Prema istraživanju Insajdera, ni dve godine nakon donošenja paketa medijskih zakona ne postoje mehanizmi provere da li projekti podržani putem konkursa zadovoljavaju kriterijum javnog interesa. U međuvremenu je tema medijske reforme aktuelizovana sukobom Ministarstva za kulturu i pojedinih novinarskih udruženja, koji bi lako bio razrešen da su uspostavljeni takvi mehanizmi.
Ministarstvo je objavilo rezultate konkursa iz oblasti javnog informisanja na kom su za 176 projekta raspoređena sredstva u ukupnom iznosu od 151,4 miliona dinara. Konačnu reč o raspodeli novca imao je resorni ministar, koji je prvi put odlučio da izmeni odluku komisije koju je sam odabrao.
Finansiranje medija politička tema
Još početkom meseca ministar Tasovac je od Komisije za elektronske medije zatražio da pojasne kriterijume kojima su se vodili prilikom odlučivanja. Optužio je predsednika Nezavisnog društva novinara Vojvodine Dinka Gruhonjića, koji je predsedavao Komisiji, da je svom udruženju dodelio milion dinara, dok je NDNV optužio ministra da dovođenjem u pitanje objektivnosti Komisije zapravo prinosi „darove Vučiću” kako bi opstao u Vladi.
Tako je još jedan konkurs za sufinasiranje medijskih projekata postao politička tema u kojoj je pitanje zadovoljenja javnog interesa putem tih projekata palo u drugi plan.
Odlukom ministra Tasovca izmenjeno je devet predloga za finansiranje medijskih projekata. Nekima je umanjen, nekima povećan predloženi iznos, a odbačeni su predlozi da novac dobije Medija centar za projekat „Zloupotreba političkog uticaja: političke stranke kao najveći poslodavci u Srbiji“, projekat NUNS-a Novinari pod pritiskom, pretnja demokratskom procesu“ i projekat Nezavisnog društva novinara Vojvodine „Novinari protiv diskriminacije“.
Komisija na čijem je čelu bio Dinko Gruhonjić, predsednik Nezavisnog društva novinara Vojvodine, a koju je činio i predstavnik NUNS-a Mihajlo Kovač, prvobitno je za ove projekte opredilila ukupno 4,6 miliona dinara.
U obrazloženju odluke da ne usvoji predlog Komisije, Ministrstvo navodi da projekti NUNS-a i Medija centra „ne ispunjavaju uslove konkursa“, a da je projektu NDNV pristupljeno površno i da zbog toga „gubi kvalitet i smislenost, koja bi ga preporučila za podršku“.
Predstavnici nekoliko novinarskih udruženja optužili su Tasovca da je osporavanjem odluka Komisije urušio medijsku reformu čiji je osnovni postulat izlazak države iz medija, kao i da je legalizovao dodeljivanje novca medijima po sopstvenom nahođenju.
S druge strane, u svom poslednjem saopštenju ministar tvrdi da su konkursi za medije sprovedeni besprekorno, iako su „ogolili licemernost larmadžija na medijskoj sceni“, ali i onemogućili sistem nagrađivanja po sistemu „ja tebi serdare, ti meni vojvodo“.
Iako je samo nekoliko dana ranije u intervjuu Blicu rekao da su komisije koje većinski čine eksperti novinarskih udruženja i medijskih asocijacija „garant objektivnosti i neupliva politike“, u svom najnovijem obraćanju javnosti Tasovac neka novinarska udruženja naziva političko-finansijskim interesnim grupama ocenjujući da uako medijska udruženja i mediji sami ne preuzmu svoj deo odgovornosti „buka i dreka će nadjačati javni interes“.
Slika medijske reforme na lokalu
Ovo nije prvi slučaj da su odbačene odluke stručnih komisija o dodeljivanju sredstava medijima. Primera radi, u Novoj Varoši i Velikoj Plani predstavnici opština su takođe odbili predlog komisija, nakon čega su samostalno doneli odluku kojim medijima će koliko novca dati. Na tu praksu upozoravaju i novinarska udruženja u poslednjem sukobu s ministrom.
„Na lokalnom nivou je i inače bilo ogromnih problema sa sprovođenjem konkursnog sufinansiranja i u prošloj i u ovoj godini. Ovom odlukom tehnički ministar je poslao poruku nižim nivoima vlasti da su medijski zakoni i stručne komisije samo ukras za međunarodnu zajednicu i šarena laža za domaću javnost i da se ne treba pridržavati njihovih odluka, što će, sigurni smo, biti dočekano s velikim odobravanjem lokalnih vlasti“, navodi se u saopštenju NUNS-a, ANEM-a, NDNV i Lokal presa.
Prema istraživanju Insajdera, još niko od predstavnika lokalnih vlasti nije sankcionisan za kršenje Zakona, zbog neraspisivanja konkursa ili raspisvanja konkursa po meri određenih medija, zbog odabira članova komisija po nejasnim ili nezakonitim kriterijumima.
Zbog svega ovoga, i bez aktuelnog sukoba novinarskih udruženja i ministra oko sredstava iz republičkog budžeta, postavilja se pitanje efikasnosti medijske reforme i ostvarenja njenog osnovnog cilja – izlaska države iz medija kako bi se obezbedili konkurencija i izveštavanje u interesu javnosti, a ne u interesu vlasti.
Insajder
