Marko koji je trčao za Teodorin život ima najlepšu moguću vest za Srbiju!

0
451

Marko Nikolić, hrabri momak iz Vranja koji se pre par meseci upustio u jednu rizičnu avanturu, nogama je prešao 1000 kilometara da bi spasio jedan život, javio nam se sa lepim vestima. Mala Teodora je uspešno operisana i sakupljen je i preostali iznos za njeno lečenje.

– Bilo je teško izdržati pritisak zlih ljudi koji su se molili da ne uspemo do kraja. Sa jedne strane imali smo veliku podršku, a sa druge strane neki su pokušali da nas zaustave. Umesto da su se svi uključili, u očima nekih ljudi sam ja bio focus, a ne dete. To je bila greška. Da su se svi uključili sve bi se rešilo mnogo brže, kaže ovaj hrabi momak za Espreso.

Kako nam je objasnio pogodilo ga je to što su neki ljudi govorili kako je u pitanju prevara iako je ceo poduhvat pratila televizijska ekipa koja se uključivala uživo na određenim televiziskim kanalima.

– Ne zanimaju me tuđa mišljenja jer su nebitna, bitno je da onaj gore vidi sve. Srećan sam što smo na kraju svi ostali živi i zdravi. Svi ti koji su govorili da je nemoguće neka prvo ustanu iz kreveta i neka pretrče do prodavnice pa onda neka pričaju. Na Balkanu je sve nemoguće ljudima, sve im je čudno, sve im smeta, a nikada prstom mrdnuli da nešto dobro urade od svog života Srce mi je puno jer nam je Teodorin otac javio da smo uspeli. Teodora je uspešno operisana i čeka je dug oporavak… Sakupili smo oko 90.000evra možda i više, objašnjava Marko.

On je želeo da svim ljudima prense važnu poruku.

Da Vas podsetimo:  Herojska borba samohrane majke iz Bijeljine

– Život je jedna velika krvava borba. Samo pravi borci idu do kraja. Ne mogu svi da nas vole, u životu mora da postoji balans. Ako izdržiš pritisak uspećeš. Gledaj samo sebe i svoj put i ne obraćaj pažnju ko šta priča i ko šta misli o tebi. Mišljenje drugih nije bitno. Bitno je ono što ti radiš. I kao što je Marcus Aurelius rekao – Šta uradimo u životu odjekuje u večnosti, poručuje Marko.

Transplatacija koštane srži je obavljena u Bolonji 28 .12 .2018.

Podsećamo, ovaj momak je od samog starta znao da će uspeti jer ne pamti situaciju u kojoj je „digao ruke“. Spreman je da umre ako treba, ali sa saznanjem da je dao sve od sebe.

Bio je predodređen da uspe, a to je i uradio jer druga opcija za njega ne postoji. Kaže da ovo što radi nema veze sa publicitetom i da bi to bilo totalno „mašenje poente„.

– Ne postoji ovde nikakav publicitet, kamo sreće da su svi poznati i da svako od njih spasi samo po jedno dete. Svako ima pravo da misli šta hoće. Meni je samo bitno da sam čist pred bogom i pred dragim ljudima, objašnjavao je Nikolić.

Od kada zna za sebe, trenira, a što se tiče konkretnog podviga, objašnjava da se za njega spremao prvo u glavi, oko godinu dana, a zatim je usledila fizička priprema koja je trajala nešto kraće, 6 meseci.

Kada se posle 20 dana konačno popeo na Akropolj, željenu destinaciju, skočio je u stilu Rokija i uzviknuo, „USPELI SMO“.

Iako su mu roditelji bili zabrinuti, znali su da će uspeti i da neće odustati. Sada, ponosni su na svog sina.

Da Vas podsetimo:  Šabac je trenutno najbolje mesto za život u Srbiji

Podsećamo, na oko 130 kilometara od Atine, neophodna suma za bolesnu devojčicu je premašena za 10.000 evra jer je prikupljeno oko 60.000 evra, ali je Marko nastavio da trči za mladog sportskog novinara iz Niša Aleksandra Nikolića kome je potreban novac za lečenje leukemije.

Izvor: espreso.rs

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime