Masoni i Makedonija

Ovih dana sam saznao da je u Skoplju ponovo buknuo skandal. Opozicioni SDSM je skoro skupio dovoljan broj glasova da bi obrazovao parlamentarnu većinu. Nedostajalo je veoma malo i albanske partije bi mu stigle u pomoć da skupi koliko je potrebno. Čini se da je preostalo samo da se proslavi, no, saveznici su predložili socijal-demokratama da iznesu takav politički program, da predsednik Makedonije Georgi Ivanov nije bio sav svoj. On je odbio dati mandat lideru nove koalicije za formiranje nove vlade uz obrazloženje: „Dok sam ja predsednik Republike Makedonije, ja ne dam mandat ni čoveku, ni partiji, koji se u svojoj platformi ili programu zalažu za kršenje suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nezavisnosti zemlje. Jer smatram da su to fundamentalne vrednosti kojima niko ne sme da trguje. I ja ne nameravam da od toga odstupim“.

O čemu se zaista radi? Stvar je u tome što su albanske partije DUI, BESA i „Alijansa Albanaca“ zatražile da se u Ustav unese veoma ozbiljna izmena. Na primer, da se uvede potpuna ravnopravnost jezika, da se uvede u upotrebu albanski jezik na svim nivoima vlasti i da se garantuje njegova primena kao temeljnog i ustavnog prava. Pored toga, oni traže sveopštu raspravu povodom nacionalne zastave, himne i grba Makedonije, sa ciljem da se u nacionalnim simbolima istakne višenacionalnost i nacionalna ravnopravnost društva. No, najvažnije je – parlament treba da prihvati rezoluciju o genocidu nad Albancima u periodu 1912-1956. godine.

Ovde su se kod mene pojavile sumnje. Ako su se, na primer, izneti postulati albanskog separatizma tačno uklopili u algoritam Džina Šarpa o sprovođenju „obojenih revolucija“, otkud onda ovde fantazija o genocidu?

Zar nije dovoljno bajki o „istorijskoj albanskoj teritoriji“, neviđenom doprinosu Šiptara balkanskoj kulturi i ostalih gluposti? Ovde takođe može biti neprijatnosti i odvajanja juga Makedonije od ostatka nacionalne teritorije. Kao primer može poslužiti Kosovo.

I tu se odjednom pojavljuje genocid, i to ne neki običan, nego genocid koji je trajao maltene pola veka. Ispostavlja se celih pola veka. Srpsko kraljevstvo, potom Kraljevina Jugoslavija i na kraju SFRJ, su planski zatirali Albance sa lica zemlje. I vidimo, samo zahvaljujući neverovatnim naporima profesora-masona sa Tetovskog univerziteta, oni su kao odgovor na genocid rasplodili svoju brojnost za 5 miliona ljudi ili čak i više.

U principu, ukoliko verujete albanskim političarima, onda genocid nad Albancima možete porediti sa genocidom Indijanaca u Americi. Tamo su nosioci bele civilizacije dobili svoje, iskorenivši crvenokošce Aboridžine tokom dva veka. Oko 10 miliona Indijanaca je nestalo sa lica zemlje kao unikalni etnos, i poslednjih godina opstaje u rezervatima.

Svi ostali slučajevi genocida su relativno kratkoročni. Na primer, turski masoni mladoturci su uništili 1,5 miliona Jermena bukvalno za dve godine.

Nemački nacisti su uništili 6 miliona Jevreja za pet godina. međutim, ideja holokausta takođe se zarodila u masonskoj loži nacista „Društvo Tule“

Hrvatske ustaše su pobile oko 800 hiljada Srba takođe tokom pet godina. Ni ovde nije moglo proći bez masona, no, u ovom slučaju te veze nestaju u tamnim ćoškovima Vatikana.

Albanski separatisti na Kosmetu u to strašno vreme su se starali da ne zaostanu od starijih drugova. Evo kako izveštaj kancelarije Svetog Sinoda SPC opisuje taj proces 1945. godine: „Kada su se srpski vojnici vraćali kući iz razbijene jugoslovenske armije, njih su sretali Albanci koje niko nije razoružavao i koji su bili još bolje naoružani iz opljačkanih armijskih arsenala… Srpske vojnike su pljačkali i ubijali po drumu iz zaseda, a ako su se oni uspevali dočepati svojih sela, onda su tamo najčešće nalazili puste kuće, spaljene i razrušene. Sve se to ostvarivalo po planu i sa neverovatnom brzinom. Na pljačku i progon Srba podiglo se celokupno albansko stanovništvo uz pomoć mnogobrojnih razbojnika koji su ranije zbog krivičnih dela bežali u Albaniju, a sad su nagrnuli nazad…“

Izgleda da treba još jednom da se vratimo ka ocu „obojenih revolucija“, američkom specijalisti u oblasti humanog puštanja krvi, DŽinu Šarpu.

Evo jedne od njegovih teza – „pre nego što usmerite rulju na juriš zgrade vlade, dajte im objedinjujuću ideju kolektivnog stradanja“.

Pa naravno, gospodo! Ako se rulja ne oseća uvređenom, nikakvog vraga ona raditi neće. Kako se toga nismo setili! Eto zbog čega je potrebna glupost o genocidu Albanaca!

I do đavola sa njima, sa separatistima.

Rekao je Georgi Ivanov da neće dozvoliti te igre i tačka.

Ali nije sve tako lako. Odmah posle toga i počelo je najvažnije. Lete avioni i šetaju brodovi, na vrata makedonskog predsednika kucaju ujke i tete u skupim sakoima. Nagovaraju, objašnjavaju, prete.

Veoma podseća na obradu Slobodana Miloševića pred početak bombardovanja Jugoslavije.

Ambasador SAD u Makedoniji DŽes Bejli, veoma se rasrdio i izrazio razočaranost Vašingtona ponašanjem makedonskog predsednika i pozvao je Ivanova da revidira odluku.

Na kraju krajeva, koliko je moguće biti samovoljan!

Odmah je Skoplje posetila i Federika Mogerini, Visoki predstavnik EU za inostrane poslove i politiku bezbednosti. Ta veoma cenjena dama prosto je ukazala Ivanovu na njegovu mušku impotentnost. Tako je i rekla, ti ništa ne možeš, Georgi. Kako ja mogu uveravati EU i NATO da kod vas ima demokratije? Nema kod vas nikakve demokratije, jer parlamentarna većina ne može da formira vladu. Sramota Georgi! „To je u protivurečnosti sa demokratskim duhom i ne odgovara ni jednom principu evroatlanskih vrednosti. S tim u vezi ja molim predsednika da revidira svoju odluku u interesu građana zemlje“ – dodala je ona.

Nemojte misliti da je pritisak dostigao najvišu tačku. To je tek početak. Odustajanje G. Ivanova od „evroatlanskih vrednosti“ skupo će ga koštati. Zato što mi se čini da se ono što su nekada zamislili masoni u Tetovu, veoma dopada masonima u Briselu i Vašingtonu. Isto kao što je „Nezavisno Kosovo“ u potpunosti stvoreno radi zadovoljavanja evroatlanskih potreba, tako će i Velika Albanija služiti širenju i jačanju njihovih pozicija na Balkanu. Znači, igra vredi sveća.

A da se ne bi imalo iluzija po pitanju upornosti i doslednosti anglosaksonaca, setimo se da je mister Preskot Buš (predak američkih predsednika), adept masonske lože „Lobanja i kost“ iskopao (ukrao) na indijanskom groblju lobanju DŽeronima, vođe severno-američkog plemena Apača, i načinio je svojim prilogom u riznici masonskog društva, prilikom svoje inicijacije.

Eto kakva je tajna tačka u kolonizaciji Amerike bila postavljena u to legendarno doba.

Kako se to uklapa sa projekcijama slične analogije na Balkanu u celini i pogotovo u Makedoniji.

Predsednik Makedonije za sada ostaje gluv na pritiske sa Zapada. Vidimo, on shvata čime se stvar može okončati pa je izjavio: „Programska platforma opozicije pripremljena je od strane „stranih igrača“. Mi nemamo rezervnu zemlju. Republika Makedonija je jedina zemlja koju mi imamo. N niko među nama nema pravo da je ruši, jer se za nju borilo i umiralo nekoliko pokolenja. Oni su nam ostavili tu zemlju da bi je mi ostavili još nerođenim, našoj deci i potomcima“. Neka mu Bog pomogne da uspe!

Dmitrij Sedov,

www.fsksrb.ru