Postoji li još neki cilj iznenadnog talasa napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, osim cilja na koji smo se dosad već navikli? I zašto Danijel Server poziva na što skorije formiranje vojske Kosova zbog opasnosti od napada Vojske Srbije?
Na Kosovu i Metohiji ništa novo, ali previše starog u jako kratkom roku. A kako se u južnoj srpskoj pokrajini „malo šta dešava slučajno, bez nekog plana ili pozadine“, kako to ovih dana reče zamenik kosovskog premijera Branimir Stojanović, vrlo je teško odbraniti se od nagona za istraživanjem pozadine najnovijih napada na (preostale) Srbe na KiM. Tim pre što je prošle nedelje, otvarajući Ministarski sastanak OEBS-a u Beogradu, premijer Srbije Aleksandar Vučić upozorio da je „Balkan i dalje bure baruta kome je potrebna jedna iskra da ponovo eksplodira“: „Moram da iskažem ličnu bojazan i iskreni strah od mogućnosti urušavanja stabilnosti na Balkanu. Srbija je čvrsta i stabilna zemlja, ali dovoljno je nekoliko kriznih situacija u regionu, u Makedoniji, Crnoj Gori, Prištini, da se ceo region ponovo upali.“
NAPADI NA SRBE
Najpre je, u ponedeljak 30. novembra, na seosku prodavnicu u srpskom selu Gojbulja kod Vučitrna bačena bomba koja samo pukom srećom nije eksplodirala. U prodavnici, lokalnom mestu okupljanja, u trenutku napada nalazila se veća grupa tamošnjih Srba.
Zatim je, 4. novembra, stigla vest da je u nekoliko navrata tokom tri prethodna dana kamenovana kuća sedamdesetogodišnjih Ruže i Živana Mazića u Klini.
Pa je u noći između nedelje i ponedeljka, 7. decembra oko tri sata ujutru, napadnut Goraždevac kod Peći, metohijsko selo s posebnim emotivnim značajem zbog krvoločnog napada na srpsku decu iz 2003. godine u kome su, dok su se kupali u Bistrici, ubijeni dečaci Pantelija Dakić i Ivan Jovović, a teško ranjeni Dragana Srbljak, Bogdan Bukumirić, Nikola i Marko Bogićević i Đorđe Ugrenović. Tek da se ne zaboravi, Albanci su tada i kamenovali pa zapalili automobil jednog od meštana Goraždevca koji je ranjenu decu vozio u bolnicu u Peći. U ovonedeljnom napadu na Goraždevac, elem, mecima je polomljen spomenik ubijenim dečacima, pucano je na kuću petočlane porodice Petrović, spaljena je trafika porodice Vuksanović i zapaljen automobil Slavoljuba Kolašinca.
Da bi kasnije istog dana, u ponedeljak uveče, u Srbobranu u opštini Istok, takođe u Metohiji, bilo pucano na prodavnicu Dane Simonović u kojoj se pored vlasnice nalazio i maloletni dečak.
Očigledno je da samo pukom srećom u ovim napadima niko nije nastradao.
Naravno, nijedan od napadača nije uhvaćen. Kao što niko nije priveden zbog sumnje da je učestvovao u napadima. Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Prištini Greg Delavi preko Tvitera je „pozdravio profesionalnu reakciju policije Kosova“. Vlasti u Prištini protokolarno su osudile napade, a reči kritike i zabrinutosti stigle su i od šefova Unmika i Oebsa na Kosovu, Zahira Tanina i Žan-Kloda Šlumbergera. Samuel Žbogar, EU ambasador na Kosovu, nije našao za shodno čak ni da se oglasi. Možda nije stigao, ovih dana bavi se promocijom rodne i polne ravnopravnosti i pravima žena na Kosovu.
Sve se ovo, s previše dobrih razloga, može smatrati već viđenim (izuzimajući Žbogarovu zainteresovanost za dobrobit kosovskih žena). Otuda se i cilj ovog talasa napada na Srbe može protumačiti kao stari i, avaj, i te kako poznat: zastrašivanje Srba kao metod njihovog proterivanja iz njihove i naše južne pokrajine. U tom smislu, i reakcija kosovske policije, u vidu demonstracije nemoći za koju su dobili pohvalu američkog ambasadora, predstavlja samo još jedan dokaz njihovog udruženog zločinačkog poduhvata na Kosovu i Metohiji.
NESTANAK STRUJE U GORAŽDEVCU
Pa ipak, ova iznenadna učestalost napada na Srbe – kakvih neko vreme i u ovakvom obimu ipak nije bilo, i to pošto je Evropska unija nagradila Kosovo Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju, a Kosovo se sada i naročito trudi da se predstavi kao civilizovano mesto kako bi bilo nagrađeno viznom liberalizacijom sa Evropskom unijom – ne može a da ne privuče dodatnu pažnju i da ono već viđeno objašnjenje učini nedovoljnim.
Moglo bi se pomisliti da je reč o spontanoj reakciji na Sporazum o Zajednici srpskih opština i na pokušaj Kosova da se utrpa u Unesko koji je propao „na osnovu aktivne opstrukcije Srbije“, kako je to u rezoluciji o Kosovu predloženoj Evropskom parlamentu napomenula izvestilac EP za Kosovo Ulrike Lunaček. Opet, da jeste tako, da napadi na Srbe jesu spontana reakcija nezadovoljnih Albanaca, dogodili bi se još kada je Kosovo propalo u Unesku, pre mesec dana dakle, odnosno još krajem avgusta kada je u Briselu postignut Sporazum o ZSO. Zakasnela reakcija, možda? Neće biti. Ne reaguje se zakasnelo ovako serijski.
A postoji i još jedan, neobično važan detalj koji nas i definitivno učvršćuje u stavu da ovi napadi nisu ni spontani niti puka reakcija. Tokom napada na Goraždevac, naime, u ovom selu i njegovoj široj okolini nestalo je struje. Upravo ova činjenica pokazuje da je napad bio pažljivo planiran i sinhronizovan. A u tome, čini se, leži i odgovor na pitanje kako su se nepoznati počinioci uopšte usudili da tako temeljno napadnu Goraždevac. Da nisu možda unapred znali da ih u napadu niko neće uznemiravati?
I otuda, ponovo, pitanje: kakva se namera krije iza ovog talasa napada na Srbe?
U potrazi za odgovorom, stavimo ove događaje u kontekst u kome se uostalom i nalaze. A kontekst se sastoji u odluci predsednice Kosova Atifete Jahjage da suspenduje primenu Sporazuma o Zajednici srpskih opština dok institucija koja sebe naziva Ustavnim sudom Kosova ne odluči da li je taj sporazum u saglasnosti sa, jel’, Ustavom Kosova. Ovaj je kontekst dodatno oplemenjen suzavcima u Skupštini Kosova, nasilnim demonstracijama, hapšenjima opozicionih poslanika, blokadom njihove skupštine u izvođenju Samoopredeljenja Aljbina Kurtija i Alijanse za budućnost Kosova Ramuša Haradinaja.
SERVEROVA PRETNJA
Kako i Jahjaga i Kurti i Haradinaj imaju ozbiljne i dokazane veze sa Sjedinjenim Američkim Državama – Jahjagu je bukvalno iz koverte izvukao tadašnji ambasador SAD u Prištini Kristofer Del, Haradinaj je svoju vezu sa CIA napravio uoči i tokom NATO agresije na SR Jugoslaviju, Kurtijevo Samoopredeljenje je podržao nekadašnji šef Verifikacione misije Vilijem Voker koga zapadne diplomate optužuju da je agent CIA – i kako niko od njih nikada bez odobrenja Vašingtona nije doneo iole ozbiljniju odluku, pre tri nedelje smo zaključili da iza njihovih postupaka upravo Vašington i stoji. Zašto? Zbog proizvodnje haosa na Zapadnom Balkanu, procenili smo tada, pozivajući da se s donošenjem definitivnog zaključka pričeka dok ne vidimo dalji razvoj događaja na Kosovu i Metohiji, „jer to će predstavljati najbolji indikator trenutnih američkih namera i mogućnosti na ovom prostoru“. Usledio je ovaj niz napada na kosmetske Srbe.
Hoće li napadi eskalirati? Pokušava li Amerika time da zapali i širi požar? Ili time samo preti, najavljujući da će Srbija biti pritisnuta da načini nove kosovske ustupke? Ne može se drugačije, nego kao pretnja novim požarom i pritiscima, protumačiti poziv Danijela Servera Kosovu da „što pre“ formira svoju vojsku. „Kada me moj komšija ne priznaje i kada ne razmenjuje ambasadore, opasnost od eventualnog napada na moju zemlju se povećava. Šta bi se desilo ako bi Srbija ušla na Kosovo sa svojom vojskom, na sever, na primer?“, upitao se ovih dana u intervjuu Radio-televiziji Kosova. Jasno je da Kosovu ne preti nikakva opasnost od ulaska srpske vojske. I zašto bi onaj ko je sever Kosova predao Prištini sad sa vojskom ulazio na taj isti sever Kosova? Osim ako bi na to bio baš prinuđen, direktnim napadom na Srbiju ili pogromom kosmetskih Srba na koji bi moralo da se odgovori. Scenario, očigledno, zvuči krajnje katastrofično i teško je u njega poverovati, ali nažalost nije ni sasvim nezamisliv. Da su Amerikanci za izazivanje jako ozbiljnog rata sasvim sposobni, uostalom, svedoči i tursko obaranje ruskog suhoja iznad Sirije; ruski premijer Dmitrij Medvedev opisao je ovih dana taj (zlo)čin upravo kao pokušaj izazivanja rata. Da li nam sličnim bezbednosnim izazovom Server sada preti ako ne priznamo Kosovo i ne razmenimo ambasadore s Prištinom? Znači li to da će takav zahtev uskoro, a ne tek na kraju pregovora o priključenju Evropskoj uniji, biti izručen pred Srbiju? Ili se to Serveru omaklo? Kako god, tek, sačekajmo još malo, ne gubeći iz vida da se na Kosovu „malo šta dešava slučajno, bez nekog plana ili pozadine“…
Nikola Vrzić
Pečat
