Nemačka već odavno pokušava da preuzme punu kontrolu nad Balkanom.
Sa finansijskim uticajem Berlina u tom regionu sve je u najboljem redu, ali su političke ambicije neočekivano prošlajfovale. Jer, Nemačka zasad ne uspeva da izađe na kraj sa Srbijom koja nikako ne želi da se odrekne Kosova, teritorije koju su Nemci i Amerikanci kolonizovali još 1999. godine.
Berlin posebnu pažnju poklanja „nepotopivom” Hašimu Tačiju i njegovom klanu. To je i razumljivo jer Kosovo raspolaže velikim rudnim bogatstvima, naročito mrkim ugljem – čak 15 milijardi tona.
Mogu se eksploatisati i nalazišta za energetiku veoma važnog lignita – čak narednih 200 godina.
Za Nemce je to pravi „Klondajk”, zato se trude iz svih snaga da Prištinu dobiju zauvek, iako ona sada po zakonu pripada Srbiji.
U toku je pravi rat za sirovinska bogatstva Evrope. Zato su velike nemačke korporacije spremne da podrže i najodioznije kosovske političare i da ih dovode na vlast. Njima je glavno da u narednih 50 godina nemaju nikakve probleme sa energetikom. Jer, na mesto atomskih i gasnih elektrocentrala, koje se postepeno zatvaraju, u dogledno vreme će doći one koje rade na lignit.
Uskoro, Kosovo za Nemce može postati najvažniji do Balkana. Zato oni čine sve da prisile Beograd da se Kosova odrekne zauvek. Radi toga mu obećavaju skori prijem u Evropsku uniju i NATO, nude beskamatne kredite i slične mamce.
Sve ovo je razlog što se Angela Merkel spremila za turneju po regionu. U Tiranu će stići 8. jula, a albansko rukovodstvo je tesno povezano sa Prištinom i spremno da – bude li potrebno – izvrši svaki politički zadatak dobijen od nemačkog kancelara.
Berlin može zamoliti Tiranu, ili joj narediti, da ponovo reaktivira projekat „Velika Albanija” i početi da plaši Beograd nemirima na jugu zemlje. Tamo su već spremni za borbe protiv srpske policije i specijalaca.
Dobiju li zeleno svetlo iz Tirane i Prištine, u Bujanovcu, Preševu i Medveđi – gde je Albanaca mnogo više nego Srba – ponoviće se „kosovski scenario”, a još jedan solidan deo juga Srbije prestaće da se pokorava Beogradu zauvek.
Ovo znači da frau Merkel ima dovoljno „aduta”.
Posle „obrade” političke elite u Tirani, nemačka kancelarka će se uputiti u Beograd.
Tandem Merkel – Obama veće duže vreme deluje zajedno i koordinira svoje političke korake.
Srpski lideri – predsednik Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić – pokušavaju da nađu razuman kompromis povodom „kosovskog pitanja”.
Čine šta mogu, ali štite interese srpske manjine u pokrajini.
Angela Merkel, kao što je to uradila za vreme svoje poslednje posete Beogradu 2011. godine, može izazvati prevremene izbore i parlamenta i predsednika Srbije. Jer, tada Boris Tadić nije pristao na ustupke Nemačkoj i odmah je bio lišen predsedničkog položaja.
Njemu je bilo predloženo da odnose sa Kosovom gradi na principu Zapadna Nemačka – Istočna Nemačka. Merkelova je insistirala da Beograd oficijelno prizna vlast u Prištini. Tadić nije popustio.
Nije isključeno da će sadašnjem rukovodstvu Srbije ostaviti vreme za razmišljanje – ali samo do jeseni.
Ako ne bude potpisan sporazum sa Prištinom, Berlin i Brisel će tvrdo zatvoriti vrata i Srbija nikada neće moći da stupi u Evropsku uniju.
Angela Merkel je ovih dana, u svom nedeljnom televizijskom obraćanju sunarodnicima, pohvalila balkanske članice Evropske unije – Sloveniju i Hrvatsku. Odmah potom je stavila na znanje: da Beograd ima šansu.
Rekla je: „Naravno, postoji progres u pregovorima između Beograda i Prištine koji su nedavno vođeni u Briselu. Ali, još je mnogo velikih problema. Te probleme treba rešiti i to – rešavati brže”.
Ovo je solidno upozorenje uoči početka zvanične posete nemačkog kancelara glavnom gradu Srbije.
Sasvim prirodno, ovakav pritisak Angele Merkel ne sviđa se baš svima ni u samoj Nemačkoj. NJu kritikuje opozicija, uključujući i poslanike Leve partije.
Nedavno je poslanica Sevim Dagdelen otvoreno optužila Hrišćanskodemokratsku uniju Nemačke da se vlast na Kosovu u celini sastoji od bivših bojovnika „Oslobodilačke vojske Kosova”. Po mišljenju predstavnika Leve partije, tu vlast štite nemački vojnici i tenkovi koji se, u okvirima misije Kfora, na Kosovu nalaze od 1999. godine.
Za to vreme su iz pokrajine proterane stotine hiljada Srba i Cigana.
„Bundesver i Kosovo i politika Nemačke – to je kršenje međunarodnog prava. Naša politika se nije pridržavala principa neutraliteta na Kosovu. Nama nisu potrebni vojnici koji štite jučerašnje bojovnike” – podvukla je Dagdelen.
Nisu svi u Evropskoj uniji 2008. godine priznali novu državu Kosovo. To nisu učinili Kipar, Rumunija, Španija, Grčka i Slovačka. U Briselu odavno nema pune saglasnosti povodom „kosovske teme”, ali to, po svemu sudeći nimalo ne uzbuđuje Nemačku i SAD.
Te dve zemlje su se već opredelile: Balkan je kolonija u kojoj se mogu primenjivati sopstvena pravila. Ako to nekoga ne zadovoljava – slobodno kritikujte. Ali, ne računajte na ništa više od toga.
Sada je glavno: što pre ozakoniti otimačinu Kosova i zadržati na vlasti Tačija i njegovu ekipu. Tada će biti moguće deliti „masnu kosovsku pitu” po pravilima SAD i Nemačke.
Vreme ne stoji, profit se ne upuštati. Finansijski magnati su ozbiljni ljudi. Oni su poverili vlast Merkelovoj i – znajući njen „gvozdeni karakter” – shvataju da će se turneja po Balkanu završiti uspehom.
U Berlinu su u to uvereni.
Konstantin Kačalin
Fakti.org
