Ovih dana je još jednom dokazano da se Srbija svela samo na svoje ime, dok onoga što ju je krasilo više nema. Nema hrabrosti da se udari šakom o pregovarački sto, nema kontrole Srba nad svojom prestonicom i onim što se u njoj zbiva, a nema ni intelektualca koji će da se usudi da kaže da je sve ovo jedna velika glupost, kukavičluk i ponižavanje.
Nakon jučerašnje provokacije našeg naroda na Kosovu i Metohiji, mi smo se pokazali kao najveći upućivači protestnih nota, apela i praznih pretnji onima koji nas tuku, muče i ubijaju i koji će u svojoj nameri istrajati. Kako se juče učinilo, doveli smo sebe u poziciju da nama neko u Srbiji uvrće ruke, vuče nas za uši i smeje nam se u lice. Ako bih bio u stanju, kao što ne bih, da ovu stvar sagledam sa čisto političkog, tačnije koristoljubivog, aspekta, pa da kažem da bi bilo dobro ovo otrpeti kako bismo sutra dobili nešto više i imali nekakvu prednost, opet ne bih imao šta da stavim na stranu kantara koji meri Srbiju i Albance na Kosovu i Metohiji. Danas smo samo u gorem položaju nego juče, s tim što su Albanci dobili krila za svog dvoglavog orla, pa danas imaju više slobode u napadu na nas, nego što su imali do juče.
Plašim se da će, ako se nastavi sa ovim blagim upozorenjima, doći do toga da svi ležnu državu Kosovo smatraju za pravu i samostalnu, a da će se zapitati – da li je Srbija samostalna kad reaguje isključivo nereagovanjem.
Dva prema nula u ovoj političkoj utakmici protiv Srbije povela je Albanija penalom u centru Beograda, tako što su nam uvalili festival „Mirdita, dobar dan“ koji za cilj ima popularizaciju nečega što ne samo da nije srpsko, već je dobrim delom i antisrpsko, poput udžbenika „Istorija Kosova u školskim udžbenicima Kosova, Albanije, Srbije, Crne Gore i Makedonije“. Kada bi jedan ovakav festival mogao biti održan u Albaniji ili na Kosovu i Metohiji u sredinama sa pretežno albanskim stanovništvom?
Sve u svemu, Mirdita prestonici Srbije, mučenje Srba u srcu Srbije. Da rezimiramo – „Mirdita, dobar dan“, Srbijo, laku noć!
Iako je ovo pre svega politička utakmica između Srba i Albanaca, mi smo sami sebi uletali u noge i povređivali igrače u svojoj odbrani tako što smo jedni drugima pretili ratom i potezali ga kao najveći argument i blokadu reakcije prema svom rivalu na terenu. Umesto da se ova utakmica igra samo tamo na Kosovu i Metohiji, dopustili smo je da nam uđe i u glavni grad.
Pored svega ovoga, uspeli smo i samima sebi u ovoj dvodnevnoj utakmici da damo i autogol. Naime, „Žene u crnom“ su ispred Srpske patrijaršije izvele jedan protestni performans i ponovo, sada već čuvene ljubičaste krpe, ispisali parolama kojima govore kako one jedine mogu da odlučuju o svom telu. Međutim, interesuje me kako to da nisu protestovale na nekom drugom mestu? Zašto je SPC postala glavna meta političara, feministkinja u službi politike, kao i svih ostalih? Reći ću vam kako… Tako što svi znaju da se jedino još u crkvi može naći zametak Srbije koju smo izgubili i čije ime danas sramotimo. Crkva nikada i nije odlučivala šta ćete vi raditi sa svojim telima. Žena je stub kuće, države i sveta, što se mene tiče, ali u pitanju je žena koju ne dotiču poruke drugih, već samostalna žena koja bi se na primedbe samo nasmejala. Ne možete kao druge feministkinje nedavno da se žalite na to što je na vrhu SPC muškarac, kao što se ni mi ne možemo buniti što nama nije data najlepša stvar na svetu – da rađamo. I tog patrijarha i sve episkope rodila je žena. Nije ih rodio otac. Moramo prestati sa besmislenim borbama među sobom, kao da nemamo nikakvih drugih problema.
Sve svoje slabosti i izmišljotine podveli smo pod slobodu, a svoju slobodu podredili smo politici, pa smo umesto slobode dobili ropstvo.
I vuci, Srbijo, ili ovo što je od tebe ostalo i tvojim se zove, bukagije koje su ti skovali tvoji ljudi i tvoja deca. Zaslužila si da skapaš kad ti je narod ovakav. Gde postoji država bez naroda? Ima li igde slobode bez borbe? Postoji li telo bez glave?
Uvek sam saosećao sa našom braćom i sestrama koji žive na Kosovu i Metohiji u enklavama i saosećam i dalje, ali bih im poručio da ni u takozvanoj Srbiji, barem što se duha tiče, nije ništa bolje.
Ovakvu Srbiju pošaljite u „Zadrugu“, a izvucimo onu našu iz muzeja, iz arhiva i dozvolimo joj da se rascveta iz knjiga, da proklija iz naroda, pa da vidite kako više neće biti dilema, šamara, okova, dobacivanja i ugnjetavanja. Biće samo čiste slobode i vazduha koji su udisali najmiliji sinovi i kćeri Srbije. Tada će nam se i Kosovo vratiti samo od sebe, jer naši dušmani nikada nisu smeli da se zaleću na pravu Srbiju.
Milan Ružić
Izvor: iskra.co
Ko vlada Srbijom nije ni cudo sta nam se desava. Mi smo izgubili kicmu davno i rak rana koju nosimo iz komunizma nas polako unistava.
U turskom defteru zapisani su vrlo precizni podaci – Oni kažu da u Oblasti Brankovića, koja čini oko 80 odsto teritorije današnjeg Kosova i Metohije, živi 12.985 Srba u 480 sela, a da ima 46 arnautskih kuća u 23 sela. Osim toga, taj popis govori da u Oblasti Brankovića ima 75 vlaških kuća u 34 sela, 17 bugarskih i pet grčkih kuća, kao i po jedna jevrejska i hrvatska kuća.
Broj Arbanasa na Kosovu i Metohiji postepeno se uvećavao tek posle Velike seobe Srba 1690. godine.
– Do tog doba, odnosno do početka 17. veka, oni su uglavnom živeli na planinama i bavili se stočarstvom – Tek posle Seobe oni postepeno naseljavaju krajeve u kojima su živeli Srbi.
A ko je stajao iza seobe Srba? Stajali su oni koji su dozvolili srbima da se nastane od Beograda do Budimpešte. Cilj tog nemačkog projekta je bio da se oslobodi prostor za Albance koji će sići sa planina. Znači ovo što se danas dešava sa Kosovom i Metohijom je osmislio Zapad (današnja EU) još u XVII veku a sada je završna faza. Albanci su stigli na srpske planine 1034. godine pošto ih je primio srpski Kralj Vojislav, nakon poraza Manijaka koji ih je doveo sa Sicilije kao prateće čete.
Vojislav je crnogorski knez. Na tim prostorima su ževjeli Iliri, mnogo prije dolaska Slavena.
Nije loše poznavati istoriju.
Ta istorija koju Vi pominjete je lažna istorija. Nije bilo nikakve seobe Slovena ili Slavena kako kažete. Prema nalazima svetski priznatog genetičara Kljosova (profesor sa Harvarda) Srbi se nalaze na Balkanu najmanje 10.000 godina. Vinčanska civilizacija je ustvari Srpska civilizacija. Do brutalne promene Srpske istorije je došlo u XIX veku kada su Srbima zabranili i njihov Kalendar po kome je sada 7.528 godina. U Vinčanskom pismu (koje je staro oko 8.000 godina) je 22 slova istovetno slovima u današnjoj srpskoj ćirilici. Srbi su sve to odbacili da bi se što više dopali Europejcima ali uzalud su počupali svoje korenje i odrekli se istine.
Još jedna primedba: Crnogorci su dobili ime po crnoj gori (planina) što ništa ne govori o naciji koja tamo živi a Srbija je dobila ime po Srbima. Malađi narodi su dobijali imena prema geografskoj odrednici a prema starijim narodima su geografski prostori dobijali imena. Na primer Kosovo i Metohija, Kosovo po ptici „kos“ a Metohija po „metohu“- manastirsko imanje.
Nazalost to je slika danasnjih funkcionera i politicara u Srbiji…..isto tako gledamo ,,zene u crnom,, (izrugivanje nasih obicaja kada nase zene tuguju za nekim dragim) tako i paradiranje homoseksualaca glavnim gradskim ulicama. Ono sto me cudi je da vidim medju njima komsije koji imaju normalnu porodicu. To su BUDALE ,koji se SAMI pokazuju, a moze i da se nazovu korisni idioti. Ono sto je vazno ISTI SU MANJINA.