Sivilo, cenzura i patologija medijske scene u Srbiji uočljivi su svakodnevno na gotovo svim područjima medijskog života. Simboli tog sumraka su nesumnjivo rijaliti programi, nepostojanje iole ozbiljnije političke emisije i primitivna izgradnja kulta ličnosti Aleksandra Vučića u političkim rubrikama Informera i informativnim emisijama Pinka i Studija B.
U ovu sumornu medijsku sliku sve više se uklapa i „Javni servis“, koji, pored tradicionalne servilnosti aktuelnom vladaru (koja pod Vučićem doseže ekstremne razmere) počinje da postaje i rasadnik neprofesionalizma i tendencioznosti. Naravno da to još uvek ne može da se meri sa onim što gledamo na onim gore pomenutim televizijama, ali baš to i jeste velika opasnost – da se one tretiraju kao, eto, „malo navijačke“, dok je RTS, tobože, neka oaza elementarne pristojnosti, ozbiljnosti i objektivnosti. Možda je tako u nekom trenutku i bilo, ali to definitivno više nije – a povremene prozivke Javnog servisa kao neke „žute oaze“ i legla opozicije prema SNS i Vučiću od strane pojedinih SNS-ovski medija i analitičara ili su proizvod neke individualne fiksacije i ličnog interesa, ili, pak, tendenciozan manevar (u stilu – da se Vlasi ne dosete) kojim se prikrivaju razmere sluganjstva aktuelnoj vlasti.
Dve situacije koje su se desile 12. januara najbolje odslikavaju moralni i profesionalni sunovrat, kako RTS-a, tako i celokupnog medijskog i javnog života u Srbiji.
Takoreći, ničim izazvano, Vučić se u svoj redovnoj medijskoj seansi prilikom obilaska radova na „Beogradu na vodi“, neumesno i histerično obrušio na RTS, televiziju u čijem se Dnevniku pojavljuje u proseku tri-četiri puta (uvek u pozitivnom kontekstu), na kojoj gostuje kad god poželi, i priča o čemu god želi (pošto nikada nema drugog gosta ili, ne daj bože, oponenta, dok voditelj(ka) po pravilu statira i klima glavom).
Prvi skandal se dogodio kada je tokom premijerovog već tradicionalnog šoua na gradilištu „Beograda na vodi“ novinarka RTV-a upitala Vučića da prokomentariše zviždanje državnom vrhu na vaterpolo utakmici Srbija-Hrvatska, posle čega je on, u podužem monologu, nagrdio i optužio nju i njenu kuću da su „žuti“ i da „rade protiv njega“.
„Oni vaši (DS) su išli da se slikaju, a nisu ništa uradili… „Vi ste hteli da napravite politički događaj od toga a ja ću da vam izađem u susret (raspisivanjem izbora) pa ćete imati još veći politički događaj i još ćete više da se radujete“, vikao je Vučić na zbunjenu novinarku.
Pošto je situacija očigledno bila više nego mučna, u jednom trenutku reagovala je njena koleginica sa RTS-a, koja je rekla da „nije u redu da premijer etiketira prisutne novinare, obraća im se sa „ovi vaši“ i tretira ih kao političke protivnike. Na to joj je Vučić odbrusio da će „da im se obraća onako kako on želi“ i zatim nastavio da optužuje tu novinarku i ceo RTS da „rade protiv njega“. Čak i da je bio u pravu – a nije – apsolutno je neprimereno, nedolično i neukusno da se na taj način obraća nekome (pogotovo još ženi) ko je samo radio svoj posao. To je doslovno neka vrsta javnog mobinga prema novinarima, i to ne prvi put.
A to koliko je RTS „žut“ i „opozicion“ najbolje se moglo videti u narednom, večernjem TV Dnevniku RTS-a, gde se Vučić ponovo uredno pojavio četiri puta, razume se, sve u pozitivnom kontekstu, a uredništvo Javnog servisa se do te mere ponizilo da je od cele incidentne situacije objavilo samo onaj deo u kome Vučić „grdi“ i „disciplinuje“ novinarku RTS-a, ali ne i njenu blagu zamerku premijeru što etiketira novinare kao političke protivnike.
Dakle, RTS je morao da objavi Vučićevo pljuvanje po samom RTS-u, a da pri tom, ne samo da nije smeo da odgovori na optužbe i pljuvanje, nego se nije udostojio ni da prenese pet sekundi borbe jedne mlade žene za ljudski tretman na svom radnom mestu!
Logično bi bilo da su kao kuća ili urednički kolegijum izdali saopštenje, osudili premijerov ispad i zaštitili koleginicu. No, ako je to već u domenu naučne fantastike (mada nije jasno zašto bi moralo biti), onda je minimum minimuma bio da bez komentara objave i jedno i drugo, pa neka gledaoci sami zaključe. Ili, konačno, mogli su da čitav taj deo sa incidentom izbace, što jeste oportunistički, ali ipak makar malo manje ponižavajuće od ovoga što su uradili.
Ali to, nažalost, nije kraj posrnuću Javnog servisa tog dana. Na istoj televiziji, odmah nakon Dnevnika, gostovao je predsednik Republike Srpske Milorad Dodik, a ova medijska kuća, koja je pokazala da nema ni malo poštovanja prema samoj sebi, ni prema profesiji, ni prema sopstvenim novinarima, istu dozu nepoštovanja – samo u drugom smislu i smeru – pokazala je prema visokom gostu iz susedne, bratske i Srbiji najbliže Republike Srpske.
Da ironija bude veća, ovaj intervju, koji je povremeno poprimao formu sudskog isleđivanja Milorada Dodika, vodila je Olivera Jovićević, isti onaj statista i „klimačica glavom“ prilikom brojnih Vučićevih gostovanja na RTS-u.
Sa ogromnim nabojem neprijateljstva i negativne energije, rešena da po svaku cenu diskvalifikuje gosta, Jovićevićka je sat vremena vodila duel sa predsednikom Srpske, kakav nije mogao da očekuje ni kod najekstremnijih voditelja iz Federacije BiH. A njena iskazana briga za „bosanski jezik“ i Dodikove imovinske prilike bila je prosto dirljiva.
Permanenetnim prekidanjem sagovornika i iznošenjem novih podataka i optužbi (metodom uličnog dobacivanja) voditeljka je celu emisiju učinila apsudrnom i mučnom za gledanje. Takav nivo otvorenog neprijateljstva i gotovo mržnje prema sagovorniku nedopustivi su bez obzira o kom gostu da se radi, a posebno je skandalozno i sramotno što je ovakav tretman priređen, ni manje ni više nego predsedniku Republike Srpske. A pogotovo, kao što rekosmo, što nije reč ni o kakvoj „hard-tok“ formi, niti novinaru koji inače ima takav stil, pa je prema svima isti.
I ne treba imati ni trunku sumnje da bi ovakvo isleđivanje predsednika RS bilo moguće bez „miga“, odnosno instruktaže sa „najvišeg mesta“. Pri tom to „najviše mesto“ nije kolegijum RTS-a već kabinet u kojem se vuku svi konci u današnjoj Srbiji. A vrlo je verovatno da je ovakav „topli zec“ za Dodika na Javnom servisu bio neka vrsta kazne na upravo juče ponovljenu rešenost predsednika RS da, uprkos „snažnim sugestijama iz Beograda“, ne odustane od najavljenog referenduma.
Ovaj „crni RTS utorak“ je verovatno najbolji pokazatelj medijskih i političkih prilika u zemlji i diktature u koju je Srbija već debelo zagazila. Jer puno bolji tretman od ovoga na koji je juče naišao Dodik nemaju ni aktuelni predsednik Srbije, ni patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Sa svima se može brisati patos i svi se mogu valjati po blatu – i predsednik i patrijarh i crkva i sudovi i mediji i novinari i opozicija i ministri – jedini ko je nedodirljiv, na čije uvrede ne sme niko da odgovori i protiv koga svaka izgovorena kritika predstavlja „državni udar“ jeste Veliki Vođa.
I o svemu i svima, tobože, postoji pravo da se „zna sve“ – o prošlosti, poslovima i privatnom životu – sem o prošlosti, prijateljima, privatnom životu, kumovima i poslovima Aleksandra Vučića.
NSPM
