Francuski Apelacioni sud u gradu Kolarnu odbio je zahtev Srbije da joj se izruči Ramuš Haradinaj, optužen za ratne zločine prema Srbima i nealbanskom stanovništvu tokom rata 1999.
Zamolili bismo odlazećeg predsednika vlade Republike Srbije, a dolazećeg predsednika Republike Srbije da, ako ima imalo ponosa, uputi izraze „srdačne“ „zahvalnosti“ Fransou Olanu, odlazećem predsedniku nama „bratske“ države na ovom gestu „prijateljstva“ i „poštovanja“ prema našim žrtvama.
Zamolili bismo odlazećeg predsednika vlade Republike Srbije, a dolazećeg predsednika Republike Srbije da iste izraze „zahvalnosti“ uputi i premijeru Francuske zbog kog je onomad blokirao Beograd i zašarenio ga francuskim zastavama i pričama o vekovnom prijateljstvu, Bernaru Kaznevu.
Tužno je što srpski narod stalno guta priču o tome kako je poštovan u Evropi, kako imamo prijatelje i kako smo cenjeni. Kako smo faktor stabilnosti i sigurnosti u regionu. Kako nam je nikad bolje.
Ovo je još jedan u nizu poteza iste te Evrope (a naročito Francuske) koja nam pokazuje koliko se plaši albanske mafije, koja je otvoreno zapretila da će napraviti haos ako Haradinaj bude izručen Srbiji.
Znamo da će se pojaviti tumačenja da je ovom odlukom sprečena osveta Albanaca nad Srbima na Kosovu. Ali upravo ta Evropska unija i mirovne snage su dužne da zaštite naš živalj južno od Ibra.
Oni se – očigledno je – ne mešaju u svoj posao. I ne samo da se ne mešaju, nego ne žele da se mešaju.
Dok nam naprednjaci objašnjavaju kako je Srbija na pravom putu, današnja odluka fransuskog suda je dokaz nemoći, straha, potkupljivosti, kao i jednostranog „osećaja“ za „pravdu“.
Krajnje je vreme da ljudi u ovoj zemlji jednom zauvek shvate: Evropa ne želi Srbiju osim kao logor jeftine radne snage i mnoštva prirodnih bogatstava. Sa prividom nezavisnosti. Evropa želi Srbiju kao svoju koloniju.
Ne tražimo Srbiju u Evro-azijskoj uniji, jer je više nego jasno da nam i „braća“ Rusi nameću iste uslove – upravo zbog toga imamo najskuplje gorivo u regionu.
Ne tražimo ni Srbiju u EU.
Tražimo Srbiju. Građansku, sekularnu republiku sa jasno razgraničenim ovlašćenjima i tvrdo zaštićenim državnim interesima.
Zamolili bismo, na kraju, vladu Srbije, da u znak protesta otkaže obnovu spomenika na Kalemegdanu, na kom još uvek piše „Volimo Francusku kao što je ona volela nas od 1914 do 1918“. Njihova ljubav 100 godina kasnije vređa.
www.kolumnista.com
Ne razumem, zašto se svi ljuti na Francuze? Njihov stav je jasan. Zar mislite da Vučić nije u toku ove morbidne šarade od njenog samog početka?
Pa čak i da nije tako, sve te priče tra-la-la, rekli smo i svi nam neprijatelji nemaju smisla ako se problem ne postavi na princip zaštite građana Srbije, jakog ili sposobnog političko-diplomatsko-pravnog aparata koji će sprovođenjem kazne za ubice Srba pokazati svoju moć da zaštiti živote i interese svojih građana.
Vučićeva politika ( i vlada) je pokazala da ima samo sposobnost da žrtvuje i ponižava Srbe i zato je jedini komentar na odluku francuskog suda – Vučiću, podnesi ostavku!
Suština je da ova vlada nije nacionalna, nije stručna i nije sposobna ( a ni zainteresovana) da zaštiti svoje građane i zato treba da deli sudbinu Savamale.
Гориво је најскупље у региону зато што државне акцизе чине више од 50% цене (и стално се додају нове). НИС би само могао да се жали на то, јер му сигурно не помаже продају. Аутор би могао да се обавести о неким основним чињеницама пре него што Русију изједначава са најгорим непријатељима Србије.