Svetu preti najmasovniji finansijski kolaps u istoriji civilizacije. To tvrdi ekonomski komentator TELEGRAF- Džeremi Vorner.
Dobro jutro, Kolumbo!
To da svetu sledi finansijski slom, tvrdim više od deceniju. I pre početka finansijske krize. Koju sam predvideo.
I? Ništa. Svet hrli u bankrot. Briga njih za moje tvrdnje.
Naši estradni ekonomisti su lopovi i fah idioti. Prodali su struku za šaku privilegija. Bitange!
Više je naš običan narod, koji ima zdravu pamet, ali nemaju ekonomsko obrazovanje, shvatio o čemu pričam, nego estradni srpski ekonomisti i političari koji vode državu u bankrot.
Posle prve emisije ČAS EKONOMIJE sa Borisom Malagurskim, počelo je buđenje naroda. Finansijsko opismenjavanje. Druga emisija je odmah bila zabranjena. Veliki Brat se uplašio snage istine. Ali, nekoliko desetina hiljada ljudi je, ipak, uspelo da pogleda obe emisije. Tako su moje ideje počele da se primaju u narodu.
Šta danas kaže Džeremi Vorner?
Više od 30% svih državnih obveznica zemalja Evrozone imaju negativnu kamatnu stopu. To je iznos od 2.000 milijardi evra hartija od vrednosti, kaže ekonomski analitičar.
Kakvih hartija od vrednosti, čoveče? To su štampane hartije BEZ vrednosti. Papirići. Kompjuterski brojevi.
Objasnio sam u ranijem tekstu problem sa negativnom kamatnom stopom. Kratko obnavljamo lekciju da mogu svi da prate.
Štediša ima svoj zarađeni novac koji nosi u poslovnu banku. Umesto da dobije kamatu na svoj ulog, on mora da plati banci što mu drži novac.
Poslovna banka plasira viškove novca kod Centralne banke. Umesto da dobije kamatu na taj novac, ona mora da plati CB čuvanje novca.
CB kupuje obveznice države. Umesto da država plaća kamatu na uzeti novac, CB njoj plaća što koristi njen novac. Tako se tih 2.000 milijardi evra sliva ponovo prema državi, koja pravi sve veće deficite.
U potrazi za „ sigurnim utočištem“, piše naš ekonomski analitičar, investitori su odlučili da preuzmu rizik i da plate vladama za privilegiju njihovog investiranja.
Hajde sada ovo da objasnim.
Investitori traže sigurno utočište za svoj novac finansirajući države. Odnosno, vlade. Oni plaćaju vladama tu privilegiju da vlade uzmu njihov novac. Investitori tu privilegiju plaćaju svojim gubicima. Sigurno utočište je siguran put u bankrot investitora.
Da li su investitori normalni? Da li oni vole više državu i vladu od sebe? Oni namerno srljaju u svoju propast da bi imali privilegiju da finansiraju vlade. Ovakva ekonomska logika je idiotska. Investitori moraju da dođu, ne kod mene da ih ekonomski obrazujem, nego kod psihijatra, jer su to njegovi pacijenti.
Da li su investitori ludi? Da li su Samarićani?
Nisam sreo takve investitore. Mora da postoji neka fora iza tog programiranog milosrđa investitora.
Šta li je to?
Stvar je vrlo jednostavna. Nisu investitori milosrdni prema građanima i privredi, koji koriste njihov novac, nego samo prema vladama , koje im omogućavaju da se nenormalno bogate, porobljavajući svoje poverioce i izvlačeći ogromne profite u tom dužničkom ropstvu njihovih očajnih i prezaduženih klijenata.
Ako znamo da veliki igrači negativnim kamatnim stopama finansiraju vlade, onda je sve jasno. Isti ti veliki igrači dobijaju od vlade i Centralne banke privilegije da zarađuju nenormalne profite. Recimo, samo na finansijskom trejdingu, za koga mnogi nisu nikada ni čuli, svakih sedam dana, obično petkom, isplaćuju se zarade od 20 do 30% nedeljno. To znači da su prinosi na kapital – 80 do 120% mesečno.
Gde to ima? U suludom ekonomskom sistemu u kome se štampaju dolari i evri bez pokrića i gde bogate bitange postaju sve bogatiji, dok siromašni postaju sve siromašniji i bedniji.
Znači, nisu veliki investitori mekoga srca, kako nam to prikazuje ekonomski analitičar, nego se radi o klasičnoj razbojničkoj pljački ostatka čovečanstva , koji ne ulazi u kastu bogatih i privilegovanih skotova. Ta sirotinja plaća svojim lošim standardom i ugroženom živornom egzistencijom prevare ekonomskih ubica i tržišnih talibana.
Investitori novac plasiraju vladama. I gube. Vladama upravljaju političari. I dobijaju. Oni lično profitiraju. Države prave sve veće deficite, jer političari ne znaju da upravljaju novcem u interesu svih u državi.
Upravljanje novcem je zanat. Struka. Veština. I to moraju da rade veliki stručnjaci koji dobro znaju finansije.
Ako neko ko je neuk upravlja, recimo, avionom, taj avion će sigurno pasti. Tako će straditi nekoliko stotina putnika. I taj neuki pilot, koji je uzeo da radi posao koji ne zna. To je cena njegovog neznanja.
Ako finansijama neke države upravljaju neuki političari, onda će te finansije propasti. Cenu će platiti nekoliko miliona ljudi. Političar neće stradati. Naprotiv, on će izaći bogatiji iz tog svog upravljanja finansijama. To bogaćenje na narodnoj nesreći daje snagu političkom ološu da nastave da uništavaju državu i narode, radi svog ličnog bogaćenja.
Ako finansijama sveta upravlja Familija, kao što upravlja, ako ona štampa dolare i evre kao konfete, onda je sigurno da će finansije sveta propasti. Tačnije, onog dela sveta koji koristi tu valutu. Cenu njihovog upravljanja će platiti nekoliko milijardi ljudi. Familija će izaći bogatija iz tog finansijskog sloma.
Šta, zapravo, radi Familija? Zadužuje države i narode bezvrednim novcem. Šta je cilj tog zaduživanja?
Namera Familije je da preuzme IMOVINU država i naroda. Kada imovina pređe u njihove ruke, onda će nestati države, jer više države nisu potrebne pošto svetom upravlja jedna Korporacija u vlasništvu Familije. Narodi će postati robovi, okovani kreditima koje nikada neće moći da vrate. Kredite ni ne treba da vrate, važno je da robovi plaćaju kamate. Ovce pasu na livadama Familije i šišaju se zbog vune. Ako nema ovaca, nema ni vune.
Kada smo ovo ponovili, ništa novo nisam napisao, samo utvrđujemo pređeno gradivo, onda nastavljamo dalje našu analizu.
Vlade dobijaju da upravljaju novcem, mada one nisu kompetentne da rade sa tim novcem. Motiv milosrđa investitora sam objasnio. Pošto političari ne znaju da rade novcem, onda gube taj novac. Gubljenje novca u državi stvara budžetske deficite. Državna kasa ima veće rashode od prihoda.
Umesto da se promeni upravljač novcem, umesto korumpiranog političara da se na čelo države dovede mudri državnik, koji će izlečiti bolesne državne finansije, nastavlja se vladavina političkog ološa u strogo kontrolisanoj i nameštenoj demokratiji. Nema promene ni političkog ni ekonomskog sistema. Jedni te isti vladaju i služe interesima Familije.
Pošto nema sistemske promene, vlada nastavlja da pravi gubitke. Sve veći gubici se kumuliraju i naduvavaju. Sve veći gubici država se pokrivaju sve većim zaduživanjima.
Analitičar navodi da je kombinovani javni dug zemalja Grupe 7 porasta za 40% od izbijanja krize i da sada dostiže preko 120% BDP. Šta to znači? Narkoman želi da se skine sa igle tako što povećava doze opijata koje koristi. To je siguran put u smrt.
Istovremeno, ukupan dug privatnog nefinansijskog sektora je porastao za 30%. Nefinansijski sektror je privreda gde se jedino stvara realna nova vrednost. Ako je njihov dug od izbijanje krize porastao za 30%, dok je stopa privrednog rasta tih zemalja bila u minusu ili nešto iznad nule, to onda znači da realna ekonomija grca pod teretom sve većih dugovanja i da je samo pitanje vremena kada će se sve to slomiti.
Da li će slomiti? Sigurno. Nema nikakve dileme.
Analitičar nam daje podatak da je statistika razvijenih država užasavajuća. Tako, na primer, gotovo 70% nemačkih obligacija ima negativan prinos. U Francuskoj je taj pokazatelj 50%.
To znači da se vrši dodatno upumpavanje svežeg novca u sistem koji pravi sve veće gubitke. Zato analitičar zaključuje da je veliki razlog za brigu zbog negativne kamatne stope, jer je obim rasta svetske tražnje gotovo u potpunosti uslovljen rastućim nivoom duga.
Pojašnjavam. Da bi se zadržala, kakva takva svetska tražnja, moraju da rastu dugovi. To je neodrživo na dugi rok. Poređenja radi, budžetski prihodi Srbije najvećim delom se pune iz poreza na uvoz. Ispada, što je veći uvoz, to je bolje za državne finansije.
Slobodan uvoz uništava domaću proizvodnju, koja otpušta radnike, koji odlaze na biro, država mora da povećava rashode za sve veći broj ljudi koji ne rade, povećani rashodi povećavaju deficite, koji se pokušavaju pokriti povećenim prihodima, odnosno rastom uvoza.
Šta će se dogoditi? Slom.
Ko to ne želi da vidi? Politički ološ i estradni ekonomisti. Zašto? Oni brane samo svoje lične interese. Sudbina države i naroda ih ne zanima. Neka igranka traje dok traje. economic-crisis-tr_2018734b Gde je kraj?
Objasnio sam do sada bezbroj puta. Finansijskog perpetum mobila nema. Računi stižu za naplatu.
Izlaz iz eksponencijalne funkcije štampanje dolara i evra bez pokrića su: veliki svetski rat, građanski rat i revolucija u Americi i hiperinflacija. Postoji bolje rešenje od ovih rešenja, za koga se iskreno zalažem, da se mirnim putem reši sadašnja kriza i da svetske elite uvide svu pogrešnost neoliberalnog kapitalizma, da sami sebe razvlaste i da se pristupi izgradnji jednog novog političkog i ekonomskog sistema u korist srednje klase i gubitnika sadašnjeg kolonijalnog koncepta uništavanja društvene zajednice.
Da li je to realno da se dogodi? Nije. Nema svesti svetske elite o tome. Pohlepa i sujeta su jači od razuma.
Znači, sledi nam brutalno suočavanje sa stvarnošću. Analitičar piše da je sve manji prostor za manevre, pa mogućnost bankrotstva postaje sve realnije. Otuda njegov zaključak da nam uskoro sledi – megakatastrofa!
Manevarski prostor se sve brže smanjuje, jer se sve većom brzinom štampaju dolari i evri bez pokrića.
Vežite se, balon puca!
A, šta da radimo? Pa, sve sam već ranije napisao. Ponovo čitajte.
Branko Dragaš
dragas.biz
PO MENI NIKAKVI NUKLEAR NI RAT NE BIH RESIO KRIZU KAKO NAFTE NEMA KAD BI TO JE NEMOGUCE UNISTIL I RUSIJU NEUTRONSKIM BOMBAMA I UZELI JOJ CELU NAFTU NE BIH BILO DOOVOLJNO AMERICI NI EVROPI NI ZA 8 GODINA.NEZNAM KAKO BIH GOSPODNI DRAGAS RESIO KRIZU I DA UKINE SE NEOLIBERALNI KAPITALIZAM.RESURSA U CELOM SVETU IMA MALO ZAPADNI SVET GA IMA NAJMAN JE PROIZVODNJA ROBA U EVROPI I AMERICI KAKO BIH ON TO POVECAO KAD NEMAS SIROVINU NIKAKO. NAPROSTO TREBA JEDINO PROIZVODITI DOOVOLJNO HRANE ZA MASE.
Bojim se da demagoski finis teksta sa zalaganjem za mirno resenje ne moze da prodje – bez obzira sto treba razmere katastrofe umanjiti kako priglupi narod ne bi pohisterisao – premisa da ce svetska elita samu sebe da ukloni je nemoguca iz prostog razloga sto ista ne postoji – taj red izmedju drzaoca kapitala, popularnih 1% i naroda, red upravljaca takoreci je pazljivo hendpikovan – poslusnici su to, nema tu prostora za njihov bunt. bojim se da je jedino resenje da se dobrodusni, priglupi, porobljeni narod razbudi i pobije sve koji imaju preko 10 mio eur u imovini, da se sva ta imovina raspodeli ravnomerno i da se onda krene u 100godisnju renensansu. Ili da se desi svetski nuklearni rat, cime ce imovina da se ponisti, da se populacija prepolovi pa opet ide renesansa od 100 godina. U svakom slucaju – masovni gubitak krvi je neminovan da se neoliberalni kapitalizan i ogromna akumulacija kapitala u malom broju ruku prekinu/raspodele.
Sjajan tekst, uzivao sam citajuci ga. na zalost delimo misljenje, kao pojedinci ne mozemo nista da uradimo, mislim da me stres razumevanja (i to delimicnog posto nisam dovoljno ekonomski pametan) sta se desava u svetu i sopstvene nemoci cak vise jede od stresa robovlasnickog odnosa u kojem sam furundzija i stege stambenog kredita…
btw Rade – vrhunski komentar, odmah u neko odmaraliste, pecurke nisu za konstantnu upotrebu…
Hvala Branko,uvijek me odusevite svojim tekstovima,objasnjenjima u njima…
I jos kada na sve to dodamo katastrofalnu prognozu koju je dao gospodin Martin Armstrong i to vec za oktobar ove godine….Boze spasi nas!
То ће се десити тек пред крај света, пред сам долазак и владавину Антихриста кога спремају илуминати. Сада нас чека још један краћи удар финансијске кризе који ћемо пребродити и обновити србску државу и нацију у сталешко-органском уређењу. Обновиће се и руска монархија и још неке.
Тек након слома ових православних теократија (а оне ће трајати неких 30-так година) долази ово коначно поробљавање човечанства од стране сатаниста о коме пишете, али хвала Богу па ће и то брзо проћи након победе Светих.