Medijske kuće koje nisu prošle konkurs tuže Grad Beograd

0
15

Medijske kuće koje nisu prošle konkurs za sufinansiranje projekata od javnog interesa u Beogradu tražiće pred Upravnim sudom poništavanje odluke.

Nekoliko medijskih i producentskih kuća čiji projekti nisu odobreni na konkursu Grada Beograda za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja, pokrenuće zajedničku tužbu pred Upravnim sudom za poništavanje odluke o dodeli sredstava.

Prema ocenama advokatske kancelarije sa kojom sarađuje Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), kroz analizu postupka ustanovljeno je da ima osnova da se konkurs obori, rekao je za Danas generalni sekretar NUNS-a Svetozar Raković.

– Zajednički upravni postupak biće pokrenut odmah nakon praznika, a za sada nam se obratilo nekoliko ozbiljnih medijskih kuća koje smatraju da je procedura nezakonito sprovedena. Sumnjamo u kompetentnost stručne komisije, koja je i prošle godine radila u gotovo istom sastavu, i zato osporavamo njenu odluku – rekao je Raković.

Prema rečima advokata NUNS-a Srđana Gliga, uočene su nepravilnosti na konkursu, kako u sastavu stručne komisije, tako i u odluci o samoj raspodeli sredstava.

– Rešenje Grada Beograda je sporno jer su zapravo najveće sume novca dodeljene pravnim licima koja su osnovana tokom trajanja konkursa – kazao je Gligo. On je dodao da je u ovakvim slučajevima jedini pravni lek upravni spor, te da je već bilo primera u praksi, u Nišu i Leskovcu, kada su prošlogodišnji konkursi osporeni i vraćeni na ponovno odlučivanje.

Rezultati konkursa kojim je Grad Beograd razdelio gotovo 86 miliona dinara samo „podobnim medijima“, izazvali su burne reakcije u medijskoj javnosti. Osim neke vrste odmazde prema medijima koji kritički izveštavaju, ceo postupak je prošao u atmosferi netransparentnosti, sumnjive neutralnosti komisije i ignorisanju strukovnih udruženja. Međutim, nisu ispoštovani ni osnovni uslovi postavljeni u konkursu.

Naime, konkursom se nalaže da „učesnik konkursa može konkurisati samo sa jednim projektom“. Ne samo da je šest medijskih i produkcijskih kuća na konkurs dostavilo više od dva projekta, već su i među onima kojima su sredstva odobrena, dve kuće dobile novac za po dva projekta. Tako je Studio Mag iz Obrenovca u vlasništvu Miroslava Paunovića dobio tri miliona, a Televizija Gem iz Lazarevca (GMC Trade d.o.o, u vlasništvu Selme i Mihajla Cvijovića) dobila je 2,5 miliona dinara.

Međutim, dalje u tekstu konkursa stoji još jedan uslov, naizgled nesporan: „Izdavač više medija ima pravo učešća na konkursu s jednim projektom za svaki medij“. Taj uslov možda ne bi bio sporan da takvih izdavača „koji proizvode medijske sadržaje iz oblasti javnog informisanja na teritoriji grada Beograda“, zapravo ima tek par. Prvi je Adria Media Group, izdavač Kurira. Newsweeka, i niza nedeljnih časopisa, koji je dobio ukupno pet miliona dinara za tri projekta, a konkurisao je sa čak sedam projekata. Druga kuća je Maxim Media Plus u vlasništvu porodice Krdžić, o kojoj je Danas već pisao. Vlasnici TDI radija, radija JAT, radija Karolina i Life FM ali i Studija B, odneli su u zbiru 13 miliona dinara. Samostalnim projektima konkurisali su TDI kome je dodeljeno 2,5 miliona dinara i JAT koji je dobio tri miliona, dok je Maxim media Plus konkurisao sa još četiri projekta koji nisu odobreni. Miloš Krdžić je i suvlasnik produkcijske kuće Magic records, koja je za projekat „Zaustavimo nasilje “ dobila 8 miliona dinara.

Kako je Danas već pisao, Komisija koja je odlučivala o kandidatima formirana je netransparentno, u gotovo je istom sastavu kao i prošle godine, a njenu objektivnost dovodi u sumnju činjenica da je čine novinari RTS, PINK televizije, Studija B i Večernjih novosti. Članove komisije imenovana je direktorka gradske informativne službe, Mirjana Pavičić, pored njihovih imena navedeno je da su „nezavisni stručnjaci“, a pri tom rešenje o njihovom imenovanju ne postoji. Do objavljivanja rezultata nije se znalo ko su članovi komisije, a konkursom nije predviđen ni rok žalbe.

Neobično je i to da su najviše sume novca, koje su se kretale od 5,5 do osam miliona dinara, dodeljene malo poznatim produkcijskim kućama, nekim registrovanim kao vlasništvo preduzetnika, od kojih je nekoliko osnovano neposredno pre ili u toku konkursa.

Biljana Stepanović, direktorka Biznis info grupe, kaže da nikako nije jasno koji su kriterijumi kojima se komisija rukovodila pri ocenjivanju projekata. Inače, ova medijska kuća, koja je za sredstva konkurisala projektima za TV emisiju i časopis Nova ekonomija, ni ove ni prethodne godine na gradskom konkursu nije dobila ništa.

– Ne mogu da prihvatim da projekat nije dobar, ili da ne znamo da ga napišemo, jer je naša medijska kuća učestvovala u nizu međunarodnih projekata i dobijali smo sredstva u objektivnoj atmosferi i oštroj konkurenciji. Ako uzmemo u obzir da su pojedina preduzeća dobila i osam miliona dinara, a osnovani su neposredno pre ili čak pošto je raspisan konkurs, nije mi jasno na osnovu kojih kriterijuma. Zanima me kako su ta preduzeća popunila onu rubriku u kojoj morate da navedete svoje prethodno iskustvo, reference, što je neka vrsta garancije da ste vi ozbiljni i da novac ide u prave ruke, a što je jedna od glavnih stvari koja se vrednuje – objašnjava Stepanovićeva.

Ona dodaje da je bila predložena iz Asocijacije štampanih medija za člana komisije, ali da ni ona ni Asocijacija nikada nisu dobili odgovor i obrazloženje zašto nije prihvaćena.

– Mediji su sami pogrešili i prošle godine i ove godine što su ovaj konkurs ćutke prihvatili. I sada se čuju samo pojedini glasovi da ovo nije u redu. Smatram da je neophodan pritisak medija, pa i onih koji su novac dobili, da se uslovi dodeljivanja i kriterijumi za izbor i rad komisije učine javnim i transparentni – zaključuje Stepanovićeva.

Podsetimo, od 85,750 miliona dinara, koliko je razdeljeno odobrenim projektima, samo četiri kuće, Adria Media, Maxim Media Plus, Kopernikus i portal Telegraf, uzele su čak 30 miliona dinara. Sa druge strane, mediji koji kritički izveštavaju o radu vlasti nisu dobili ni dinara. Pored lista Danas, sredstva nisu odobrena ni nedeljniku Vreme, Medija centru, Novinskoj agenciji Beta, Novoj Ekonomiji, portalu Pištaljka.

Zakon o javnom informisanju i medijima nije predvideo žalbu organima uprave, i za medije koji su oštećeni u procesu konkursnog sufinansiranja medijskih sadržaja od javnog interesa, pokretanje upravnog spora je jedini pravni mehanizam da se zaštite u slučaju kršenja zakonskih i podzakonskih akata od strane republike, pokrajine i lokalne samouprave prilikom dodele sredstava.

I. Nikoletić

www.cenzolovka.rs

PODELI
Prethodni tekstDilema

Kome spomenik?

Sledeći tekstPoruke iz 2016.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime