Nikada ne treba užurbano suditi o izjavama krupnih političkih delatnika. Potrebno je temeljno izučiti izloženu misao, odozdo nagore, a takođe uzduž i popreko, popiti kafu ili nešto jače, a potom pokušati naći istinu. Poželjno je – ne u vinu, nego u toj samoj izloženoj misli. A intelektualna produkcija koja traži svestrana istraživanja, u srpskom rukovodstvu se pojavljuje sve više i više.
Evo, na primer, predsednik Tomislav Nikolić izjavljuje: “Srbija će tražiti prijem u Evropsku uniju sve dok poslednja postoji”. Tu istu misao nešto ranije izneo je i premijer Aleksandar Vučić.
Ako ovaj aforizam sagledamo odozdo nagore, onda postaje jasno da on svedoči o vernosti Srbije jednom zauzetom kursu. Ovde ne vladaju nekakvi vetropiri, nego ozbiljni ljudi. Ako su rekli da će ući u EU, znači da od svoje reči ne odstupaju. Makar ona i pukla, ta EU. Istina, ovde Beograd mora da požuri, jer EU može pući pre stupanja i tada će biti sramota. Shvatate, predsednik Nikolić i premijer Vučić će dobiti vozne karte za taj tramvaj, a kondukter objavljuje da tramvaj dalje ne ide, moli sve da napuste vagon, novac za karte se ne vraća.
No, ne može se ni požuriti, jer Brisel ne želi da produžava pristupne pregovore sa Beogradom. Ministar inostranih poslova Ivica Dačić potpuno osnovano je takvu odluku nazvao sramotnom i ponižavajućom. Jer u decembru 2015. godine su već počeli pregovori o finansijskoj kontroli i regulisanju odnosa sa Kosovom. I odjednom iznenađenje! Predomislili su se. Ivica Dačić toliko teži da stupi u EU da ne primećuje jednu prostu stvar – Brisel baš briga za ranije postignute sporazume. Eto na primer, Evropska unija danas blokira projekat “Severni tok – 2” nemajući nikakvih zakonskih osnova za tako nešto. Učesnici projekta su ispunili sve neophodne zahteve, a Evropsku komisiju baš briga za to. Ne dozvoljava izgradnju i tačka. Zato što ona ne želi ruski gas na evropskoj teritoriji. ne želi i kraj priče. Upravo takav klasni odnos prema politici predstavlja glavni motiv u delovanju EU.
Ministar Ivica se čudi kako to – Poljska traži da se hitno uključe u EU Ukrajina, Gruzija, Jermenija, Azerbejdžan, Moldavija i Belorusija, a o Srbiji ćuti poput ribe. Kako je Belorusija dospela na taj spisak, iako nije podnela nikakve zahteve, trebalo bi pitati ministra inostranih poslova Poljske Vašickovskog, no, nema sumnje da Moldavija, Gruzija i Ukrajina ukrašavaju to izuzetno društvo naroda. U Moldaviji je predsednik iz budžeta ukrao poslednju milijardu, u Ukrajini se lopovlukom bavila čitava šajka i ispraznila je trezor do dna, a i bivši predsednik Gruzije nalazi se na međunarodnoj poternici po tom istom članu krivičnog kodeksa. Međutim, to ne smeta evrointegratorima da guraju korumpirane režime u EU, A već o Srbiji – nema ni reči.
Da nije zbog toga što se ona nije prisajedinila sankcijama protiv Rusije?
Potom, ako razmotrimo ideju Nikolića i Vučića uzduž i popreko, onda se postavlja pitanje: po čemu su to oni zaključili da će Srbija u rezultatu evropskih integracija dobiti radna mesta? Predsednik Nikolić tako i govori: “Protivnici takve pozicije treba da znaju odgovor na pitanje, ko nam kompenzuje radna mesta koje bi izgubili u slučaju odustajanja od evrointegracija”.
Voleo bih da vidim bar jednu istočno-evropsku zemlju u kojoj su se zbog stupanja u EU pojavila nova radna mesta. Sa sigurnošću se može govoriti o smanjenju radnih mesta, jer se ona skraćuju zajedno sa nerentabilnim proizvodnjama po zapadnim merilima. Zato je protivnicima pristupanja u EU bolje da zapitaju predsednika da predstavi plan ekonomskog preporoda Srbije posle pristupanja Evropskoj uniji. Ne, mi znamo da će zasigurno procvetati trgovina zapadnom robom i kuvane viršle će same skakati u usta na svakom ćošku, no, preporod počinje sa pojavom fabrika i zavoda, a ne sa skladišnim terminalima za evropsku robu široke potrošnje. Kakvim to zavodima i fabrikama vlada sprema da zadivi svetsku javnost?
Ako se ozbiljno veruje da u EU deluje ravnopravno i slobodno tržište, onda se nema istinske predstave o naravima u tom zverinjaku. Čak i Rumuniju i Bugarsku koje su davno zaboravile na slovensko bratstvo i koje pljuju po Rusiji žestokim otrovom, tamo smatraju za “crne ovce”. A Srbe koji otvoreno ispovedaju neraskidivost veza sa ruskim narodom, uvaljivaće u blato sve dok oni ne zaborave na svoj rodoslov.
Uzgred, nisu uzalud A. Merkel i F. Oland progovorili o neophodnosti militarizacije Evropske unije. Da bi sve bilo kao u pruskoj kasarni. I garnizonski zatvor i špicruteni i “štangle”. To je genijalan izum nemačke vojne misli, kada vojniku slome i ruke i noge tako da se on ne može ni pomeriti.
Istina, ta vrsta kazne se primenjivala uglavnom prema saveznicima nemačkih monarhija za vreme Prvog svetskog rata – Česima, Mađarima, Slovacima itd. Srbi tada nisu bili saveznici, no, ukoliko su već odlučili da uđu u isto društvo sa Berlinom, onda bi dobro bilo za početak saznati šta je to “štangla”.
Dmitrij Sedov
FSK
