„Praznoj glavi najlakše je napuniti uši.“
Na današnjoj političkoj sceni zaista ima svega. Onih koji su bili vlast 12 godina, pa sada kritikuju i glume opoziciju, onih koji su i danas na vlasti, a isto bi da budu opozicija, onih koji nikada nisu bili na vlasti, ali imaju uporište u narodu manje nego nevažeći listići na glasanju.
Podigli se da menjaju Srbiju. Po svojoj meri, naravno. Pa jedva smo se oslobodili njihove mere. Svi na istom zadatku. Nevladin sektor, Žarko Korać i Vesna Pešić, stranke dosovskog režima na čelu sa demokratskom strankom, vaterpolisti kafedžije i trkačice/plivačice bibliotekari, blogeri i blogerke i farmeri i parovi. Sav nesoj među nama. Pristojni ljudi ćute i muku muče da prežive, da opstanu, da podignu decu. I gledaju kuso i repato kako pokušava da nas vrati u prošlost. I to nas vraćaju koristeći najgore opise Srbije, najgadnije što mogu govore. Meni je žao tih ljudi. Oni su duboko opterećeni svojom zlobom. Oni nas truju svojom negativnom pričom, svojim ogorčenjem. Oni nastavljaju da nam državu uništavaju tako što hoće da nam je ogade i da niko nema volju da je brani, da se za nju bori, da radi za nju, da je gradi.
Poplava je naručenih ispovesti po novinama i blogosferi gde se sve ružno govori o našoj Srbiji. Ko to piše? Uvek oni koji su navikli da sede za računarom i kukaju i podižu revolucije iz tople sobe, a ne da nešto konkretno i korisno rade. Uvek je lakše da kritikuješ i da širiš mržnju, nego da nešto počneš da stvaraš i za nešto pozitivno se boriš.
Uglavnom su to oni koji rade u državnim firmama ili su, pak, na ovaj ili onaj način na budžetu. Sede u toplim kancelarijama, kuckaju po fejsu i tviteru nezadovoljni okrutnom sudbinom, malim platama. Ali svi su plaćeni od nas. Ako su sposobni i stručnjaci neka rade u privredi. Neka nam pokažu svojim primerom kako treba.
Ili neka odu iz zemlje. Neka nam ponovo napišu blogove odande. Neka nam pokažu kako je tamo divno i lepo, i kako su toliko sposobni da su tamo postali super plaćeni intelektualci i stručnjaci sve sedeći u kancelarijama sa velikim platama kucajući tekstove u kojima ruže Srbiju. Neka nam pokažu. Ne računamo ako peru tanjire, kreče ili rade u supermarketima. To su časni poslovi za časne ljude koji rade da bi živeli. Ovde govorim o „neshvaćenim genijima“ i veličinama koje ovde niko ne razume, a da smo dobro uređena zemlja, oni bi prosperirali.
Nije, nego. Ajde pokažite. Dajte otkaze u bibliotekama, pozorištima, domovima omladine, kulturnim centrima. Dajte otkaze kao pomoćnici, savetnici i članovi veća ili kao administrativni radnici, nastavno osoblje na univerzitetima ili na nekim drugim „državnim jaslama“. Pa idite napolje i pokažite nam to što govorite. Ima nas mnogo koji ćemo u Srbiji ostati i u njoj raditi i za nju se boriti. Kako – tako.
Oni koji ovako govore misle da je ljudima glava prazna, da su zaboravili ko su i kakvi su. Svakog narod poznaje. I zato postoje izbori. Na izborima se dobijaju glasovi. A glasovi se pretvaraju u procente. Ceo problem je taj što, da bi imali šansu da ponovo otimaju moraju da imaju 5%. A to je za skoro sve iz dosovskih stranaka teško dostižno. Nerešiv problem, jer našem narodu nije glava prazna iako su oni godinama ulagali milione evra u propagandu kojom bi punili glave našem narodu glupostima i lažima.
Njihove poruke su pune cinizma i prezira prema svom narodu i njegovoj istoriji i tradiciji. Oni misle da istorija počinje sa njima Petog oktobra, a tad je počeo kolaps Srbije u svakom pogledu. Oni gledaju na svoj narod kao na nekakve indijance koje treba civilizovati ili na grupu retardiranih koje treba hospitalizovati. Često tu aroganciju i prezir ni ne kriju. Oni se osećaju kao nekakva elita koje treba da prosveti varvarski narod modernim civilizacijskim dostignućima i „evropskim standardima“.
Zato takva mržnja prema Srbiji i sopstvenom narodu, koji je „primitivan“, „polupismen“ i „krezub“. Jer i pored sve muke, pored teškog života, niko pristojan nema motiv da glasa za pripadnike isluženih režima i reciklirane političare koji su ojadili Srbiju u svakom pogledu. Dovoljno je samo se setiti tih faca – Tadića, Jovanovića, Živkovića, Maršićanina, Šutanovaca, Čanka i drugih iz te bulumente, da nam to izazove gađenje i osećaj odvratnosti. Te stranke DOS-a, koje su upropastile Srbiju, a pre svega DS i DSS, moraju otići u istoriju da bi Srbija imala kakvu takvu budućnost.
Stevica Deđanski
Vidovdan
„Pristojni ljudi ćute i muku muče da prežive, da opstanu, da podignu decu. I gledaju kuso i repato kako pokušava da nas vrati u prošlost. I to nas vraćaju koristeći najgore opise Srbije, najgadnije što mogu govore.“
Ne nikako nemojte da nas vraćate u prošlost kad vam je SNS osigurao svetlu budućnost. A prošlost? Puj, pike ne važi se.
NEKA, HVALA, DRUGI PUT.