Milion evra za neispravne mašine!

Jedan od najvećih poreskih dužnika u Srbiji „Zastava oružje“ platila je više od milion evra za 24 polovne CNC mašine (mašine kojima upravlja računar) od kojih četvrtina ne radi i kojima je prosečna starost 20,5 godina – među kojima je i jedna stara čitavih pola veka – i koje imaju garantni rok od mesec dana, otkriva Pištaljka.

Pištaljka je posle dve godine upornih zahteva uspela da dobije deo informacija o kupovini ovih mašina, koje je rukovodstvo ove državne fabrike pokušalo da sakrije od javnosti. Za informacije koje Pištaljka poslednje dve godine traži od „Zastava oružja“, prošle godine zainteresovalo se i Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu, koje je u oktobru 2015. godine pokrenulo istragu o ovom slučaju.

Dokumenta o ovim nabavkama Pištaljka je, istražujući prijavu anonimnog uzbunjivača, tražila u vreme kada su se nabavke i sprovodile, a tek sada – kad se tužilaštvo uključilo u istragu – iz fabrike oružja su nam, umesto ugovora, dostavili informaciju o nabavkama. Informacija je nastala u oktobru 2015. godine na osnovu izveštaja komisije „koja je po nalogu NO (nadzornog odbora) i generalnog direktora ispitivala postupak javne nabavke“, piše u odgovoru „Zastava oružja“.

U ovoj informaciji piše da je za kupljene mašine „do sada“ plaćeno 1.033.327 evra, iz čega se može zaključiti da „Zastava oružje“ očekuje da će za polovne i neupotrebljive mašine dati još novca. Dve mašine – strug i oštrilica – su vraćene dobavljaču pošto od januara do septembra 2015. godine nisu radile ni jedan dan. Osim toga, jedna mašina ima „delimičnu funkciju“, kako se navodi u informaciji, bez objašnjenja šta to tačno znači. Još jedna mašina se ne koristi jer ona, kako stoji u informaciji, fabrici nije ni bila potrebna.

Kupljene mašine u proseku su starije od 20 godina, a jedna je čak iz 1968. godine. Fabrika oružja je do sada samo za popravke ovih mašina platila 320.000 evra. Ugovori za nabavku nekih mašina su sklapani pošto su mašine stigle u fabriku, a neke su plaćane unapred u iznosu od 95 odsto iako je garantni rok od mesec dana mogao da ukaže na to da sa njima nije baš sve u redu.

Iako su polovne i neispravne mašine kupovane od marta do oktobra 2014. godine, dok je fabrikom upravljao bivši direktor Rade Gromović, i novo rukovodstvo „Zastava oružja“ na čelu sa Milojkom Brzakovićem pokušalo je da prikrije podatke i dokumenta o ovim nabavkama. „Zastava oružje“ platila je ukupno 200.000 dinara za kazne jer nije htela da postupi po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i odgovori na Pištaljkine zahteve za dostavljanje informacija.

„Protiv odgovornih lica podnete su disciplinske mere, a neki od njih nisu više u fabrici. Oni su prekršili više procedura prilikom nabavke ovih mašina i nije problem što su kupljene polovne mašine, problem je način na koji su kupljene i što je kupljeno groblje”, rekla je Zorica Đorđević, direktorka pravne i ekonomske službe u ovoj fabrici.

Kada smo joj tražili da nam dostavi dokumenta ona je rekla: „Proverićemo sa Ministarstvom odbrane šta smemo da vam pošaljemo i dobićete odgovor”.

Članovi komisije koju je po preuzimanjui dužnosti formirao novi direktor, a koja je imala zadatak da ispita ove nabavke nisu hteli da govore o detaljima svog izveštaja. Predsednik komisije, inženjer mašinstva u „Zastava oružju“ Mirko Delić je u telefonskom razgovoru na pitanje koliko je uobičajeno da se kupuju polovne mašine za izradu oružja rekao: „Zavisi kako se gleda, uvek je bolje kupovati nove mašine, ali ako se nema sredstava za nove, i polovne mašine mogu biti dobre. Bivši direktor je verovatno imao neki plan kad je kupovao te mašine“.

Još jedna članica komisije, Dragana Bulatović, koja je bila zadužena za ekonomsku analizu ugovora, tvrdi da ne zna da li je milion evra za polovne mašine mnogo ili malo, jer nije ispitivala tržište.

„Nismo mogli da ispitujemo tržište, jer praktično ni ne postoji tržište polovnih mašina“, rekla je Bulatović.

Članovi komisije Aleksandar Dugić i Dragan Predojević tvrde da je izveštaj službena tajna i nisu želeli da komentarišu. Sa preostala dva člana Snežanom Radotić i Goranom Kočićem Pištaljka nije uspela da kontaktira jer su na odmoru, odnosno službenom putu.

Svaku polovnu mašinu, i ispravnu i neispravnu, „Zastava oružje” u proseku je platila više od 43.000 evra. CNC mašine inače su obradne mašine kojima upravlja računar, pa se još nazivaju i računarske numerički upravljane mašine. S obzirom na to da mogu da obavljaju vrlo složene poslove u zavisnosti od gabarita i kapaciteta, njihova cena kada su nove može da bude i milion evra, tvrdi jedan od uvoznika ovih mašina s kojim je Pištaljka kontaktirala. S druge strane, jedan proizvođač CNC mašina Pištaljci je objasnio da su prosečne cene ovih mašina između 5.000 i 50.000 evra.

„Pitati o ceni CNC mašina isto je kao i pitati koliko košta automobil. To sve zavisi od vrste, za šta služi. Čuo sam i da je jedan domaći privrednik platio 2,5 miliona evra polovnu CNC mašinu jer je nova koštala 12 miliona evra”, rekao je za Pištaljku jedan proizvođač. On je objasnio i da je prosečan vek trajanja mašine oko deset godina, a da se one posle kvare i ne rade dobro. Ovaj proizvođač CNC mašina za svoje mašine baš zato, kako kaže, i daje garantni rok od 10 godina.

U revizorskom izveštaju za 2015. godinu koji je objavljen na sajtu Agencije za privredne registre, piše da je od 24 mašine 12 nabavljeno od privatne firme „Gommiš d.o.o.“ iz Aleksandrovca vlasnika Milosava Šošića. I dok u revizorskom izveštaju piše da su dve „Gommiševe“ mašine vraćene proizvođaču jer ne rade, a da četiri rade samo povremeno, direktor ove firme Milutin Šošić za Pištaljku je rekao da sve mašine koje su prodali „Zastavi“ ispravne.

„Polovne mašine ne gube na preciznosti i mogu da rade kao nove ako su redovno servisirane. Cena im je, sa druge strane, mnogo niža. Polovne mašine mogu se kupiti od fabrika koje su promenile delatnost, ili su u stečaju, može i banka da prodaje mašine koje je oduzela svojim dužnicima. One mogu dobro da rade i sve mašine koje smo prodali „Zastavi“ rade“, rekao je Šošić.

Na pitanje zbog čega je onda „Gommiš“ dao garantni rok samo mesec dana, rekao je: „To su polovne mašine.“

Osim ovih 12 mašina koje je „Zastava oružje“ kupila od „Gommiša“, osam mašina od pomenutih 24, kupljeno je od tri  slovenačke firme – „BTS”, „Mikron plus” i „Robomak”, dve od firme „Ing stil” iz Zaječara vlasnika Nenada Ćirića i dve od firme Bobana Isakova „Ibk mašine” iz Kikinde.

Osnovno javno tužilaštvo u Kragujevcu istragu je inače pokrenulo još u oktobru 2015. godine, a kako saznajemo trenutno su u toku policijske provere. „U oktobru 2016. godine dobili smo obaveštenje od policije da su provere u toku, i još uvek nam nije dostavljen policijski izveštaj. Više o tome ne mogu da vam kažem. Ne postoji rok u kom bi policija morala da dostavi izveštaj, sve zavisi od složenosti slučaja. Mi urgiramo na mesec dana otprilike“, rekla je Marija Mladenović, portparol OJT u Kragujevcu.

„Zastava oružje”, koja je prethodne dve godine odbijala Pištaljci da dostavi tražene informacije o ovim nabavkama izgovarajući se time da nema obavezu da to čini, sada ima nov izgovor i kaže da tražene ugovore o kupovini mašina ne može da nam dostavi jer je u toku istraga.

Sporne nabavke odvijale su se od marta do oktobra 2014. godine a Pištaljka je ove ugovore tražila još u avgustu 2014. godine. Da je tada javnost imala uvid u ove informacije ove nabavke su možda mogle da budu sprečene.

Međutim, nama je tada iz „Zastava oružja” odgovoreno da se oni „ne nalaze na spisku organa javne vlasti na koje se primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”. Oktobra 2014. godine, Poverenik je, nakon žalbe novinara Pištaljke, naložio fabrici oružja da dostavi dokumenta. Oni, međutim, to nisu učinili, pa je Pištaljka nastavila da zahteva od Poverenika da se omogući da dobijemo ova dokumenta. Poverenik je u januaru i u julu 2015. godine kaznio „Zastavu oružje” zbog kršenja zakona, novčanom kaznom – prvi put sa 20.000 i drugi put sa 180.000 dinara.

„Kako ni nakon izricanja novčanih kazni, navedeno rešenje nije izvršeno, Poverenik se zahtevom od 15.1.2016. godine obratio Vladi Republike Srbije u Beogradu da obezbedi izvršenje rešenja neposrednom prinudom(…)”, piše u odgovoru Poverenika za informacije od javnog značaja.

„Vlada Republike Srbije nije do danas obezbedila izvršenje rešenja Poverenika već je nastavila sa dugogodišnjom praksom neizvršenja Poverenikovih odluka. Takvim nepostupanjem Vlada RS daje vetar u leđa državnim firmama i organima da ne poštuju Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja”, objašnjava advokat Pištaljke Jelena Stojanović.

Kada smo „Zastava oružje“ pozvali i pitali zbog čega radije plaćaju kazne nego što nam odgovaraju na zahtev, direktorka za pravne i ekonomske poslove Zorica Đorđević je rekla da ranije nisu mogli da nam dostave ugovore jer oni sadrže klauzulu o poslovnoj tajni, a da sada takođe ne mogu da nam daju više od Informacije jer je u toku istraga.

PRILOG:Revizorski izveštaj o poslovanju „Zastava oružja“ za 2014. godinu

Snežana Đurić

www.pistaljka.rs