Mihailo Alić: Druga strana rodne statistike

2
485
Foto: Vidovdan

Ženske NVO i odbori za rodnu ravnopravnost, finansirani gotovo isključivo iz EU i SAD, iznose statistike o neravnomernoj zastupljenosti žena koju one nazivaju neravnopravnost, bez objašnjavanja uzroka, već uz tvrdnju da se radi o nepravednom različitom tretiranju žena, tj. diskriminaciji. Analiziraćemo dva takva „istraživanja“, i objasniti šta je tu sporno. Istraživanja koja nalaze da su žene manjina u procentu zaposlenih i manje plaćene od muškaraca (ali nikada se NE pokazuje da je to ZA ISTI RAD) nisu sama sebi svrha, već se rade da bi se opravdali kasniji zahtevi za „anti-diskriminacionim“ merama koje će ženama dati preferencijalni, povlašćen, položaj u odnosu na muškarce pri zapošljavanju i „vrednovanju“. Tako se privilegije osvajaju na bazi namerno pogrešnog objašnjavanja statistika.

O rezultatima prvog istraživanja saznajemo u emisiji simptomatičnog naziva („Rečeno i prećutano“) emitovanoj 27.11.17 u podne na Radio Beogradu 2 (www.rts.rs/page/radio/sr/story/24/radio-beograd-2/2949170/receno-i-precutano.html). Uvod je: „Žene u Srbiji prosečno zarađuju manje od muškaraca, a pritom su kvalifikovanije. Od milion i po radno sposobnih žena starosne kategorije preko 45 godina, više od trećine su neaktivne, što znači da nemaju posao, niti ga traže, a od zaposlenih, čak jedna četvrtina visokoobrazovanih radi ispod svoje stručne spreme. Nejednakost pri zapošljavanju pogađa i žene i njihove porodice, ali posledice trpi celo društvo. O položaju žena na tržištu rada Srbije koje imaju preko 45 godina, govore Jelena Stošić, članica udruženja „Žene na prekretnici“ (mada je najavljena i na veb stranici predstavljena predsednica UO udruženja) i Olivera Vuković, direktor „Secons grupe za razvojnu inicijativu“. U prvim rečenicama Jelena kaže „i ranije su postojala istraživanja generalno o položaju žena na tržištu rada koja su ukazivala na jednu veliku neravnopravnopravnost, odnosno na veliki rodni jaz, dakle žene se slabije zapošljavaju nego muškarci, pritom su manje plaćene i ako su iste kvalifikacione strukture, ili čak obrazovanije“. Vidimo da se namerno umesto termina „neravnomernost“ koristi termin različitog značenja „neravnopravnost“, jer potonji ima emotivni naboj nepravde, nakon koga sledi poziv borkinja za socijalnu pravdu na izmenu stanja, po scenariju koji smo već opisali u uvodu. Drugo je stara feministička žalopojka da su žene manje plaćene, koristeći eufemizam „iste kvalifikacione strukture“ za izjednačavanje sa muškarcima. Svakom i sa malo životnog iskustva je jasno da su deficitarna zanimanja više plaćena od suficitarnih, gde ima više kandidata, a manje poslova. Ova podela je uspostavljena prema potrebama društva, a realnost je da prirodne i tehničke nauke, koje većina smatra težim za studiranje i kasnije rad imaju veću tražnju nego društvene, pa je i deficit mnogo veći u prvim u poređenju sa drugim. Sopstvenim izborom, bez obzira na njegovu isplativost i mogućnost kasnijeg zapošljavanja, žene i dalje biraju baš ovu drugu grupu fakulteta, dobrovoljno pristajući da u karijeri u proseku budu teže zaposlive i manje plaćene nego muškarci koji završavaju fakultete pomenute prve grupe. Ovo je poznata činjenica, a i vidi se na grafikonu iz najnovije publikacija Republičkog zavoda za statistiku (RZS) koja će biti drugo istraživanje koje ćemo analizirati:

Simptomatičan je i navod iz uvoda „više od trećine su neaktivne, što znači da nemaju posao, niti ga traže“, pa se postavlja pitanje zašto ga ne traže. Brzo objašnjenje Jelena nalazi u izgubljenom samopouzdanju, no za većinu žena to ne mora da bude problem, već činjenica da su verovatno izdržavana lica, kao majke, domaćice ili korisnice muževljeve penzije, imanja i ušteđevine, narodskim jezikom „dobro su se udale“, pa ne moraju da traže posao. Potonje pretpostavku potvrđuje grafikonu iz pomenute publikacije RZS-a, u kome vidimo da žene tri puta češće od muškaraca brinu o drugim licima ili navode lične i porodične razloge u vezi netraženja posla (16% u odnosu na 5%), dok je dva puta češće nego kod muškaraca uzrok „da su bez radnog iskustva“ ili je to „plata/penzija od supružnika/roditelja ili drugih članova domaćinstva“, a gubitak nade / samopouzdanja je uzrok u samo jednocifrenom procentu slučajeva. ZNAČI NE RADI SE O DISKRIMINACIJI, već o tome da su žene dva puta češće izdržavana lica, pa ni ne moraju da traže posao. Posledica toga je da nisu potrebne nikakve „mere, akcioni planovi i strategije“, a pare poreskih obveznika treba usmeriti u edukaciju žena i muškaraca ka više univerzalnim rodnim ulogama, kako muškarci ne bi imali prosečno 5 godina kraći životni vek nego žene, već da se i na tom polju ostvari „rodna ravnopravnost“.

Voditeljka već u sledećem pitanju koristi stereotip feminizma žrtve i unapred donešenu kvalifikaciju: „Koliko je ovo istraživanje otvorilo sliku diskriminacije čije su žrtve žene?“. Istraživačica je u odgovoru inicijalno opreznija u kvalifikacijama, pa kaže da su žene 45+ zapravo „u nešto nezavidnijem položaju nego ostale“, no potom i ona počinje da koristi reč „diskriminacija po više osnova“. Da su i muškaraci iste starosne grupe pogođeni problemima u zapošljavanju moglo bi se utvrditi da je slično istraživanje na njima rađeno, a vidi se i na grafikonu iz pomenute publikacije RZS-a:

Nastavlja se požrtvljavanje žena tako što se pominje zlostavljanje žena u Holivodu (poznata skorašnja akcija prijavljivanja seksualnog uznemiravanja na poslu, pogledajte na internetu kampanju pretragom #meTwo), i iznose nalazi studije po kojoj „žene treba da rade 40 dana više nego muškarci da bi ostvarili istu finansijsku dobit, praktično rade novembar i decembar da bi stigle muškarce“, ne uzimajući u obzir sopstvene izbore profesija, kao i činjenicu da rade u mnogo boljim radnim uslovima, manji broj sati, češće odsustvuju sa posla, ne rade noću, vikendom i praznikom, na otvorenom, kiši i mrazu, na visini i u ostalim rizičnim zanimanjima. Naravno, nisu to feministkinje u Srbiji izmislile, tezu o diskriminaciji žena u zapošljavanju zastupa Evropska komisija (http://ec.europa.eu/justice/gender-equality/gender-pay-gap/index_en.htm), koja već na sledećoj stranici („What are the causes?“) objašnjava uzroke dohodovnog jaza, sada priznajući da direktna diskriminacija ima mali udeo, ali za nejednako vrednovanje sličnih kvalifikacija žena i muškaraca navode da je kasirka u supermarketu manje plaćena nego muškarac koji puni police robom, što priznaju da je znatno fizički zahtevniji posao. Rešenje ove „diskriminacije“ izuzetno je lako, i ne treba da se ulažu milioni evra u njegovo rešavanje preko raznih komisija, odbora za ravnopravnost i istraživanja NVO-a, već samo ženama treba sugerisati da pređu sa kase da rade u magacin, gde ih niko neće videti ceo dan, gde nikada neće sesti, i gde će se posle smene vratiti stvarno fizički iscrpljene. Takođe, motivisati ih da završavaju teže, tehničke fakultete, ali bez „gledanja kroz prste“ pri ocenjivanju na ispitima i promociji na radnom mestu, omogućiti im da rade noću, vikendom i praznikom, …, i problem je rešen! No feministkinje bi radije da problem reše na drugačiji način, lakši i lepši za žene, „primenom mera, akcionih planova i strategija“, i „u tom smislu je jako važno praviti non stop pritisak, proveravati da li se realizuje ova strategija za rodnu ravnopravnost“. Znači one nam same govore koji je njihov metod, a to je stalni pritisak, kao i u slučaju nasilja u porodici, kao i u svakoj sledećoj inicijativi, u Americi vidimo da je to seksualno uznemiravanje i silovanje. Podsetimo da su još krajem 19. veka svoju borbu sufražetkinje ostvarivale marksističkim metodama razbijanja prozora i izloga, i napadima na policajce.

Pogledajmo sada najnoviju publikaciju RZS-a „Žene i muškarci u Srbiji“ (http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/repository/documents/00/02/66/96/Zene_i_muskarci_u_Republici_Srbiji_web_2017.pdf) i članak o njemu u „Politici“ od 26.11.17. Na prvoj stranici ove publikacije saznajemo: „Publikacija je objavljena uz podršku Agencije za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN WOMEN)“, pa se postavlja pitanje zašto jedna državna institucija ima potrebu za stranom „podrškom“ (nažalost to se ne odnosi samo na ovu instituciju), kao i da li ta podrška ima uticaj na izbor i interpretaciju podataka koji se prikazuju. U prvom pasusu članka piše: „Samohrani roditelji uglavnom su ženskog pola – čak 80 odsto jednoroditeljskih porodica čine majka i dete“, što je opasna zamena teza koja poziva na akciju socijalne pravde, dok je istina da velika većina dece u jednoroditeljskim porodicama ima poznate, žive i prisutne očeve koji plaćaju za njihovo izdržavanje, pa se majke ne mogu nazvati samohrane. No znajući stanje elektronske evidencije i provera u Srbiji, lako možemo zamisliti scenario gde „samohrane“ majke kao „umiljato jagnje“ dobijaju pomoć i od oca i od države. Novi zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao i mogućnost zloupotrebe socijalne pomoći, može da motiviše nesavesne majke da rasturaju porodice, gde bi im kao nagrada ostajao stan, dete i dvostruko izdržavanje. Podsetimo da budžet države pune poreski obveznici koji su opet većinom muškarci, jer čine većinu zaposlenih, imaju veće zarade i vlasnici su većine privatnih firmi i nekretnina.

Poziv na socijalnu akciju biće i podatak da je „stopa zaposlenosti žena iznosila je 38 procenata, dok je stopa zaposlenosti muškaraca bila 53 odsto“, što zahteva odlučnu akciju za ukidanje diskriminacije u zapošljavanju, verovatno u formi stimulacija i preferencijalnog tretmana žena, radi njihovog daljeg „osnaživanja“, mada se stopa zaposlenosti lako može objasniti gorepomenutim izborima školovanja i pozicijom žena kao izdržavanih lica. Govori se i o dohodovnom jazu, staroj feminističkoj žalopojki, mada se priznaje da „je manji jaz u zaradama između žena i muškaraca u odnosu na evropski prosek: samo je Rumunija bolja od nas u ovoj oblasti“.

Interesantno je i da je „među osobama sa invaliditetom veće učešće žena (58 odsto) nego muškaraca (42 procenta)“, no tu se radi o urođenom invaliditetu. O pokazateljima gde su muškarci ugroženi se naravno ne govori, kao što je broj povreda i smrti na radu, gde muškarci ubedljivo vode, 67% svih povreda na radu, i preko 90% smrti (zavisno od godine i zemlje, ali uvek preko 90).

Članak ističe i da se „žene bave kućnim poslovima oko četiri i po sata dnevno, a muškarci – dva sata. Kad bi se rad u domaćinstvu plaćao po minimalnoj ceni sata, žene bi samo za to trebalo da budu plaćene 138 evra mesečno“. Ne kaže da bi onda muškarci trebali da budu plaćeni za svoja dva sata, pa je razlika koju muškarac „duguje“ ženi samo 77 evra, pola od toga on odradi u vankućnim porodičnim aktivnostima (oko kola, pijace, majstora), a više od pola doprinoseći kućnom budžetu većom platom i manjom potrošnjom. Najvažnije, a retko pominjano, je da se vreme rada u kući ne meri nekom objektivnom metodom već „po sopstvenom iskazu“, pa se ne može odbaciti da u tome ima preuveličavanja, nepotrebno ili ne-efikasno utrošenog vremena, i ostalih subjektivnih faktora. Podacima u pomenutoj publikaciji, koja priznaje da „bez obzira na to da li su zaposlene ili ne, žene, u odnosu na muškarce, dvostruko više vremena rade u kući, a upola manje vremena provode na plaćenim poslovima“, može se dodati da pošto je rad na plaćenim poslovima kvalifikovaniji i plaćeniji po satu, doprinos muškaraca u porodici je i dalje veći. Sve to je ono što borkinje za socijalnu pravdu ne žele da se zna i diskutuje, jer bi to njihov angažman učinilo bespredmetnim i bespotrebnim.

Mihailo Alić

ultrahome.in.rs/muska

2 KOMENTARA

  1. zanimljivo,da su sve članice tih tzv nvo,bivše pripadnice kpj.a zna se da takvi ne mogu biti nikada bivši,jer taj virus ne izčezava,takvi samo dobijaju novi zadatak kpj da deluju u drugim okolnostima,kako ono davno rekoše,prestrojavajmo se u hodu.tako su kpj nazvali sps,pa onda punim gasom naredili brzu privatizaciju svih firmi u srbiji,naravno to su za džabe otkupili opet njihovi,sa opljačkanim srpskim parama iznetim na kipar i druga ostrva.

    • Hm,hmm…pun si,lazi i insunacija, u tvojoj ” borbi za veru”, SPS, je uvazio zelju ” naroda”, da bidne kapitalizma,pa je Milosevic, izdao SKJ,i razbio Savez Komunista Srbije,i treba da mu dignete spomenik,a ne da ga drzite u dvoristu,u tazbini.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime