Merkel, Merkel über Alles!

Nemačka, koja svakako spada u red öetiri najjače ekonomije sveta, se odmah posle ujedinjenja sa Istočnom Nemačkom, nije više zadovoljavala samo snagom svoje privrede. Ona je ubrzo poželela da postane i jedna od vodećih svetskih sila, po mogućnosti odmah iza Sjedinjenih država Amerike. U tome je itekako uspela. Prisetimo se samo njene uloge u razbijanju nekadašnje Jugoslavije, bombardovanja Srbije za vreme Nato agresije, kao i svih kasnijih akcija- od rata u Avganistanu pa do verovatnog organizovanja ali i dokazane podrške građanskih nemira u Ukrajini, svrgavanja tamošnje vlade i uvođenja sankcija Rusiji…

Relativno „miran“ kancelar Helmut Kol je iz samo njemu znanih razloga u tzv. „visoku politiku“ prosto ugurao, kako je odmah osetio na svojoj koži veoma vlastoljubivu Angelu Merkel. Ona je zapadnoj javnosti, osim verovatno nekim obaveštajnim službama, dotle bila nepoznata državljanka nekadašnje Nemačke Demokratske Republike (DDR). Tamo se, navodno, zadovoljavala samo manjim funkcijama, kao npr. u komunističkoj omladini Freie deutsche Jugend –FDJ (Slobodna nemačka omladina) Merkelova je posle ujedinjenja sa velikim elanom krenula da planski radi na osvajanju totalne vlasti, čak i na štetu njenog mentora Helmuta Kola. Uspela je da kao prva žena u istoriji Nemačke postane veoma moćna predsednica vlade –kancelarka. Pomenimo da je uloga Predsednika Republike, u odnosu na moć kancelarke, čisto dekorativnog karaktera!

Angela Merkel je za veoma kratko vreme pod moćnu nemačku „ekonomsku čizmu“ stavila celu Evropsku uniju. Tako, u stvari, od EU najviše profitira nemačka privreda koja, za razliku od privreda drugih članica koje jedva opstaju, iz godine u godinu beleži sve veće budžetske suficite kao i sve veći profit od izvoza u odnosu na uvoz. Veliki deo ostvarenih zarada su industrijalci uložili u robotizaciju proizvodnje. Danas nemačke fabrike predstavljaju poslednju reč tehnike pa je proizvodnja jeftnija nego u drugim EU državama. Zato nije čudo da se ne samo u EU i u MMF-u nego i u SAD javlja nezadovoljstvo zbog pomenutih suficita. Već su se oglasili EU-ekonomisti koji od Nemačke zahtevaju povećavanje uvoza u odnosu na izvoz, više investicija Nemačke u sopstvenu infrastrukturu, povećanje plata kako bi poskupela nemačka proizvodnja, povećanje penzija, bolju socijalnu zaštitu, poboljšanje sistema obrazovanja i sl. A sve to u nadi kako bi se od privredne propasti zbog velikih, jeftinih uvoza iz Nemačke u odnosu na sopstvenu proizvodnju, spasile ne samo Grčka nego i druge prezadužene članice EU kao Italija, Francuska, Rumunija, Bugarska itd. Najmoćniji kritičar nemačkog izvoznog suficita je predsednik SAD Donald Tramp tvrdeći da Nemačka ugrožava i američku privredu.

Ali i kancelarka i njen ministar finansija Šojble su, tako izgleda, gluvi na pomenute zahteve. Privredna moć Nemačke raste i pored izdataka od oko 22 milijarde € samo protekle godine za zbrinjavanje preko milion azilanata koje je Merklova lično primila u Nemačku, kao i pored sve većih izdataka za nemačke oružane snage i njihovo stacioniranje u više zemalja sveta. Dodajmo da privredna moć raste i kroz sve veće izrabljivanje sopstvene radne snage u odnosu na troškove života jer su plate ostale male. Mnogi radnici u Nemačkoj rade, slično u SAD i Kanadi, na dva ili tri mesta kako bi zaradili da prežive. Danas već preko 1,5 milion dece u Nemačkoj živi na iviici pukog siromaštva jer roditelji malo zarađuju. U (naj)siromašaniji sloj stanovnika se ubraja i više miliona penzionera i nezaposlenih osoba. Ali zato nemački izvoz cveta.

Kada je povećanje nemačke oružane sile u pitanju, ne tako davno se se od političara čuli, posle propasti „nemačke kandidatkinje“ za predsednicu SAD Hilari Klinton, svesrdno podržavane od nemačkih političara i javnosti i dolaska na vlast Donalda Trampa, zahtevi da EU mora da stvori jake zajedničke oružane snage koje bi raspolagale sopstvenim nuklearnim naoružanjem i bile nezavisne od Nato komande u kojoj Amerikanci još uvek vode glavnu reč. Pomenute želje su inicirane prvim izjavama Donalda Trampa u kojima se distancirao od uobičajene prakse SAD, da Amerika svuda treba da izigrava svetske policajce. Rekao je više puta da, navodno, SAD se više neće mešati u unutrašnje događaje u suverenim državama. Ali, događaji u priobalju Severne Koreje zbog prisutnih američkih nosača aviona spremnih na agresiju, pokazuju da ni Trampu ne treba previše verovati.

Apetit za sopstvenim nuklearnim oružjem te preskupe, zajedničke EU-armije koju je trebalo tek stvarati, posebno je porastao posle britanske odluke o izlasku iz EU a nastavio se i danas, posle debakla koji su Merkelova i njeni paladini iz EU doživeli na nedavnom sastanku u centrali Nato pakta u Briselu i na sastanku Gruppe G 7 na Siciliji- kada je celoj toj bratiji i sestrinstvu, Tramp „očitao bukvicu“ uz izrečenu uvredu da su Nemci zli ljudi!

Nakon „bekstva“ Engleske iz EU, nuklearno oružje bi u EU posedovala samo još Francuska, ali je ona u očima nemačkih političara važila za nepouzdanog partnera, pogotovo da je Marin Le Pen došla na vlast! Naravno, prst na nuklearnom okidaču bi, a ko bi to drugi mogao da bude, trebalo da ima najveći fnansijer te zajedničke armije -znači (samo?) Nemačka!

Da je Nemačka ojačala na svetskoj političkoj sceni svedoči činjenica, sa koliko su se žara nemački političari, na čelu sa Angelom Merkel kao i preko 90 odsto svih medija, bez imalo stida, utrkivali kako bi uticali na američku politiku, medije i javnost, ko je trebalo da postane predsednik Sjedinjenih država. Ti napori su se, kao što znamo, izjalovili, ali to Merkelovoj i njenim paladinima kao i medijima nije nimalo smetalo, da se svom snagom „bace“, slično kampanjama protiv Donalda Trampa, i na rušenje ugleda Marin Le Pen u francuskom narodu. Sve je išlo u stilu –ako pobedi Le Pen, propada Francuska i sa njom i Evropska unija! O nemačkom sve većem uticaju na manje evropske države, pa i na Srbiju, ne treba ni govoriti, to je odavno postalo evidentno.

Po mišljenu neutralnih posmatrača događanja u EU, Nemačkoj nije bilo toliko stalo ko će da vodi Francusku nego se radilo da posle izlaska Britanije iz EU, to isto ne učini i Francuska pod vlašću Le Penove. Time bi Nemačka izgubila još jedno veoma značajno tržište na kome, slično kao na Britanskom tržištu, Nemci ostvaruju ogromne izvozne suficite. Dodajmo, da se i Angela Merkel i svi nemački političari i najveći broj medija nalaze u još jednoj svakodnevnoj „trci“, ili kako neki komentatori već govore ratu, kako što više ocrniti Vladimira Putina i celu Rusku federaciju.

Ono što Nemcima ne uspeva i verovatno nikada neće uspeti je uklanjanje sa vlasti Vladimira Putina. Ali je odlično uspela promocija „nemačkog kandidata“ u Fancuskoj. Pre ogromne nemačke kampanje koju smo pomenuli, Marin Le Pen je imala gotovo identične šanse kao i mlađani i politički malo iskusan Emanuel Makron. Posle početka kampanje protiv Marin Le Pen, koju su prihvatili i brojni francuski mediji i posle pretnji o raspadu EU i lošijeg života Francuza ako ne izaberu Makrona, vidno je opao rejting Makronove protivnice. Možda bi se izbori u Francuskoj drugačije završili da su se pojedinosti o životu, radu, raznim manipulacijama, nastranosti i privatnom bitisanju Emanuela Makrona, protivpravno skinutih sa njegovog računara, blagovremeno pojavile u javnosti. Verovatno bi objavljivanje pre izbora mnogim Francuzima „otvorilo oči“! Ovako, i Francuzi i cela EU su dobili predsednika Francuske baš potaman i po želji Nemačke!

Suočena sa padom svoje popularnosti, Marin Le Pen je doslovce rekla – Francuskom će u svakom slučaju vladati žena. Ako pobedim biću to ja, ako izgubim izbore biće to Angela Merkel. To se zaista i obistinilo. Već sutradan posle inaguracije, Makron je hitno odjurio u Berlin, valjda na raport i po instrukcije od nemačke kancelarke.

Nada mnogih Evropljana koji godinama itekako osećaju Angelino tutorstvo je propala, iako se posle katastrofalnog pada popularnosti kancelarke 2015. i 2016. g. -uglavnom zbog armije azilanata koji su prosto okupirali Nemačku, očekivalo da je došao kraj njene vladavine. Javila se nada da će Nemci na ovogodišnjim Saveznim izborima 24. septembra izabrati nekog drugog kancelara.

Socijalisti, današnji koalicioni partneri Angele Merkel u Bundestagu, su zbog lošeg imidža Gintera Gabrijela, danas bezbojnog ministra spoljnih poslova, odbacili njegovu kandidaturu za kancelara i na brzinu, kao iz čarobnjačkog šešira, izvukli i novog šefa Socijalističke partije i kandidata za kancelara- dugogodišnjeg poslanika u Parmalentu Evrope a od 2012. do 2017. Predsednika Parlamenta Evrope, osvedočenog birokratu Martina Šulca.

Za kratko, Šulc je po popularnosti bio prestigao Angelu Merkel pa su ga mnogi politički analitičari već videli kao novog nemačkog kancelara. Međutim, poslednja 3 izbora za Pokrajinske parlamente, Šulcovi Socijalni demokrati su ubedljivo izgubili a njegov rejting se nalazi u slobodnom padu. Angela Merkel je opet najozbiljniji kandidat za novu-staru kancelarku. Čak postoje indicije, da će iz koalicije izbaciti Socijaliste u korist Slobodnih demokrata, koji beleže sve veću popularnost, posebno među poslodavcima i bogatijem delu stanovništva Nemačke. Njenim izborom 24. septembra u koji više niko ne sumnja, Merkelova će započeti svoj četvrti mandat i stići svog nekadašnjeg mentora Helmuta Kola koji je punih 16. godina vladao zemljom Germana ali ne u toj meri Evropskom unijom, kao već godinama njegova naslednica Angela Merkel.

P. Rakočević