Malta je lepa zemlja, vredi je posetiti,a da li vredi otići i raditi?

0
649
Foto: pixabay.com

Pošto na internetu često pretražujem destinacije za putovanja, Veliki Brat mi povremeno šalje ponude o jeftinim letovima, popustima u hotelima i slično. Tako je stigla i ponuda za putovanje na Maltu – povratna karta iz Beograda za oko 6.000 dinara, nešto više od 50 evra! „Toliko bi me koštalo do Niša i nazad, zašto da ne“ pomislila sam i kupila kartu za decembar. Rezervisala sam i hotel preko Booking-a, takođe na popustu, i ostalo je samo da čekamo polazak.

Putovanje je sve u svemu, bilo vrlo uspešno, vreme je bilo prelepo, na Malti se ima šta videti (mada nikad ne bi letovala tamo zbog gužvi i malog broja plaža za kupanje) ali ovo nije turistički putopis, već priča o nečemu sasvim drugom.

Već pri dolasku u hotel, na recepciji nas je dočekao Dušan iz Leskovca i prekinuo naše mucanje na engleskom rečenicom „možemo i na srpskom“. Nikad mi neće biti jasno kako nas svuda u svetu tako lako „provale“ da smo iz Srbije. Eventualno nas pomešaju sa Rumunima ili Bugarima i to je to. Možete da glumite Engleza koliko hoćete ali na čelu vam piše da ste sa Balkana. U sobi je pisalo da je naša sobarica Milica, jedino nije pisalo iz kog je mesta u Srbiji. Ujutru smo otišli na doručak. Dočekala nas je neka gospođa i upitala odakle smo. Kad smo joj rekli, bacila je pogled po sali za ručavanje i uzviknula „Milane!“ pozivajući dotičnog da dođe. Milan nas je odveo do stola i na naše usputno pitanje se raspričao kako je tu već pet godina, kako je nekad bilo bolje, moglo je više da se zaradi i da ti nešto ostane, a sada radiš za stan i hranu i nadaš se da će nešto da se desi, nešto što će ti okrenuti život na bolje ali nije znao šta bi to moglo da bude. Radi dva posla, deli stan sa još dva cimera jer drugačije nije ni moguće, kirije su visoke, teško da nešto pristojno može da se nađe za ispod 800 evra, a tolika je i prosečna plata prosečnog imigranta. Ako misliš nešto da uštediš moraš da radiš ili prekovremeno ili da nađeš još jedan posao.

Ubrzo smo se navikli da na ulici i u autobusima gradskog saobraćaja čujemo srpski jezik, a i mi sami lako smo počeli da raspoznajemo ko su „naši“. Kažu da ih na Malti, koja je veličine otprilike 40x20km, ima oko 50.000. Nije ni čudo da se Srbi sreću na svakom koraku.

Tokom povratka, u avionu smo sedeli sa Marijom koja je iz Novog Sada, radi u fabrici auto delova, zarađuje 800 evra, sa prekovremenim radom može da „nagura“ do 1.200 evra. Maltežani su bolje plaćeni od stranaca. Kaže da joj je dobro,  u Srbiji nije mogla da se zaposli, a eto na Malti ima posao, osamostalila se i nada se da će biti još bolje.

Recepcionarku iz Niša koja je zamenila Dušana, u šali smo upitali da li da pozdravimo nekog u Srbiji, odgovorila je ironično „Pozdravite mi Vučića, zahvaljujući njemu smo ovde.“

Juče je u novinama osvanula vest da jedan broj dece porodica iz Srbije, nemaju pravo da više borave u Malti. Razlog je što roditelji ne zarađuju dovoljno, pa tako ne ispunjavaju zakonski uslov za dobijanje boravišne dozvole. Pri tome, ima slučajeva da oba roditelja rade ali ipak ne uspevaju da stignu do cifre od 19.000 evra godišnje, plus 3.800 evra za svako dete. Ova suma ne uključuje bonuse ili prekovremeni rad.

Jedno pitanje se nameće samo po sebi: kakva je to država u kojoj oba zaposlena roditelja, na legalnim poslovima, ne mogu da zarade zakonom propisan minimum za opstanak porodice?

Malta je lepa zemlja, vredi je posetiti. Da li vredi otići i raditi? Na to pitanje nije lako dati odgovor. Meni lično to liči na najstrašnije eksploatisanje, ali ako čovek nema izbora…

Goca Savković

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime