Ove sedmice su počela iskopavanja na jugu Srbije, koja bi konačno mogla da rasvetle sudbinu ubijenih u sukobima 1998/99. godine. Pre svega je reč o kosovskim Albancima, ali traga se i za Srbima, piše dnevnik Prese.
Veruje se da se u Rudnici, na jugu Srbije, nalazi najmanje jedna masovna grobnica, piše austrijski Prese. Očevici tvrde da su u tom kraju sahranjene žrtve rata na Kosovu. Istražitelji dugo nisu znali gde da traže jer pripadnici tadašnjih srpski snaga bezbednosti o tome ne žele da govore. Godine 2010. pronađena je grobnica sa 250 leševa. Ali to nije sve. Prošlog decembra otkriveno je još šest tela kod zgrade preduzeća „Kosmet-Put“. Neizvesno je da li će kod Rudnice biti pronađeno još posmrtnih ostataka kosovskih Albanaca, ali pojedini srpski mediji špekulišu o leševima dodatnih 400 žrtava. Istovremeno, od rata na Kosovu prošlo je 15 godina i šest od odvajanja bivše srpske pokrajine, a o sudbini 1.700 ljudi i dalje se ništa ne zna. Pretpostavlja se da je među žrtvama najviše Albanaca. Doduše, austrijski list podseća i na nerasvetljenu sudbinu stotina Srba koji su verovatno ubijeni „u odmazdi OVK“.
Nadležni ne žele da komentarišu navode medija, pa tako ni Veljko Odalović, šef nacionalne Komisije za nestala lica na prostorima bivše Jugoslavije. Jer još uvek je nejasno koliki prostor obuhvata grobnica o kojoj se govori, a nepoznato je i koliko je leševa na tom mestu zaista pokopano. U utorak 15. aprila nastavljena je potraga za telima. Zgrada pomenute firme, koja je inače podignuta po završetku NATO bombardovanja (1999), srušena je, a danas počinje i iskopavanje u gornjim slojevima zemljišta.
Austrijski Prese najavljuje i rezultat istrage komisije koja okuplja 40 zvaničnika i stručnjaka, na čelu sa američkim diplomatom Klintom Vilijamsonom. Do kraja godine se očekuje objavljivanje izveštaja o zločinima pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova. Istragu je još 2010. godine inicirao Švajcarac Dik Marti, specijalni izaslanik Saveta Evrope.
Marti je svojevremeno izneo tvrdnje da je OVK odgovorna za otmicu Srba sa Kosova, njihovu likvidaciju i vađenje organa u najmanje dva objekta (jedan se navodno nalazi odmah po prelasku granice sa Albanijom, u Žutoj kući, drugi u zgradi, u blizini aerodroma u Tirani). Do sada nisu pronađeni dokazi za ove optužbe, navodi list, i dodaje kako se velike nade polažu u istragu diplomate Vilijamsona. Kosovski mediji špekulišu da će u njegovom izveštaju osvanuti 120 imena članova OVK, koji su odgovorni za otmicu 320 Srba. U Prištini vlada posebno interesovanje za spisak umešanih, posebno zbog činjenice da je Marti u vezu sa trgovinom organa doveo aktuelnog premijera Kosova Hašima Tačija.
Metode iz srednjeg veka
Berlinski Tagescajtung analizira prilike u Turskoj, ali iz jednog drugog ugla. Organizacije za zaštitu ljudskih prava su ogorčene jer je vlada u Ankari najavila „specijalne zatvore za homoseksualce“, tvrdeći da time želi da zaštiti ovu seksualnu manjinu. Mnogi su zbog ovakvih najava besni. „To su srednjovekovne metode. Sam čin razdvajanje je isto što i kažnjavanje“, rekao je portparol Udruženja homoseksualaca Murat Kojlu.
Turski zatvori su opasni za homoseksualce
Turski ministar pravde Bekir Bozdag je potvrdio namere vlade, rekavši da postoje planovi o odvojenim zatvorima za kršioce zakona homoseksualne orijentacije. Bozdag nije propustio priliku da istakne kako je njegovo ministarstvo takvu odluku donelo zbog želje da se homoseksualcima u zatvoru pruži bolja zaštita. Do sada su iz bezbednosnih razloga nadležni pribegavali zatvaranju gejeva u samice što je navodno jedini način da njihov boravak u zatvoru bude siguran. Javnost je podeljena, a zaštitnici ljudskih prava negoduju, tvrdeći da se time uvećava diskriminacija homoseksualaca u zemlji, do te mere da bi se moglo govoriti „proterivanju gejeva“.
Prema tvrdnjama turskog Ministarstva pravde, u zatvorima u Ankari trenutno boravi 79 lezbejki, gejeva, biseksualaca i transeskualaca. Njihov broj je verovatno i veći, ako se uzme u obzir da mnogi kriju svoju seksualnu orijentaciju. Za razliku od drugih muslimanskih zemalja, istopolni odnosi u Turskoj nisu zabranjeni, podvlači Tagescajtung. Istovremeno, u toj zemlji ne postoji nikakva pravna zaštita građana koji se izjašnjavaju kao homoseksualaci.
Pripremio: Jakov Leon
Dojče vele
