristokratiju (i stalešku i duhovnu), i sve što vezano za visoku kulturu svodilo se na prikupljanje vrednih umetničkih dela, pre svega kao dobro uloženog novca, ne samo u cilju uvećanja kapitala, nego zbog sticanja što višeg društvenog statusa.

MALOGRAĐANI U KLASNOJ STRATIFIKACIJI MODERNOG DRUŠTVA

Malograđani su deo građanske klase, koja zauzima posebno mesto u (klasnoj) stratifikaciji modernog društva.

Njene osnovne odlike su nestabilnost i nejednakost, tako da se ona neprekidno, uvek iznova obrazuje kao klasa. Pitom se progresivno širi, postaje sve brojnija (i bezobličnija).

Malograđanština i kapitalizam su neradvojivo povezani. Ona nastaje u kapitalizmu, a kapitalizam – sa svoje strane – dorinosi njenom jačanju i širenjem.

Malograđanski duh koji je uništio socijalizam (taj oblik građanskog društva), likvidirao je i svaki trag humanosti u kapitalizamu. On je zli duh kapital odnosa, koji postaje još opakiji, kako kapitalizam sve više “napredije”.

ŠTA MALOGRAĐANIN JESTE I KAKVO JE NjEGOVO PONAŠANjE

Malograđani se nikada ne suprotstavljaju društvu, nego mu se uvek prilagođavaju. Jedino su radikalni u svojoj servilnosti. Njihov doprinos u tome je epohalan.

U svakoj prilici do izražaja dolazi njihov (poslovični) oportunizam.

Opšte (službene) vrednosti, bez dileme, prisvajaju kao svoje lične (privatne).

Uvek se trude da budu podobni, a podobni su na račun ponosa i dostojanstva, sopstvenog identiteta. Pokorno ispunjavaju sve što društvo od njih zahteva.

Oni su osobe po meri tržišta.

Iako mu hronično nedostaje mašta, malograđanin nije obavezno neko ko je glup ili neobrazovan, međutim – isto tako – ni onaj koji je umno superioran i izuzetno kulturan.

U tom pogledu malograđanin je oličenje prosečnosti, osrednjosti, grubo rečeno – on je mediokritet.

Protivrečnost je takođe jedna od osnovnih odlika svakog malograđanina. Uvek je razapet između želje da bude poseban (da odskače, izdigne se iznad mase) i težnje da se od drugih ne razlikuje i živi „kao sav normalan svet”.

MALOGRAĐANŠTINA I STATUSNA POTROŠNjA 

Jedna od glavnih odobina malograđanina je statusna potrošnja, kojom sebi pribavlja društveni položaj, dok je socijalna distanca (gledati svoja posla) njegov način postojanja, zapravo ziheraška strategija samoživog (uspešnog i udobnog) preživljavanja.

Malograđanin teži hedonizmu, halapljiv je čak i onda kada se (naizgled) ponaša asketski. Za njega je asketizam samo prvi korak na putu koji vodi u hedonizam.

Malograđanin teži isključivo posedovanju stvari i njihovom trošenju. Svoju moć on dokazuje kroz potrošnju, kao konzument (potrošač). Njegov društveni prestiž zavisi od nivoa i obima lične potrošnje. On uvek teži da troši što više i što skuplju (brendiranu) robu (vrhunske robne marke). Na ovaj način odvaja se od siromašnih, onih koji su (finansijski) na socijalnom dnu i čije su potrošačke mogućosti ograničene.

Malograđani nedostatak kulture nastoje da prikriju spoljašnjošnjim izgledom (estetizacijom), praćenjem modnih trendova. U suštini, upravo to ukazuje na nedostatak duha i ukusa, kao i na višak konformizma (čistog formalizma).

Malograđani nastoje da spoljašnjim izgledom ostave dobar utisak, da budu lepi i mirišljavi, doterani i uglađeni. Tim zapravo prikrivaju svoje najizrazitije osobine – primitivizam, servilnost i oportunizam, licemerje i moralizam…

MALOGRAĐANIN – VUK U JAGNjEĆOJ KOŽI 

Spolja je malograđanin sentimentalno jagnje, u suštini je grabežljivi vuk.

Ispod prividno racionalnog i tolerantnog ponašanja, njihovi postupci su krajnje iracionalni i destruktivni.

Da Vas podsetimo:  Đoković na nišanu korona inkvizicije

Malograđani su u nastupu i postupcima veliki formalisti, skloni afektaciji i teatralnom ponašanju. Sakrivaju se iza bontona („nije teško biti fin”) i koriste ga da uspostave dobre poslovne veze i prijateljstva od kojih će imati (materijalnu) korist.

Prilagođavaju se (u) svakoj situaciji. Imaju stomak za sve, sve vare i sve mogu da progutaju. Moral im ne znači ništa, a moralizam koriste da to sakriju. Ne biraju sredstva, da ostvari svoje hedonističke ciljeve. Tome sve podređuju. Zato se lako odriču dostojanstva, ponosa, etike i koliko god je moguće – rada.

Rad visoko cene i od njega puno očekuju, ali ne svog, nego rada drugih. Malograđani su društveni paraziti, koji nastoje da žive na tuđ račun. Da poslovni uspeh ostvare eksploatišući druge.

Odsustvo radne etike je još jedan oblik njihovog moralističkog životnog stava.

Jedino što malograđanina interesuje je materijalna dobit. Njegov ideal je da investira minimalno, a ostvari maksimalnu zaradu. Da bi stekao što veće materijalno bogatstvo na osnovu tuđeg rada, sa što manje sopstvenog. U tome su mnog od njih veoma spretni.

108 Best Wolf in Sheeps Clothing-Matthew 7:15-20 images | Wolf ...

Malograđanina odlikuje  pasivan životni stav, odricanje od stvaralačkog napora i nedostatak unutrašnjeg preispitivanja.

Savest mu nije jača strana. Sebičan je i samoživ. Jedino ga privlači materijalno blagostanje. Sve podređuje tome i zato je u svom oprtunističkom stavu krajnje licemeran.

Trudi se da bude dobro obavešten o svemu što bi mu moglo biti od koristi, šta je u njegovom ličnom interesu.

Malograđanština se najbolje može definisati preko potrošnje. Potrošnja je neizbežan (kičerski) ritual; uživanje u masovnoj potrošnji, ego–trip.

U gomilavanju materijalnih stvari (sticanju kapitala i vlasti), malograđanin uzaludno pokušava da pronađe sreću. U tome neverovatno uporan i nikada ne posustaje.

MALOGRAĐANŠTINA; KULT INDIVIDUALIZMA, KARIJERE I MOĆI

Najsnažniji motiv svakog malograđanina je težnja ka moći, a krajnji cilj svih aktivnosti uživanje u (društvenoj) dominaciji i materijalnom blagostanju, socijalnim privilegijama i neograničenoj potrošnji.

U najvećem broju savremenih porodica neguje se malograđanski stil života. One su veoma kompaktne i zatvorene zajednice, okrenute sebi. Tako sprečavaju nepoželjne uticaje. Međutim, istovremeno se veoma brzo prilagođavaju novinama u društvu.

Glavni princip na kojem funkcioniše malograđanska porodica je isticanje materijalnih vrednosti. U njoj se, takođe, neguju kult individualizma i kult karijere.

Članovi porodice se među sobom pomažu, kako bi svaki njen član ostvario materijalni uspeh i stekao prestižni položaj u društvu, zadovoljili svoju želju za moći, potrebu za društvenom dominacijom. U tom cilju, malograđani nemaju obzira. Služe se svim sredstvima kako bi to ostvarili, jer jedino što žele je društveni uspeh (prestiž), isticanjem materijalnog bogatstva kojim raspolažu.

MALOGRAĐANSKO PORODIČNO VASPITANjE I OBRAZOVANjE

Roditelji veliku pažnju posvećuju vaspitanju dece i ulažu veliki sredstva za njhovo obrazovanje, da bi im obezbedili što povoljniji položaj u odnosu na drugu decu, kako bi u životu imali bolju startnu poziciju.

Istovremeno je glavni cilj roditelja da se deca tokom školovanja što više poistovete sa njima. Trude se da usvoje njihove (malograđanske) ambicije i neguju istovetna očekivanja. Roditelji žele da im deca budu isti kao i oni, ali uspešnija u materijalnom pogledu. To je uostalom jedino po čemu malograđani žele da se razlikuju od drugih.

Pritom uvek treba imati u vidu da je porodica izraz društva. Stanje u društvu, najpre se odražava u porodici. U malograđanskoj najviše, jer je naše savremeno, masovno (potrošačko) društvo – malograđansko.

Definisani model socijalizacije mladih strogo se primenjuje u svim oblastima života, od onih najvažnijih, do dokolice. Ništa se ne prepušta slučaju. Malograđanska porodica tome najviše doprinosi.

MALOGRAĐANSKI “STIL ŽIVOTA”

Živimo u kapitalizmu, i nije čudno što malograđane, kao najbrojniji društveni sloj i najprilagođenije prostojećem sistemu, odlikuje egoizam, uobraženost, težnja za superiornošću i dominacijom, agresivnost i bezobzirnost u postizanju životnih ciljeva.

U stalnoj težnji za uspehom, njihovo licemerje izbija u prvi plan. To je za malograđanštinu najkarakterističnije

Oni se izvanredno snalaze u situaciji poremećenih vrednosti (čijem poremećaju najviše i doprinose). U tome im je od najveće pomoći njihova duhovna sterilnost i bezdušnost.

To međutim ima i povratno dejstvo, jer je malograđanski stil života neljudski. Na emocionalnom planu on negativno utiče (i) na njih, pa su malograđani masovno anksiozni, depresivni, ometa ih anemija, apatija, pasivnost (depresija), rezignacija i cinizam… To je zbog toga što se malograđani nalaze u bezizlaznoj situaciji (jednolične sadašnjosti), dvostuko uskraćeni, između nepostojeće prošlosti i nikakve budućnosti …

Da Vas podsetimo:  Pobegla od kuće da bi polagala prijemni, sad dobija stipendiju za prestižni fakultet u Nemačkoj

Za malograđane je karakterističan resantiman, mržnja i zavist. Za Ničea, on je temelj moralne svesti modernog čoveka. Niče je tako moral poistovetio sa moralizmom.

Nisu u stanju da radosno žive, nego samo otmeno preživljavaju, jer im je jedini cilj da što srećnije (uspešnije) opstaju i što duže budu neometani u svom (hedonističkom) uživanju. Prema drugima, onima ispod sebe (u društvenoj hijerarhiji) odnose se potcenjivački, a onima iznad snishodljivo, ali i prema jednima i prema drugima – osvetoljubivo.

Potrebe malograđanstva su hedonističke. On je temelj njihovog (savremenog) resantimana. Resantiman je paradigma njihove masovne kulture. Takav odnos (veza) sa  masovnom kulturom omogućava malograđanima prividno prevaziđu sopstvenu unutrašnju nemoć i bezličnost.

IRONIJA I MORALIZAM – TEMELjI GRAĐANSKE IDEOLOGIJE I MALOGRAĐANSKOG  PONAŠANjA, TEŽNjE KA DOMINACIJI

Temelj građanske ideologije je ironija. Ona je glavna odlika malograđanskog ponašanja. Ironija je proizvod sterilnosti građanskog društva, jer su malograđani sputani svojim oportunističkim i destruktivnim karakterom.

Malograđani morališu. Pozivaju se na moral, a sami ga se ne pridržavaju.

Imaju u svemu dvostruke standard, što je prvi znak njihove nezajažljive težnje ka dominaciji (nadmoćnoj poziciji u društvu).

Ovakav stav podrazumeva licemerje, formalizam i radoznalost sa kojom nastoje da do najsitnijih detalja prodru u privatnost, tuđu intimu. Posledice takvog stava su pretvaranje, afektacija dobrog vaspitanja, koja sakriva strah, mržnju i zavist (ne mogu da oproste drugima i pomire se sa tim što uopšte prisutni u sferi njihovog interesovanja i što su na putu ostvarenja njihovih ambicija), koja se odmah i lako otkriva u sitnicama, u situaciji i najbezazlenijeg sukoba interesa.

Malograđanin sebi dozvoljava sve ono što drugima prigovara (obavezno je prisutan dvostruki standard). Kada su drugi u pitanju morališe, a istovremeno sebi sve dozvoljava i ne preza od toga da se ponaša krajnje nemoralno.

Njihov moralizam posledica je taštine, mržnje i odsustva savesti (ličnog nemorala), licemerja, i spremnosti na svaku vrstu obmane.

Malograđanstvo može da se dvostruko posmatra, kao obrazac ponašanja i kao sklop crta ličnosti nekog pojedinca kojeg pre svega karakteriše nedostatak istinske kulture, samoživost (krajnja sebičnost; otvoreni egoizam) i odsustvo morala (moralizam i licemerje), a sve to potiče iz preteranog straha …

“DUH MALOGRAĐANŠTINE” I NjEGOVE ODLIKE

Malaograđani su oportunisti koji svoje ponašanje prilagođavaju svakoj situaciji.

Otuđeni su i usamljeni (individualizovani i time izolovani od svih drugih)…

Nisu ljudi od duha, nego su do kraja praktični i jedini duh koji im se može pripisati je onaj potrošački. Svoju agresivnost (u težnji ka dominaciji) i hedonizam (uživanje u potrošnji i luksuzi) stav prikrivaju (providnom) racionalizacijom, koja ima težinu samo u krugu malograđana. Zato nije čudo što ljudi od duha na njih gledaju isti onako kao nekada patriciji na plebejce.

Ono što je nepromenljivo u opisu malograđana je težnja za materijalnim bogatstvom, društvenim prestižom, statusnim simbolima s jedne strane, a s druge, hronično zanemarivanje istinske kulture i sistema vrednosti utemeljenog na etici, što ih čini trajno nehumanim, neprijatnim i nepoželjnim članovima društva.

PERSPEKTIVA SAVREMENOG (MALO)GRAĐANSKOG DRUŠTVA

O tome sam pisao u svojim prethodnim tekstovima, pa ću se na kraju ponovo pozvati na Hercena.

Kao socijalni pesimista, Hercen je zaključio da se istorija ne kreće u pravcu ostvarenja najvišeg dobra. Građanizaciju je doživeo kao proces sistematskog razaranja ličnosti, kojoj je on pridavao najveći značaj. Na zapadu nije video snage koje bi mogle da se suprostave bujanju malograđanštine. Već tada mu je bilo jasno  da su i radnici postali malograđanini, i da takav proletarijat nikoga ne može da spase. Zato je pesimistički zaključio da će malograđanština pobediti; da je njen trijumf neizbežan.

U članku “Krajevi i počeci” (objavljenom 1864. ), proročki je, napisao:

„Malograđanština će pobediti i mora da pobedi. Da prijatelju dragi, krajnje je vreme da se mirno i spokojno shvati da je malograđanština konačni oblik zapadne civilizacije”.

Jedino što se tome može dodati da će nesumnjivo malograđanština najviše doprineti propasti zapadne civilizacije.

Nenad Ćurković
Izvor: milanmilenkovic.com

5 KOMENTARA

  1. Mislim da autor ovog teksta nema fundimentalno shvatanje malograđanštine. Toliko netačnih tvrdnji od kojih su neke kontradiktorne prethodnim a istina je suprotna. Malograđanština u osnovnom značaju nema veze sa bilo kakvim novcem i ekonomijom a ovde je to primarni fokus čisto da bi se propagirao socijalizam koji u glavnom propagiraju malograđani. Pročitati šta su na temu malograđanštine imali da kažu Ivo Andrić i Nabokov vredi pročitati. A i Niče kad je govorio o moralu stada (jedan od osnovnih karakteristika malograđanštine čije primese pokazuje autor članka) Ovaj članak je glup, smešan, i malograđanski.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime