Milo i Vučić – politička braća ponikla u („istopolnoj“) porodici evropskih vrednosti

0
513
Foto: Screenshot (NSPM)

„A Bog, kao Bog, samo ćuti i gleda!“
iz poeme „Bogojavljanje“, Matija Bećković

Kako je sve počelo?

Sve je krenulo, najavljenim usvajanjem, i to od strane predsednika Republike Crne Gore Mila Đukanovića, već svima dobro poznatog  „Zakona o slobodi veroispovesti“, u parlamentu Crne Gore! Na takvu, već odavno najavljenu i očekivanu situaciju, predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić je bio „totalno zatečen“,  i odmah je pozvao telefonom predsednika Crne Gore Mila Đukanovića, da se detaljnije informiše! Obojica o tom razgovoru, i njegovom sadržaju, obaveštavaju javnost Srbije i Crne Gore. Aleksandar Vučić ističe: „Naša pozicija je teška, šta god da kažemo može da bude okvalifikovano kao mešanje u unutrašnje stvari suverene države“, i „mi nemamo pravo da se mešamo“, jer su to unutrašnje stvari druge države! Uz to, Aleksandar Vučić izjavljuje još i to da „Crnogorska autokefalna crkva postoji, i de fakto i de jure, još i pre uspostavljanja nezavisnosti Crne Gore„! Naravno, on lično je „protiv takvog Zakona“, ali da on ne može povodom toga ništa da uradi! Milo Đukanović, sa druge strane, saopštava da je poziv Vučića, shvatio kao „prijateljski i dobronameran“, i da „razume da Vučić ima određene „rezerve i nedoumice“!

Iz svega iznetog, jasno je, da samo ostaje da se čeka i da se ono što je neminovno i najavljeno mora da se desi! Jasno je, i da je „kompletna scenografija“ postavljena, da je“scenario jasan i precizan“, da su „dijalozi“ uvežbani, i da ostaje još samo da se uz spremljenu „režiju“, komad „premijerno“ izvede i odigra!

Stiglo je i to veče „premijere! Neobično žestoka dešavanja u skupštini Crne Gore, obilovala su zaista maestralnim „improvizacijama i replikama“! Ovaj toliko uigravali i spremani komad, od strane „dva politička brata ponikla u istopolnoj porodici evropskih vrednosti“, odjednom je postao običan vodviljski „igrokaz“, u kome su svi učesnici, svaki iz svojih ličnih interesa, čak i oni jedva primetni, očekivali i tražili glavnu ulogu!

Ta neobično žestoka dešavanja na „sceni skupštine Crne Gore“, koja su se završila hapšenjem većine poslanika opozicije, trebalo je da kulminiraju  izglasavanjem najavljenog „Zakona o slobodi veropispovesti“, u ranim jutarnjim satima, i da se potom, uz gromki aplauz „skupštinske većine“, sačeka spuštanje teških i neprozirnih „pozorišnih“ zavesa!

Ali, teške pozorišne zavese, odjednom, obasjane božjom svetlošću, postale su tako providne!

Pa ko može da poveruje, kako su se Vučić i Đukanović, povodom ovog Zakona, zaista čuli samo tek pre par dana?

Pa ko može da poveruje, da su se toliko puta sreli, i na svim tim raznim skupovima, ali da nikada o tome nisu ni slovo progovorili?

Pa ko može da poveruje, da sasvim slučajno, i jedan i drugi, gaje isti „kult, i to istih arapskih prijatelja i njihovih velikih investicija“, i da obojica slučajno koriste usluge istog Mlađana Dinkića, kao „zajedničkog eksperta“ za arapske zemlje, i da obojica koriste usluge „zajedničkog“ Bebe Popovića, a da i dalje ne znaju šta jedan o drugom misle??

Pa ko može da poveruje, kako je Crna Gora, sasvim slučajno, ostala jedina zemlja u regionu, gde predsednik Vučić nikada za skoro 8 godina vladavine SNS, nije našao vremena, i otišao u zvaničnu posetu, iako se baš tamo nalazi ubedljivo najveća „srpska nacionalna manjina“, koja uz to ima i ubedljivo najgori mogući tretman, uz neviđenu diskriminaciju  i šikanu, od aktuelne DPS vlasti (pogledati na tu temu, godišnje izveštaje „Naprednog kluba“!)!

U to može da poveruje, samo onaj, koji već veruje, da su se Milo Đukanović, Aleksandar Vučić, Tomislav Nikolić i Stanko Subotić Cane (u to vreme u bekstvu od „žutog“ pravosuđa Srbije!), sasvim slučajno sreli u hotelu „Ric“ u Parizu, pri čemu je takvih „slučajnih“ susreta u istom hotelu, i na istom mestu, bilo još nekoliko 2008. godine!?

Ali, hajde da to sve zaboravimo, i pravimo se, kao što se prave Vučić i Đukanović, da se to nikada nije ni desilo!

Nešto drugo je mnogo, mnogo očiglednije i providnije!

Dešavanja u skupštini Crne Gore su nedeljama ranije bila najavljena, i znalo se da će biti neobično žestoka, i na kraju krajeva, veoma važna za našu „srpsku nacionalnu manjinu“ u Crnoj Gori, ali i za SPC!

Moje pitanje svih pitanja glasi: Zašto nijedna jedina televizija, sa nacionalnom frekvencijom, u Republici Srbiji, taj dan i tu noć, nije našla za shodno, da prenosi dešavanja u skupštini Crne Gore!? Ni jedna jedina! Slučajno?? Mislite, da se privatni vlasnici nijedne naše velike televizije, nisu toga setili, niti im je bilo interesantno!? Ili možda mislite da je to zato što nisu mogli ta dešavanja da uklope u svoju „gvozdenu“ programsku šemu?

Da Vas podsetimo:  Kada je bojkot izbora neophodan i opravdan?

Hoće li mi onda neko objasniti, kako to da TV Pink, TV Hepi ili TV O2, bez ikakvih problema, dovedu desetinama puta, iznenada i nenajavljeno, Aleksandra Vučića, kao gosta uživo, pa bio on, prvi potpredsednik, premijer ili predsednik Srbije, samo neka je Aleksandar Vučić, koji onda satima i satima, sedi sa „kvazi“ novinarima i priča o čemu hoće i koliko hoće!?

Ako vi mislite da je to možda zato što sve navedene televizije (Pink, Hepi i O2), imaju programsku šemu, koja je najsličnija specijalizovanim „porno kanalima“, gde neprekidno ide film za filmom, vrlo slične sadržine, i gde je stoga vrlo teško i primetiti, da je došlo do nekakve iznenadne promene programske šeme, jer na tim kanalima, nije lako uočiti ni da se jedan film završio, a drugi počeo, a kamo li da se nešto nenajavljeno promenilo!

Šalu na stranu: želim samo da vas podsetim, dragi moji, kada su se dešavali već pomalo zaboravljeni, žestoki sukobi u skupštini susedne države Makedonije, negde u aprilu, 2017. godine, skoro svi televizijski kanali u Srbiji, kao po komandi,  su bili „zatrpani“ direktnim prenosom uživo tih dešavanja, specijalnim emisijama sa specijalnim gostima, specijalnim izveštačima sa lica mesta, uključenjima uživo, itd! Prekinute su tog dana bile sve programske šeme zbog „važnih dešavanja u skupštini Makedonije“! A u Makedoniji živi, jedva nešto više od 1% Srba! Nigde u tim dešavanjima nisu bili ugroženi niti napadnuti direktno interesi ni Srbije ni srpske nacionalne manjine! Ne sporim, vladalo je ogromno interesovanje srpske javnosti i za taj događaj u susednoj državi!

Ali, zar je moguće, da za dešavanja u Crnoj Gori, gde se broj Srba kretao u ovom veku, od preko 95% (početkom 20. veka), pa do svega par procenata (u komunističkoj Crnoj Gori 1948. godine), da bi sada iznosio nešto oko jedne trećine (procenat je „živ“ i non stop se kreće)! To nije slučajno, i moguće je samo ako je neko „naredio“ da se aktuelne i „sveže“ vesti iz Crne Gore ne prenose! Slično stanje je vladalo na svim televizijama u Srbiji, još nekoliko dana od pomenutog „dana D“ u skupštini Crne Gore nakon usvajanja spornog Zakona! Dakle, nije bilo nikakvih snimaka početka „narodnih protesta“ (snimaka sa ulica) protiv donošenja spornog Zakona! I  bilo je sve tako „tiho“, dok nije svima postalo jasno, da pomenutim „narodnim protestima vernika u Crnoj Gori“ ne upravljaju niko od aktuelnih političkih stranaka Crne Gore (ni opozicione, ni prosrpske), i da su to zaista „spontani narodni protesti vernika SPC“, koje niko, pa ni SPC ne kontroliše! Veliki je Bog!

Tek onda, kada postaje jasno, da će Vučićev „politički brat Milo“, imati problem da „progura šta je zacrtano“, i da ima probleme sa tim čistim „narodnim verskim protestima“ na ulicama Crne Gore, predsednik Vučić „odjednom je spreman da rizikuje“ i da se umeša u „unutrašnje stvari“ Crne Gore, ne bi li nekako „zapišao i obeležio“ te „narodne proteste vernika SPC“, kao ipak „političke“! Umalo u toj svojoj nameri da pomogne svom „bratu Milu“, da pocepa i jedinstvo SPC! Ali, veliki je Bog!

I zato zapamtite: dva imena i dva prezimena – Milo Vučić i Aleksandar Đukanović – su jedan čovek i jedno lice, koji vode jednu politiku!

Ogorčen sam i ozlojeđen tim dvoglavim zlom, zlom koje ima samo jedno te isto lice! Ne postoji ni naličje! Nema ni druge strane! To jedno lice označava obesmišljenog čoveka, kome je samo bitan lični interes, i to izražen kroz novac i vlast – taj Markuzeov „čovek jedne dimenzije“, bez ikakvog obogotvorenja i duha – predstavlja samu esenciju zla! I vernici SPC su prepoznali to zlo, koje raspamećuje svakog normalnog čoveka, koji se voljom svojom, i dušom svojom, i srcem svojim, hoće Srbinom zvati i nazivati, uprkos “ pomenutoj političkoj braći ponikloj u modernoj i savremenoj istopolnoj porodici evropskih vrednosti (donekle sličnoj današnjoj porodici srpske premijerke Ane Brnabić)!

To jedno zlo, nema budućnost, to zlo nema prošlost, to zlo ima samo sadašnjost, i osuđeno je da u njoj nestane, jednom za svagda. Nemojte me pitati šta pod tim mislim! Ne znam ni sam, samo osećam, duboko u duši svojoj, da ono mora da nestane jednom zauvek! To zlo, iako se na dva imena i dva prezimena odaziva, mora da ode odjednom, i da se više nikada, ni Srbima ni Crnogorcima ne vrati!

Da Vas podsetimo:  Vlast, opozicija i duboka država - za šta služi Služba

***

A samo nedelju dana pre nego što je sve ovo počelo, Milo Evropejski, je u slatkom snoviđenju, onom stanju između sna i jave, „ćutao i gledao“ („ko Bog“), preživljavajući slatke trenutke i slatke muke, slušajući negde u daljini, pomešane glasove, i svojih gospodara, i svojih ulizica, kako mu dovikuju:

„Ne daj se Milo, izdrži još samo malo!

Ne dozvoli da ti se iko ispreči na tvom putu koji vodi do „crnogorske“ besmrtnosti i večnosti! Bog samo što nije pao na kolena pre tobom, pred tvojom NATO vojskom „milosrdnih anđela“, pred tvojom policijom, vatrogascima, vojskom i kriminalcima! Vidi dragi Bog koja si ti sila naš Milo Evropejski, koja je na njega udarila, ali sada mu je, čini se bar, za sve kasno! Uplašio se izgleda dragi Bog, od tebe Milo i sile tvog NATO pakta, koji te podupire!  Ali ne boj se: ti si Milo sila Evropska, koje nije bilo na ovim prostorima, još od pada Komunističke Partije Jugoslavije i Josipa Broza Tita!

Milo Đukanović, premijer Crne Gore, proglašen je za „ličnost koja je najviše doprinela promovisanju kriminala, korupcije i negrađanskog društva u 2015. godini, na konkursu koji je sprovela međunarodna novinarska organizacija Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP).

Ne daj se Milo, izdrži još samo malo: evo stižu ti u pomoć i stari usahli komunisti, ojačani i podržani mladim snagama, čija su usta puna nekog novog internacionalizma i obećanja o boljem životu (poput nekadašnjih proleterskih komesarskih obećanja), a nos im je prepun narkotičkih sredstava!

Milo, poslaše ti tvoji gospodari i ovaj zlatni, „evropskim vrednostima optočeni spisak podrške tebi i tvojoj politici“, podrške od svih onih koji te svesrdno, nesebično i „komunistički“ istrajno podržavaju u tvojoj teškoj borbi protiv Boga!

Znaju svi oni do jednog sa tog spisak, da si ti, po već uvreženoj navici, uvek na strani pobednika, i da uvek ideš na sigurno, i da iza tebe stoji moćni NATO pakt, i zato te javno i podržavaju: da se umile prvo tvojim gospodarima, a onda i tebi!

Znaju svi oni da tebi njihova podrška ništa ne znači, ali im je milo Milo, da te mogu javno podržati, i svoje senilne iz sna dubokog probuđene komunističke mozgove, zajedno sa novim mladim sledbenicima, koji svoja zapenjena mladalačka usta, žele i hoće, da na tvoje milostivo prkno prislone, ne bi li tako tvoju buduću milost kupili, i večnu blagonaklonost od tebe zaradili!

I tako, nađoše se na tom spisku stari, uvošteni, i oveštali komunisti (i komunistkinje!), koji u tvom današnjem progonu Boga videše svoju davno proživljenu „uspaljenu“ mladost, koja Boga, u svoje vreme, najstrožije  ubijaše  i  kažnjavaše, na svakom koraku!

Nađoše se tu i dokazani „hašišari, šmrkadžije i narkomani“, nađoše se tu i osuđivani nasilnici najgore vrste, koji stare i nemoćne ljude, štapom pod okriljem mraka prebijahu, nađoše se tu baš ti debeli fašisti, masni i glavati, večito u crno odeveni, i na štap svoj naslonjeni, kako zloslutno na sav glas poput svinja skviče. Nađoše se tu i razne prišipetlje i bezumnici raznih fela (a najviše navodno nekakvih istoričara, pisaca i novinara), koji samim činom opismenjavanja, doživeše sebe kao deo „izabrane elite“, koja ima pravo da živi u Milovoj podguznoj zoni, koja garantuje zaštitu, toplinu i hranu! Nađoše se na tom spisku, ljudine i umovi, koji su mnogo poznatiji državnim istražnim i organima „gonjenja“, nego što ih običan narod poznaje.

I krajnje je licemerno, što je predsednik Srbije Vučić, navodno „besan“, prozvao javno sa tog spiska, samo imena onih usahlih komunista, koji su jednom nogom već u grobu, i koji pripadaju drugim državama, a nije „smeo“ da prozove i pomene nijedno ime nadobudnih „jajara“, koji žive u Srbiji danas, a imaju gospodare van Srbije, kao i on!

Milo Evropejski, ti si jedini srbin na ovom svetu, koji hoće da ulazi guzicom u svoju crkvu. Svi mi obični smrtnici i vernici SPC-e, koji prilikom ulaska u hram Božji, ljubimo kameni dovratak i teška drvena vrata, krsteći se skrušeno i ponizno, sa imenom njegovim na usnama, u trenutku kada kročimo nogom preko crkvenog praga, osećamo kako Bog ulazi u dušu našu, a ne mi u crkvu.

Da Vas podsetimo:  Zatiranje SPC u Crnoj Gori – poturčenjačko duboko oranje

A ti ne Milo! Ti si drugačiji i moćniji, no iko drugi u istoriji Crne Gore i Srbije! Ti si drugačiji i moćniji od svih, koje kamen i brda crnogorska pamte, jer ti Milo, u crkvu ulaziš svojom velikom alavom guzicom napred, a glava ulazi tek na kraju, ako li od tolike guzice, uopšte stigne u crkvu i da uđe! Veliko si ti NATO čudovište, takoreći zmaj! A Sveti Georgije (koji predstavlja velikog crkvenog sveca – ali i grb grada Moskve!), ništa drugo u svom životu sveca ne radi, sem što ubija tu aždahu!!! Tako će i tebe, Milo Evropejski!

Da je to istina (da guzicom alavom hoćeš u crkvu), kune se cela tvoja nečasna i besčasna bratija, što maršira iza tvojih leđa, kao i svi ovi sa pomenutog spiska podrške pride! Tvoje ulizice se kunu, da dok tako hrabro i uzdignute  glave, ispred njih hodaš, mogu da čuju, i to svi do zadnjega, kako sa prkna tvog veličanstvenog, čuju umilne zvuke tvoje alave guzice, koji za njih, tvoje verne sledbenike, predstavljaju najlepšu pesmu i najlepšu molitvu, vaše nove vere i crkve! Tvoje „najvernije sluge“ (voleo bi ti da su to „vernici“, tvoje nove crkve, ali nisu!) se kunu, da dok tako uspravno ispred njih hodaš, a tvoje uzvišeno prkno njima peva njihove omiljene svete pesme i molitve buduće crkve (pesme o bogatstvu i moći), i da mnogi od njih, mogu sasvim jasno da razaznaju reči nade i blaženstva, i da ih i sami ponove!

A evo kako se i sve završilo!

Ispostavilo se, da je Sveti Milo Evropejski, birajući „mudro“ trenutak kada će „provući“ kroz parlament antipravoslavni i antisrpski „Zakon o slobodi veroispovesti“, računao najviše na podršku svoje bezbožne poslušničke bratije iz sopstvene partije, ali i policije, organizovanog kriminala, vojske, i pre svega, na zimsku surovu planinsku klimu, koja vlada u ovo doba godine, i to posebno na severnom delu Crne Gore. To je onaj planinski deo, koji je vazda slobodan bio, i gde se plamičak slobode nije nikada gasio, čak ni onda kada je moćna turska carevina vladala od krajnjih granica Anadolije do zidina Beča! Tu je sloboda Srbije svoj ropac preživela, i na ovom svetu Srbiju u životu održala! Ali, ispostavilo se, kao i uvek, da se Bog vazda poslednji smeje, i to se baš najslađe smeje, onda kada mu ispričaš sve svoje planove za budućnost! A ti si mu Mile Evropejski, planove ispričao, i slatko ga nasmeja! Ako do sada nisi znao zašto, sad sigurno znaš!

Kako je onda mogao bezbožni Milo Evropejski znati, da će Bog, jače nego ikad, grejati srca i duše svojih vernika, čineći ih jačim i moćnijim nego ikada do sada! Kako je bezbožni Milo Evropejski, mogao znati, da vernike Crne Gore, vera greje jače nego što je njega grejalo i pržilo blaženo sunce Majamija! Kako je to uopšte mogao znati, neverni i bezbožni Milo Evropejski, kada je to tajna koju dragi Bog „otkriva“ samo svojim iskrenim vernicima, a ne nikogovićima i nesojima, kao što je on!

Kako je mogao bezbožni Milo Evropejski znati, šta je vera u Boga, i da se ona, ne može kupiti ničim, čak ni svim novcem i bogatstvom ovoga sveta i da se ne može podupreti nijednom silom, čak ni svom silom ovozemaljskom, a kamo li njegovom slabašnom i kukavnom, i od njega lično, potpuno poniženom policijom, vojskom i kriminalcima, sa sve NATO paktom!

Ovih dana Milo Evropejski, po prvi put, od kada je neprestano na vlasti, a to je 30 godina, ne može ništa, a vernici SPC Crne Gore, po prvi put, mogu sve! Milo Evropejski, može, kao i „Bećkovićev Bog“, da „samo ćuti i gleda!“

I dokle tako, pita se Milo Evropejski!? E, i na to prosto pitanje, Milo Evropejski, siguran sam, ovih dana, samo sleže ramenima, i kaže: „E to samo dragi Bog zna!“

Nadam se, da je Milo Evropejski, ovih dana, naučio, i to na svojoj sopstvenoj koži, jednu staru crnogorsku mudrost, koju sam lično čuo od mog kuma iz Podgorice, a koja glasi: „Dok te nauči, zagubi te!“

Milanko Šekler
Izvor: NSPM

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime