Mir na Kosovu umišljen, a napetost visoka

0
376

GuskovaJelenaNedavno su se ruski naučnici vratili iz Kosovske Mitrovice, gde je održana velika međunarodna konferencija na temu globalizacija i desuverenizacija. Putovala sam sa velikim interesovanjem: važno je bilo sopstvenim očima videti kako živi srpski Sever Kosova posle potpisivanja Briselskog sporazuma između Prištine i Beograda, šta Srbi misle o predstojećim izborima za lokalne organe vlasti u novembru.

Odmah da primetim da je slobodno kretanje iz Srbije na Kosovo ostalo samo na jednom graničnom prelazu. Na drugim mestima proveravaju dokumenta, pregledaju prtljag, pitaju za ciljeve posete. A za Ruse (među ostalih 87 zemalja) od 1. jula 2013. uvedene su vize kako bi se zemlja zaštitila od trgovine ljudima i nezakonite migracije.

U uslovima kada je sudbina Prištinskog univerziteta u Kosovskoj Mitrovici neizvesna, organizacija ovako velike konferencije bila je vrlo važna. 70 naučnika iz devet zemalja razmatralo je jednu od krajnje aktualnih tema, koja se tiče i neposredno Kosova: kako očuvati svoj unitrašnji i spoljni suverenitet, svoj identitet, kako da male zemlje i narodi ne nestanu u vihoru globalizacije? Razmatranje je pokazalo da su naučnici u većini jedinstveni po mnogim pitanjima, smatraju da proces globalizacije razara suverenitet država. Sa jedne strane ekspanzija kapitala, težnja ka proširenju granica radi delatnosti transnacionalnih kompanija vodi ka slomu spoljnog suvereniteta, a sa druge, blokiraju se demokratski procesi unutar zemalja, krše socijalno-ekonomska i kulturna prava ljudi, jača spoljna kontrola nad prirodnim resursima suverenih zemalja. Govorilo se i o NATO kao instrumentu spoljne poltike SAD za dostizanje ciljeva pokoravanja nezavisnih država, ako se one usude da se ne potčine. Naučnici su pokušali da nađu i alterantivne puteve i metode izlaska iz stege globalizacije, obraćajući pažnju na Rusiju, postsovjetski prostor i one modele saradnje koji se ovde primenjuju.

Evo samo nekoliko primera iz izlaganja naučnika. Kolega iz Bugarske profesor Stefan Ančev je istakao da posle raspada Istočnog bloka demokratije na Balkanu stvarane su uz finansijsku pomoć SAD i političku podršku evropskih struktura. Marionetske države ispostavile su se nesposobne u političkom i vojnom pogledu. Novim vladama nisu ostavili pravo izbora, osim da učlane države kojima upravljaju u NATO i EU. U referatu Džafera Abdulmahdija Sahiba iz Libije bio je pokazan kontinuitet procesa raspada velikih država na niz malih, počev od Jugoslavije pa do zemalja Bliskog Istoka na štetu samih tih država. Otpor procesu globalizacije mnogi učesnici konferencije su videli u pridruživanju alterantivnim evroazijskim strukturama, a takođe u brižljivom odnosu prema istorijskom nasleđu, kulturi i tradicijama svojih naroda.

Za vreme komuniciranja sa kolegama sa Kosova i Metohije ja sam pitala kako se oni odnose prema Briselskom sporazumu i da li će ići na glasanje. Odgovor jednih je zvučao optimistički: Verujemo da nas Beograd neće napustiti, da će i dalje finansirati Univerzitet, da broj studenata neće biti smanjen. Drugi su otvoreno govorili da na Kosovu nema budućnosti za Srbe. Što se tiče glasanja, do danas po tom pitanju oni nemaju jednozanči odgovor.

Da podsetimo da je 19. aprila ove godine bio potpisan Sporazum o principima normalizacije odnosa između Srbije i Kosova, koji reguliše pitanja pograničnih prelaza, formiranje na Kosovu jedinstvene carinske zone, osnivanje kanlearije za vezu u Beogradu i Prištini, parametre prisustva Kosova na međunarodnim forumima, uzajamno priznanje univerzitetskih diploma i ličnih dokumenata. Srbija je izdejstvovala formiranje Asocijacije srpskih opština u onim regionima gde one čine većinu. I mada će Asocijacija imati tri predsednika, skupštinu i veće (kao izvesni vid vlade), svi nivoi opštinskih struktura vlasti će biti integrisani u republičke, sada već nezavisne kosovske strukture. Život opština će regulisati kosovski zakoni. Tako 3. novembra treba da budu održani izbori za lokalne organe vlasti na čitavom Kosovu. A svi prethodni organi vlasti na teritoriji Kosova koji su funkcionisali u srpskime enklavama paralelno sa kosovskim bili su ukinuti, pri tome rukama Beograda.

U celini politika Beograda u pogledu Kosova u naučnim ekspertskim krugovima je dočekana kritično. Nazivaju je licemernom, tragičnom, pogubnom, Svima je jadsno da je na Kosovu prisustvo same Srbije likvidirano, da Srbi nekada autonomne pokrajine treba sami da rešavaju svoju sudbinu u okviru nove albanske države. Ostala su samo obećanja Beograda da ne priznaje Kosovo, istina u uslovima njegove praktične nezavisnosti.

Potpisivanje sporazuma sa Prištinom je podelilo srpsko društvo i u Srbiji i na Kosovu. Zvanični Beograd nagovara Srbe sa Kosova, uključujući izbeglice, obavezno da izađu na izgore i glasaju. Demokratska stranka Srbije, Dveri Srpske, Srpska Pravoslavna crkva i niz drugih organizacija izlaze na mitinge i protestvuju protiv održavanja izbora.

A kovoski Srbi? Oni su takođe podeljeni. Po mnogim prognozama 90 odsto neće izaći na izbore koje je raspisala kosovski predsednik Atifete Jahjaga. Za njih to znači da priznaju Kosovo kao državu. Kosovski Srbi koji se ne slažu sa politikom Beograda početkom jula su osnovali privremenu Skupštinu autonomne pokrajine Kosovo i Metohija koja treba da štiti lokalno srpsko stanovništvo od integracije u albanske organe vlasti. Za predsednika je bio izabran predstavnik opštine Leposavić Slavko Stevanović. Beograd je video u toj akciji suprotstavanje Briselskom sporazumu i nastavlja da nagovara Srbije da učestvuju u lokalnim izborima, pravdajući se time da ako ne glasaju za svoje, na vlast na severu će doći Albanci.

Srbi južnije od Ibra, tačnije Srbi razbacani po enklavama na Kosovu, mogli su u svoje vreme ili da odu, ili da se prilagode životu u političkom sistemu nove države u formiranju. Oni koji su ostali shvatili su da nemaju izobra, da treba da se bore za svoja prava preko učešća u kosovskim političkim institucijama, zato su izlazili na izbore posle 2000. godine. Između ostalog Beograd ih je podržavao tada, i sada računa na njih. Na jednom od sastanaka predsednika Srbije Tomislava Nikolića sa predstavnicima Srba iz centralnog dela Kosova postignut je sporazum o tome da će Srbi izaći na izbore sa jedinstvenim spiskom kandidata. Takav spisak je predat Centralnoj izbornoj komisiji 4. septembra.

Na severu Kosova situacija je komplikovanija. Kada pitaš profesora univerziteta da li će izaći na izbore, on širi ruke. To znači: a šta da se radi? Neki sležu ramenima, što treba shvatiti kao „za sada ne znamo“.

Tako prvi put posle 2000. godine na Kosovu će proteći izbori za lokalne organe vlasti na čitavoj terotoriji Kosova. Smatra se da Srbi u pokrajini čine 10 odsto. Prethodne izbore oni su bojkotovali. A danas je učešće na izborima prijavilo 105 subjekata, dok je CIK izdao dozvolu za 103. Od toga dva srpska udruženja morala su da menjaju naziv, pošto se CIK nije dopalo što u njihovom nazivu figurira reč Srbija. CIK, pozivajući se na član zakona o nedopustivosti mržnje, etničkog ili religioznog nasilja, smatra da reč Srbija nosi opasnost po nezavisno Kosovo, vređa sve albansko stanovništvo. Mada reč Srbija u nazivima blokova je trebalo da aludira da je Kosovo deo Srbije, moralo je da se ide na kompromis. Sada se oni nazivaju Građanska inicijativa SDP – Oliver Ivanović (bilo je: Srbija, demokratija, istina) i Građanska inicijativa srpska Krstimira Pantića umesto Građanska inicijativa Srbija.

Građanska inicijativa srpska učestvovaće u izborima u 24 od 38 opština, uključujući četiri opštine na Severu koje do sada nisu bile pod kontrolom prištinskih vlasti. O učešću u predstojećim izborima u 16 opština objavila je 4. septembra Samostalna liberalna stranka, glavna politička snaga kosovskih Srba lojalnih Prištini, koja se sada nalazi u koaliciji vlasti (predsednik stranke Slobodan Petrović). SLS je predložila svoje kandidate u 16 opština, od kojih će 8 pretendovati na dužnost gradonačelnika ili predsednika opština, između ostalog i na severu Kosova u Kosovskoj Mitrovici i Leposaviću.

Srpske vlasti nagovaraju Srbe na Kosovu da izađu na izbore, objašnjavajući da će Asocijacija srpskih opština omogućiti Srbima da se samoorganizuju i da ujedinjeno deluju kako na lokalnom, tako i na opštekosovskom nivou. Zašto je to tako važno za Beograd? Za njega, koa i za Prištinu i Evropu to je krajnje važno radi legalizacije potpisanih sporazuma i opravdanosti dugotrajnih napora oko pregovaračkog procesa. Treba pokazati Evropi da su Srbi na Kosovu zadovoljni svojom sudbinom. I svedoči o tome njihovo učešće na izborima.

Registracija stranaka i udruženja na izborima na Kosovu za lokalne organe vlasti završena je. Ukupno će na izborima učestvovati 103 politička subjekta sa spiskovima od 7932 kandidata. Među njima je 27 srpskih spiskova: 24 građanske inicijative i 3 političke stranke. Sever Kosova je predao CIK 5 spiskova. Mogu da glasaju i izbeglice sa Kosova, koje žive u Srbiji. Ali većina ne izražava želju, smtrajući da povratka starom nema.

Poseta Kosovu, razgovori sa onima koji su ostali da žive ovde na severu i na jugu pokazala je da je mir u pokrajini umišljen, a napetost visoka. Mnogi ne misle za koga da glasaju, već kako da što pre odu u Srbiju. Ima snaga koje su spremne da se dalje bore za svoja prava, istina sada političkim sredstvima, a mnogi ne vide smisla u daljem zajedničkom koegzistiranju sa Albancima bez podrške Beograda.

Jelena Guskova

izvor: Glas Rusije

POSTAVI ODGOVOR

Unesite Vaš komentar
Molimo unesite vaše ime