Mina Ćurčić: Zašto srpski genrali treba da predaju na Vojnoj akademiji?

2
1236

Odluku da generali i oficiri Vojske Jugoslavije koji su tokom 1998.i 1999. godine komandovali na Kosovu i Metohiji i u sukobima na teritoriji nekadašnje Jugoslavije budu vraćeni na Vojnu akademiju kao predavači sasvim očekivano je osudio Kajl Skot amabasador SAD u Srbiji, koji je naveo da “na vojnim akademijama u SAD studenti uče o važnostima i pravilima rata i poštovanju Ženevske konvencije“.

“To znači da i najbolji vojnici imaju obavezu da odbiju naređenje koje je protiv pravila ratovanja. Nezamislivo je da na našim vojnim akademijama da poručnik Keli, koji je vodio svoje trupe u Milaju i počinio masakre nad civilima ili komadant Abu Graib zatvora-da bi iko bio izabran da podučava američke vojnike kako se predvodi vod ili upravlja zatvorom.“, naveo je Skot. Naravno, Skot se ne usuđuje da ospori da su SAD vodile osvajačke ratove, jer je reč o velikoj svetskoj sili koja nije dužna da se pravda bilo kome, naročito ne slabijima od sebe, kao ni što ne odustaje od namere da akcije srpske vojske na teritoriji Kosmeta predstavi kao osvajačke, a srpska vojska ali i srpski narod kao okupatorski, a danas nije teško da shvatimo da se radi o još jednoj prljavoj i licimernoj igri SAD. Rat u Avganistanu je započeo sedmog oktobra 2001.godine kao odgovor na napad koji se desio 11.septembra 2001.godine, a cilj invazije je bio uhvatiti Osamu bin Ladena, uništiti Al Kaidu i talibanski režim. Samo godinu dana kasnije SAD i Velika Britanija napadaju Irak, iako ova država nije imala veze sa napadom na Ameriku, a nije ni posedovala oružje za masovno uništenje kao što su tvrdili američki zvaničnici. Godinu dana pre napada na kule bliznakinje u Njujorku, Projekat je objavio izveštaj pod naslovom “Ponovna izgradnja američke odbrane: Strategije, snage i resursi za novi vek“, u kome se zagovara pojačano američko vojno prisustvo širom sveta uz povećano izdvajanje budžetskog novca za vojsku, a navodi se i da je to osim što oni žele malo verovatno, osim u slučaju katastrofičnog i kataklizmičkog događaja kao što bi bio novi Perl Harbur.

“Ako su raspad Sovjetskog Saveza i 11.septembar stvorili veliki preokret u međunarodnoj politici, onda ovo nije samo period smrtne opasnosti nego i ogromne prilike. Amerika i naši prijatelji i saveznici moraju ovu priliku odlučno da iskoriste.“, izjavila je Kondoliza Rajs, Bušova savetnica za nacionalnu bezbednost, komentarišući 11.septembar.

Da Vas podsetimo:  Humana društva u Beogradu u međuratnom periodu

“Napadom 11. septembra Amerika je ponovo dobila ta dva stuba svoje spoljne politike. Dakle, osećaj fizičke ugroženosti jer se pokazalo da je moguć i napad na Ameriku, a dobili su i ideološkog neprijatelja u obliku islamskog fundamentalizma.“, objasnio je Henri Kisindžer u svojoj knjizi “Diplomatija“, dodajući “da je Amerika, završetkom Hladnog rata u kome je odnela pobedu, izgubila dva dotadašnja stuba svoje spoljne politike, na kojima ju je gradila: ideološkog neprijatelja u vidu komunizma, i osećaj fizičke ugroženosti, jer bivši Sovjetski Savez više nije bio pretnja“. Iako se rat na Kosovu i Metohiji od strane medija pod američkom kontrolom i nevladinih organizacija koje pod maskom borbe za ljudska prava rade u interesu SAD, šireći anti srpsku propagandu, predstavlja kao osvajački rat, odnosno kao pokušaj Srba da proteraju Albance sa njihovih vekovnih ognjišta, a kao jedan od dokaza navode “činjenicu“ da na Kosmetu devedest odsto stanovništva čine Albanci. Međutim, niko ne navodi činjenicu da su Albanci devedesetih godina započeli politiku bojkota srpske vlasti, između ostalog, odbijajući da učestvuju i u popisu stanovništva. Može se reći da pravog popisa Albanaca na KiM nikada nije ni bilo, čak ni za vreme SFRJ. Postoje pretpostavke da to ima veze sa činjenicom da je za vreme fašističke okupacije Kosmeta u Drugom svetskom ratu doseljen veliki broj Albanaca iz severnih delova Albanije, prema nekim procenama, između osamedeset hiljada i sto hiljada što je kasnije socijalistička vlast priznala.

“Nova vlast je praktično sankcionisala demografsko stanje stvarano okupacijom. Pridošlice iz Albanije pod okupacijom je ostavila tu, iseljene Srbe starosedeoce i nešto malo kolonista je proglasila sve za koloniste i zabranila im povratak na Kosovo i Metohiju.“, objašnjava Slavenko Terzić, istoričar i diplomata. Od tada broj Albanaca na Kosmetu raste, dok broj Srba opada. “Njujork Tajms“ je još 1982.godine pisao o uzrocima srpskog egzodusa sa Kosmeta, a tada je prvi put navedeno da albanski nacionalisti imaju platformu u dve tačke: prva je da stvore etnički čistu albansku republiku, a onda da se ujedine sa Albanijom i stvore Veliku Albaniju. Dvadeset i šest godina kasnije, odnosno u februaru 2008, skupština tzv. Kosova je jednostrano proglasila nezavisnost, a četiri godine ranije u Prištini, zvanično se osniva pokret “Samoopredeljenje“ koji predvodi Aljbin Kurti, a zalaže se za ujedinjenje svih teritorija na kojima žive Albanci, i koji danas predstavlja jednu od vodećih albanskih opozicionih stranaka na Kosmetu. Bilo je potrebno dokazati da je većinsko albansko stanovništvo na Kosmetu ugroženo od strane srpskih vlasti da bi se našlo opravdanje za još jednu “mirovnu misiju“, odnosno osvajački pohod iza kojih stoje SAD. Sa druge strane, Kajl Skot poredi komadante zatvora Abu Graib i srpske generale, navodeći da je nezamislivo da takvi ljudi rade u svojstvu predavača na vojnim akademijama. Abu Graib, zatvor u Iraku, jeste zloglasni zatvor za koji je svetska javnost čula 2004.godine kada su se pojavili snimci zlostavljanja zatvorenika od strane američkih vojnika. Australijska televizija SBS je prva objavila snimke mučenja zatvorenika. Fotografije i snimci iz Abu Graiba, koji su objavljeni 2004.godine, podstakli su američke sudove da pokrenu proces protiv vojnika koji su indetifikovani na snimcima i fotografijama. Linda Englend, bivši vojnik rezervnog sastava Sjedinjenih Američkih Država, a koja je učestvovala u torturi nad zatvorenicima u iračkom zatvoru, bila je jedna od jedanaest američkih vojnika koji su osuđeni od strane vojnog suda za zlostavljanje i mučenje zatvorenika u ovom zatvoru. Otpuštena je iz američke vojske, osuđena 2005.godine na tri godine zatvora, a 2007.godine je puštena na slobodu. Prve zatvorenike optužene za terorizam američki zatvor Gvatanamo na Kubi primio je početkom 2002.godine. Kasnije je kroz taj zatvor prošlo više hiljada ljudi među kojima je bilo i maloletnika, a zvaničnici CIA su od početka dozvolili da se na njima primenjuju čuvene “specijalne tehnike ispitivanja“. Američka vlada im je oduzela i prava garantovana Ženevskom konvencijom, na koju nas podseća Skot, jer su proglašeni “ilegalnim borcima“, umesto ratnim zarobljenicima. U zatvoru su mogli da borave neograničeno dugo, trećina zatvorenika nije optužena ni za kakvo delo, a nevini koji su kasnije pušteni iz Gvatanama, nisu dobili nikakvu nadoknadu, pa čak ni izvinjenje. Narandžasta uniforma zatvorenika u Gvatanamu postala je simbol mučenja, američke samovolje i kršenja svih međunarodnih zakona. Kroz zatvor u Bagremu, nedaleko od Kabula, od invazije koalicionih snaga na Avganistan 2001, prolaze hiljade osuminjičenih za saradnju sa C. Godinama je avganistanska strana kontrolisala samo mali deo zatvora u kome se nalazilo 300 zatvorenika, dok je američka vojska kontrolisala deo u kome se nalazilo 2700 zatvorenika.

Da Vas podsetimo:  Hitno nam treba Nacionalna strategija zaštite mentalnog zdravlja

“Radili su nam ono što se ne radi ni životinjama, polivali su nas ledenom vodom zimi, a vrelom leti, stavljali su nam u piće neki lek od kog nismo mogli da spavamo i onda nas propitivali, sipali vodu u nozdrve, usta, čupali nokte, uvrtali i vukli penis i testise, davali elektrošokove u sve delove tela, naročito genitalije, premlaćivali…“, ovako zvuči samo jedan deo ispovesti jednog od zatvorenika koji je zabeležila ekipa Bi-Bi-Sija koja je sprovela istragu u Bagremu posle učestalih glasina o torturi.

Danas, naravno, niko ne postavlja pitanje gde se nalaze oni koji stoje iza kršenja međunarodnog prava, ali i gnusnih mučenja, jer je odgovor više nego jasan: osim nekoliko niže rangiranih vojnika, kao što je Linda England, visoki zvaničnici američke vojske nikada nisu odgovorali za ono što se dešavalo u zatvorima u Iraku, Avganistanu i Kubi koji su bili pod kontrolom američke vojske. Srpski generali koji su vraćeni na Vojnu akademiju kao predavači, naročito general Vladimir Lazarević koji je pred Haškim sudom bio osuđen za komandnu odgovornost, nisu vojnici one armije koja je vodila osvajačke, već oslobodilačke ratove, što je danas potpuno jasno, naročito kada se Srbija suočava sa otvorenim pretnjama o stvaranju velikoalbanske države i pomeranju granica na Balkanu. Ta vojska nije poražena, jer poraziti jednu vojsku znači razožurati je, pripadnike vojske odvesti u zarobljeništvo, ali i ući u glavni grad, odnosno u Beograd u ovom slučaju. Iako je bilo pokušaja prilikom Kumanovskog sporazuma da Vojska Jugoslavije bude prisiljena da ostavi teško naoružanje, ali su to generali tadašnje vojske odbili, pa je britanski general Džekson ipak morao da prihvati taj uslov, odnosno da Vojska Jugoslavije napusti teriotoriju južne srpske pokrajine sa kompletnim naoružanjem. I možda se upravo iza ovih činjenica krije odgovor na pitanje zašto srpski generali treba da budu predavači na Vojnoj akademiji, kao i oni koji im sude nisu bolji od njih, naprotiv. Iako nas često optužuju da smo skloni mitoligizaciji, naročito kada je u pitanju bitka na Kosovu, reč je o nečemu drugom, reč je o alegorezi, ne i o mitilogizaciji. Boj na Kosovu se uzima kao primer za bitku protiv moćnijeg neprijatelja, iza boja na Kosovu se ne skriva mit, obična legenda, već jedno drugo značenje, skriveno značenje, koje nam poručuje da ne treba da odustanemo onda kada je izvesno da ćemo izgubiti bitku, jer to ne znači da smo izgubili rat.

Da Vas podsetimo:  Čistke i perestrojke – kome Vučić šalje poruku?

Mina Ćurčić

vidovdan.org

2 KOMENTARA

  1. dao, dao, pa nas posle optuzili za montirani masakar u racku i svasta nesto na KiM, ispade da smo “vekovima“ terorisali Albance pa sad da bi nam oprostili treba da im damo deo drzave. Siptari su samo produzena ruka Amerike,oni bez Amera ne bi mogli niti smeli da rade nesto, a 1992.isti taj Bejker izjavio “vodicemo rat protiv Srba-diplomatski, ekonomski, politicki, propagadno i psiholoski“ pa jasno je da oni nama nisu nikad hteli da pomognu vec da nas uniste.

  2. nikako mi nije jasno da nisi napisala ili nisi upoznata,sa činjenicom da je ministar inostranih poslova tadašnjih SAD,a za još trajanja celovite jugoslavije,džems bejker,došavši u beograd dao zeleno svetlo srbiji da počisti kosovo od arnautskih terorista,sa vremenom od dva meseca,da vojska počisti teroriste na kosopvu.na sve to što su rekli miloševiću,on ih je vratio odakle su došli.šta je to sad kriv taj bejker,da nije on trebao da to počisti.nakon toga,sledile su idiotske posledice sa miloševićevom politikom.i ko to normalan treba da pristane da ti nesposobnjakovići i miloševićevi poltroni nekoga uče.ništa gore nego kada se budalaština proglasi za pamet.da nisu i SAD koje uzgred ne simpatišem zbog onih koji u njima vladaju,da nisu oni 1974 odvojili kosovo od srbije i proglasili ga pokrajinom,ili su ga tito i njegovi komunisti iz srbije poklonili arnautima.istina se ne može sakriti,ma koliko komunisti pokušavali da zamaskiraju svoje uništenje i čerečenje srbije.

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime