Šta mislim o usvojenim ekonomskim merama? Dobio sam mnogo ovakvih vaših pitanja.Nisam hteo pojedinačno da odgovaram.Ne zbog toga što nemam svoje stručno mišljenje o tim promašenim i lažnim ekonomskim merama, nego zbog toga što nisam želeo odmah, u ovim teškim danima naše izolacije, da vam dodatno zagorčavam život.
Znam da svi brinemo za zdravlje nas, naših ukućana, prijatelja i čitave nacije, da je to danas, ipak, najvažnije, ali, negde duboko u svakoj domaćinskoj duši, tinja strah i neizvesnost pred pitanjem kako ćemo opstati i preživeti u uslovima proglašene pandemije.
Šta, dakle,posle završetka epidemije i ukidanja vanrednog stanja? Koliko će da traje epidemije? Kako ćemo da preživimio ako privreda ne radi i ako su ljudi nezaposleni? Kakve će sve posledice za ekonomiju Srbije da bude od ove pandemije?
To su, samo neka, ključna pitanja na koje građani ne dobijaju nikakve odgovore od odgovornih ljudi koji su na državnim funkcijama.
Danas smo svedoci šta se dešava sa državom koju vode potpune neznalice,probisveti, ludaci, politikanti bez dana radnog iskusta, estradni egzibicionisti i ego manijaciji, koji nemaju svoju struku, koji nisu dorasli da se brinu o svojim porodicama, ali su preuzeli na sebe takvu istorijsku odgovornost da rade najsloženiji posao vođenja države za koga nisu dorasli.Zašto je to tako?
Na to pitanje moraju da odgovore građani Srbije, koji su to dozvolili. Osam godina na stranicama ovog lista, novinari i saradnici, iznose podatke, dokumenta i činjenice, koje ukazuju da će Vučić i njegov kriminalni klan potpuno da unište Srbiju, jer su dovedeni na vlast da ostvare taj dobijeni zadatak, ali građani Srbije su, nažalost, većinski ostali ravnodušni i nezainteresovani za politiku ili su podržali taj odnarođeni i korumpirani režim konvertita.
Sada je račun došao na naplatu.Neustavnim raspuštanjem Narodne Skupštine, izvršenim državnim udarom i uvođenjem lične diktature, Vučić se izborio da danas može da radi šta hoće, može da šenluči i da se, bez ikakve smetnje, iživljava nad okupiranim i porobljenim, zatvorenim u izolaciju, uplašenim za život građanima.
Da li smo nešto naučili iz dosadašnjih grešaka? Videćemo kada ova nevolja sa pandemijom prođe i kada se bude ukinulo vanredno stanje. Naveo sam u prošlom tekstu šta bi odgovorna i sposobna Vlada narodnog spasa uradila.
Između ostalog, naveo sam da bi već u februaru stvorila Ekonomski krizni štab, sastavljen od 50 naših najvećih ekonomista i poslovnih ljudi, koji bi u roku od tri dana, jer više vremena im ne bi ni trebalo, napravili ekonomski plan funkcionisanja države, privrede i građana u uslovima vanredne situacije i proglašene pandemije.
Oni bi razradili nekoliko scenarija ekonomskog funkcionisanja države u uslovima epidemije i to bi izneli u javnost da svi mogu da prate izvršenje tog plana.
Pročito sam ovih dana, recimo, takav ekonomski plan Južno afričke Republike i Japana, razrađena su do detalja četri scenarija, ali mi, nažalost, ni danas nemamo nikakav ekonomski plan. Vučić je odlučio da napravi ekonomski krizni štab i sebe je postavio za komadanta tog štaba.
Posle toga su izašli ministar finansija i predsednik Privredne komore Srbije da objašnjavaju ekonomski paket mera, za koga je Vučić rekao, dan pre njegovog javnog promovisanja, da je to najbolji ekonomski plan i da niko na svetu nema takav plan.
Kada su mu novinari na konferenciji za štampu, nekoliko dana pre toga hvalisanja, postavili pitanje zašto Srbija ne preduzima ekonomske mere za spas privrede i građana i naveli mu da SAD i EU ubacuju ogromne količine dolara i evra u zaraženi finansisjki sistem, on se razbesneo, uvek se tako ponaša kada ga istina pogodi i kada ne zna šta da odgovori,počeo je da urla i da lupa gluposti kako SAD i EU to ne rade, kako su to laži i kako oni nemaju pare.
Otkuda njima pare, pitao je zgubidan i time je pokazao da je notorna neznalica. U isto vreme, FED je ubacio u sistem 2.000 milijardi falsifikovanih dolara, priprema da ubaci još 6.000 milijardi dolara ovih dana, spreman je da pusti još 20.000 milijardi dolara, da bi, pre neki dan, zvanično saopštili da su doneli odluku da ubacuju u zaraženi finansijski sistem neograničenu količinu falsifikovanih dolara.
ECB je donela odluku da ubaci 2.700 milijardi evra, ali, mislim, da neće biti nikakve prepreke da i oni donesu odluku da ubace u oboleli finansijski sistem EU falsifikovanih evra koliko to bude potrebno. Ostavljam za neki sledeći tekst da analiziram ove hazarderske igre štampanja falsifikovanih papirnih novčanica, jer mi za to trebe čitav jedan tekst da objasnim građanima šta se, iza zavese pandemije, zaista događa, ali ovo sam naveo da bih pokazao kakve ekonomske neznalice vode Srbiju i kakva nas tek nevolja sa njima čeka.
Uzgred da iznesem i ovaj podatak, kada su naši ekonomski mrsomudi, bez odsutne premijerke, iznosili svoj paket mera, zvanični statistički izveštaji u SAD su pokazali da su u dve nedelje 9,9 miliona Amerikanaca ostali bez posla.
Procene njihovih ekonomista je da će bez posla ostati od 26 miliona do čak 45 miliona ljudi. To sve pokazuje kakav se ekonomsko-finansijski cunami sprema.Ali, to ove naše šarlatane i šanere uopšte nije briga.Oni ne prave ekonomske mere za spas privrede i građana, nego za sebe i svoje partijske pajtose koji se spremaju da krenu u još jednu veliku pljačku.
Već sam pisao da je za siguran uspeh u ovoj titanskoj borbi sa pandemijom potrebno da imamo: poverenje, organizaciju i disciplinu. Kako da imamo poverenje u ekonomski tim, koji je osmislio ove ekonomske mere, kada taj tim sačinjavaju : sveopšta estardna neznalica Vučić, premijerka bez dana iskustva u privredi, ministar finansije plagijator i promoter političkih kampanje vladajuće stranke sa zaposlenjem u PKS-u? Ko njima može da veruje?
U jednoj od svakodnevnih emisija za zastrašivanje i zaglupljivanje građana, Uzurpator je tvrdio da imamo 5,17 milijardi evra za privredu i 520 miliona evra za građane, tako da će svako od nas da dobije po nepostojećih 100 evra, ali tek kada prođe vanredno stanje, što je potpuno besmisleno, jer građanima trebaju pare u toku samog vanrednog stanja, pošto ne rade i nemaju prihode; pa kada ga je zgranuta voditeljak,otvoreno se smejući njegovim lažima, upitala odakle nama pare, on nije znao ništa drugo da kaže, uhvaćen u lažima, nego da ponavlja otrcanu i naučenu frazu – „ Mi imamo pare?“
Da li mi zaista imamo 5,69 milijardi evra, koje veleizdajnički režim navodno hoće da ubaci za podršku privredi i građanima?Najbolje je da iznesem zvanične podateke.Analizirajući budžet za 2020 godinu, napisao sam da su Ukupni prihodi planirani na 11,18 milijardi evra, dok su Ukupni rashodi -11,22 milijarde evra, tako da je budžetski deficit – 33,173 miliona evra.
Odnosno, kada se dodaju ostali izdaci, ukupni fiskalni deficit je planiran za ovu godinu – 170,4 miliona evra. Pogledajmo kolike su sve dospele državne obaveze u ovoj godine: Glavnica po dospelim kreditima – 4,68 milijardi evra, Kamata države na uzete kredite- 942 miliona evra, fiskalni deficit – 170,4 miliona evra, Obaveze po izdatim bankarskim garancijama 811 miliona evra, protivustavno oduzete penzije za četri godine – 850 miliona evra, oduzete plate u javnom sektoru – 960 miliona evra, Kamate koje privreda treba da plati inostranim poveriocima – 1,1 milijarda evra i nepreneti PDV izvoznicima – 2,434 milijarde evra. Sve ukupno, dakle, državne obaveze u 2020 godini iznose – 11,947 milijardi evra.
Kako su ukupni prihodi planirani na 11,18 milijardi evra, što se, zbog pandemije, neće moći da ostvari, onda bi nedostajući iznos sredstava, kada ne bismo imali nikakve rashode i kada bi država i građani funkcionisali od vazduha,kada bi se zaista ostvarili planirani prihodi, bio preko – 767 miliona evra.
Znači, građani moraju da znaju da Srbija tih para – nema! To je suština današnjeg teksta da objasnim. Sada se pokazuje ono što uporno godinama pišemo i tvrdimo prof. dr Slobodan Komazec, Miodrag Skulić, Dragan Radović i ja, ostali ekonomisti ćute, da smo bankrotirali i da to niko ne sme da objavi zavedenim građanima.
sramnom ponašanju profesora i naučnog osoblja sa Ekonomskog fakulteta nemam više šta da napišem. Podrška estardnog, režimskog šarlatana prof dr Dragana Đuričina merama Vlade i Ace Privatizacije Vlahovića, početak za imetak, ne može da spasi režim od potpunog finansijskog sloma.
Taj finansijski slom države neće, naravno, političare ove i one vlasti, ni Kurte ni Murte,te njihove tajkune, lično da pogodi, jer su se dovoljno nakrali za nekoliko generacija, ali će snažno da pogodi privredu i preko 85% građana Srbije.
Para nemamo da podmirimo dospelu glavnicu i kamatu. Ako je prošle godine BDP porastao za 4,3%, to znači da smo uvećali BDP za 1,85 milijardi evra,onda to znači da ne možemo da servisiramo glavnicu i kamatu u iznosu 5,622 milijardi evra, za državne obaveze, kao ni 1,1 milijarde evra kamate koju mora privreda da plati. I tu je naš glavni problem godinama unazad.
Moramo da se zadužujemo da bi vratili stare obaveze i isplatili glavnicu. Pošto taj novac može da zaradi samo privreda, niko neće da nam pokloni novac, onda moramo da na kratko pogledamo stanje naše privrede. Najbolje se sve vidi ako analiziramo prikupljanje PDV-a u budžet države.
Tu je kristalno jasno da 89,4% prikupljenih sredstava PDV-a u budžet dolazi iz uvoza, dok samo 10,6% PDV-a dolazi iz domaće privrede. Potpuna – katastrofa! Neoliberalna mantra da je bolje da uvozimo, nego da sami proizvodimo, dovela nas je do ekonomskog sloma. Uništena domaća proizvodnja nema novca da pomogne državu koju je zadesila pandemija.
Ukupan sopstveni kapital privrede u 2018 godini iznosi -49,4 milijarde evra. Ukupne obaveze privrede su – 77,2 milijarde evra. To znači da našoj privredi danas nedostaje – 27,8 milijardi evra.Takva uništena i razvaljena privreda mora da gleda u državu da joj pomogne, jer postoji ozbiljna opasnost da sve propadne.
Dobra privreda je ona koja ima nisku stopu PDV-a, recimo, svega 8% i koja 90% PDV prikuplja iz domaće proizvodnje, dok samo 10% PDV-a se prikuplja od robe iz uvoza. Srpskoj privredi treba nekoliko godina da se napravi kopernikanski zaokret i to samo pod uslovom da državu vode iskusni stručnjaci i pošteni ljudi iz zemlje i rasejanja.Ako privreda nema novca, možda će banke da pozajme državi – 5,69 milijardi evra za ekonomski paket mera.
Kakva je situacija u bankama? Srpsko bankarstvo gotovo da ne postoji. Nakon prodaje Komercijalne banke, preko 90% našeg bankarstva je palo u ruke starnih banaka. To je pogubno.
Ukupan kapital banaka je 5,64 milijarde evra. Međutim, mislim da je taj kapital naduvan i da su ga banke prikazale uvećanog kako bi mogle da znatno više uzmu sredstava od privrede i građana za svoje bankarske transakcije.
Strane banke nisu donele kapital u Srbiju. One su iznele ogroman kapital iz Srbije, dok se devizne rezerve države – 13,458 milijarde evra nalaze, najvećim delom van Srbije,efektiva i depoziti u inostranstvu -4,594 milijarde evra i 7,401 milijarde evra uložene u sumnjive hartije od vrednosti.
Javnosti je poznat moj stav o ulaganju u hartije bez vrednosti. Kako se u svetu nalazi 3 miliona milijardi dolara hartija bez vrednosti, koje se eksponencijalnom brzinom uvećavaju sve više, naročito novim falsifikovanjem dolara i evra,onda je potpuno jasno u kakvom su položaju naših 7,401 milijardi evra uložene u te papire.
Mi ne možemo da upravljamo sa našim deviznim rezervama, jer nam to ne dozvoljavaju okupatori iz MMF-a, koji sede u Narodnoj banci Srbije.Izbacivanje tih finansijskih okupatora je uslov za opstanak države i naroda.
Kada bi imali našu, oslobođenu NBS, onda bismo mogli da ta sredstva uložimo u našu privredu, jer privreda jedino može da stvori novi novac, da mu sačuva vrednost i da obezbedi radna mesta i životni standard građana.
Poseban problem kod banaka je što su njihove ukupne obaveze, zajedno sa nekim delovima vanbilansnih obaveza, narasle na 32 milijarde evra. Znači, ni banke nemaju kapital da pokriju tolike svoje obaveze.
Kako će se to odraziti na deviznu štednju građana, koja iznosi – 10,694 milijarde evra, nije pitanje samo za banke i državu, nego i za štediše koji drže taj svoj novac u bankama.
Da li će nam neko dati – 5,69 milijardi evra za ekonomski paket Vlade? Ne verujem. Razvijene države su bankrotirale i zabavile su se svojom borbom za opstanak.
Videli smo da se EU raspada i da jedni drugima u lukama, na brodovima, otimaju maske i rukavice, niko neće nikome da pomogne,pa je zaista teško očekivati da neka država može da nas kreditira. Jedino ko može da uđe u ovaj finansijski angažman su špekulanti iz hedž fondova, koji su hazarderi, kazino igrači i koji se klade tuđim novcem, dobijen iz falsifikovanih novčanica FED-a, pa se mogu pojaviti kao finasijeri, koji će, znajući dobro sve ove podatke, uzeti u zalog čitavu državu i njenu imovinu.
Tada ćemo biti u rukama berzanskih špekulanata, koji će nas konačno uništiti. Da li će se ovo dogoditi? Ne znam. Veleizdajnicima na vlasti ništa ne verujem. Na sve su spremni. Znam da sam vas ovim podacima dodatno opteretio i zabrinuo. Ali, moramo sve ovo da znamo.
Ako želimo da se izborimo za Srbiju i za nas, moramo znati u kakvoj smo opasnosti. Ima rešenja, ali o njima u sledećem tekstu, kada budem analizirao same predložene mere.
